Hosta, poznata i kao funkija, jedna je od najspektakularnijih i najzahvalnijih trajnica za senovite kutke bašte, cenjena prvenstveno ne zbog svojih cvetova, već zbog lišća izuzetno raznolikog oblika, veličine i boje. Osnova uspešne sadnje je odabir pravog mesta i pažljiva priprema zemljišta, što dugoročno obezbeđuje zdrav razvoj biljke i bujno lišće. Hoste preferiraju polusenovite ili potpuno senovite delove bašte, gde su zaštićene od pržećeg podnevnog sunca, jer previše sunčeve svetlosti dovodi do opekotina i bleđenja lišća. To se posebno odnosi na sorte sa plavijim ili tamnijim lišćem, dok žutozelene, šarene sorte podnose nešto više raspršene svetlosti, pa im je čak i potrebna kako bi zadržale intenzitet boje.
Kvalitet zemljišta je ključan za hostu, budući da ove biljke preferiraju zemljište bogato hranljivim materijama, dobre drenaže, ali istovremeno sposobno da stalno zadržava vlagu. Idealno zemljište je blago kiselo ili neutralnog pH, rahle strukture i visokog udela humusa, što najviše podseća na prirodno šumsko zemljište. Pre sadnje, preporučljivo je obilno poboljšati zemljište na odabranom području zrelim kompostom ili kvalitetnim organskim đubrivom kako bi se obezbedile potrebne hranljive materije i poboljšalo upravljanje vodom u zemljištu. Treba izbegavati previše zbijena, glinovita zemljišta gde se voda može zadržavati, jer to može dovesti do truljenja korena, što uzrokuje propadanje biljke.
Praktičan korak u pripremi zemljišta je prekopavanje i rahljenje područja namenjenog sadnji na dubinu od najmanje 30-40 centimetara i temeljno unošenje organskih poboljšivača. Ovo rahljenje dubljih slojeva omogućava korenovom sistemu da se lako širi i prodire dublje, čineći biljku stabilnijom i otpornijom na sušne periode. Veličina sadne jame trebalo bi da bude najmanje dvostruko veća od korenovog busena biljke, kako bi korenje sveže posađene hoste dospelo u rahli, hranljivim materijama bogat medijum, što olakšava početno ukorenjivanje i brži početak rasta.
Ispravan postupak sadnje i početna nega
Najpovoljnije vreme za sadnju hosti je proleće, nakon što prođu mrazevi, ili rana jesen, kada je zemljište još dovoljno toplo za ukorenjivanje, a letnje vrućine više ne predstavljaju opasnost. Prednost prolećne sadnje je što biljka ima celu sezonu da ojača pre dolaska zime, dok kod jesenske sadnje vlažnije vreme pomaže uspostavljanju. U tim se periodima mogu saditi i kontejnerske biljke i biljke sa golim korenom, ali kod primeraka sa golim korenom posebno je važno da se korenje ne osuši do sadnje. Biljke treba saditi tako duboko da vrh rizoma punog pupoljaka bude tačno ispod površine zemljišta ili u ravni s njom.
Prilikom određivanja razmaka sadnje, uvek uzmite u obzir odraslu veličinu odabrane sorte, koja se može kretati od minijaturnih, nekoliko centimetara velikih, do ogromnih grmova prečnika preko jednog metra. Opšte pravilo je saditi manje sorte na razmaku od 25-30 centimetara, srednje velike na 40-60 centimetara, a gigantske sorte čak i na 80-100 centimetara udaljenosti jedna od druge i od drugih biljaka. Korenje biljke smešteno u sadnu jamu pažljivo raširite, zatim je napunite poboljšanom zemljom, lagano je zbijajući kako ne bi ostali vazdušni džepovi oko korena. Pravilna dubina sadnje je ključna, jer previše duboko posađena Hosta razvija se sporije, a rizom može početi da truli.
Prvi i najvažniji zadatak nakon sadnje je obilno, temeljno zalivanje, koje pomaže zemljištu da se slegne oko korena i obezbeđuje potrebnu vlagu za početni period. U prvim nedeljama pazite da zemljište bude stalno blago vlažno, ali izbegavajte prekomerno zalivanje. Malčiranje površine zemljišta, na primer borovom korom, kompostom od lišća ili seckom, izuzetno je koristan korak jer pomaže u očuvanju vlage u zemljištu, sprečava rast korova i održava zonu korena hladnom tokom toplijih meseci. Debljina sloja malča trebala bi idealno biti 5-7 centimetara, ali pazite da ne dođe u direktan kontakt sa lisnatom stabljikom biljke kako bi se sprečilo truljenje.
Primarna metoda razmnožavanja: deljenje busena
Najčešći i najjednostavniji način razmnožavanja hosti je deljenje busena, što ne samo da omogućava stvaranje novih biljaka, već služi i za podmlađivanje pregustih, starijih grmova. Tokom deljenja busena, genetski materijal biljke ostaje nepromenjen, tako da možemo biti sigurni da će novostvorene jedinke u svim svojim svojstvima biti identične matičnoj biljci. Najpogodnije vreme za ovaj zahvat je rano proleće, kada se zemljište već otopilo i prvi mali vrhovi izdanaka, takozvane „oči“, tek izviruju iz zemlje, ili rana jesen, najmanje šest nedelja pre očekivanog dolaska prvih mrazeva. Prolećno deljenje je najidealnije jer se biljka može regenerisati i ojačati tokom cele vegetacione sezone.
Da biste započeli s deljenjem busena, pažljivo izvadite ceo busen iz zemlje pomoću baštenske vile ili oštre lopate, kopajući na pristojnoj udaljenosti od zone korena. Nakon što ste izvadili biljku, isperite zemlju s korena jakim mlazom vode ili kantom za zalivanje kako bi rizom i tačke rasta (oči) na njemu postale jasno vidljive. Odvajanje se može obaviti rukom ako busen ima rahliju strukturu, ili oštrim, dezinfikovanim nožem ili čistom lopatom ako je busen gust i drvenast. Bitno je da svaki odvojeni deo ima barem jedan, a po mogućnosti više vitalnih pupoljaka i pripadajuću, odgovarajuću količinu zdravog korenja.
Sveže podeljene busene posadite što je pre moguće na njihovo novo mesto ili čak natrag na staro mesto kako se korenje ne bi osušilo. Postupak sadnje je isti kao što je opisano za sadnju novih biljaka: pripremite sadnu jamu odgovarajuće veličine, obogaćenu hranljivim materijama, i stavite biljku u nju na odgovarajuću dubinu. Temeljno zalivanje nakon deljenja je neophodno, a u sledećim nedeljama posvetite povećanu pažnju snabdevanju vodom kako biste pomogli stvaranju novih korena i ukorenjivanju biljke. Iako deljenje busena predstavlja manji stres za biljku, hoste izuzetno dobro podnose ovaj zahvat i uskoro počinju da rastu s obnovljenom snagom.
Druge metode razmnožavanja i zadaci zaštite bilja
Iako je deljenje busena najrašireniji oblik razmnožavanja, hoste se teoretski mogu razmnožavati i iz semena, ali to je mnogo dugotrajniji i neizvesniji proces. Važno je znati da sadnice hibridnih sorti gotovo nikada neće biti identične roditeljskoj biljci, pa se setva preporučuje više baštovanima sklonim eksperimentisanju ili oplemenjivačima koji se bave stvaranjem novih sorti. Seme treba sakupljati u jesen iz zrelih čaura, a zatim, nakon perioda hladne stratifikacije, može se sejati u rano proleće u kvalitetan supstrat za sadnice. Male sadnice razvijaju se izuzetno sporo i može proći nekoliko godina dok ne dobijemo biljku cenjene veličine, sposobnu za cvetanje.
U nezi hosti, najveći izazov predstavlja borba protiv puževa i puževa golaća, koji rado jedu sočno, mesnato lišće biljke, uzrokujući ružne rupe i oštećenja. Postoje brojni načini zaštite, od ekoloških rešenja do hemijskih tretmana, pa je preporučljivo primeniti integrisani pristup. Takva rešenja uključuju ručno sakupljanje rano ujutro ili nakon kiše, postavljanje zamki sa pivom, ili posipanje oštrog peska, ljuski od jaja ili taloga kafe oko biljaka, što stvara fizičku prepreku za mekušce. Sredstva za suzbijanje puževa na bazi gvožđe-fosfata manje su štetna za životnu sredinu i druge organizme od preparata na bazi metaldehida.
Osim štetočina, hoste napada relativno malo bolesti, ali postoji nekoliko na koje vredi obratiti pažnju, kao što je Hosta Virus X (HVX), neizlečiva virusna infekcija. Znakovi infekcije su promene boje, mrlje na lišću, propadanje tkiva, stoga je prevencija ključna: uvek kupujte biljke iz pouzdanih izvora i temeljno dezinfikujte alate korišćene za deljenje busena (nož, lopata) nakon svake biljke. Opekotine, smeđenje lišća najčešće uzrokuje previše direktne sunčeve svetlosti, dok se gljivične pegavosti lišća obično pojavljuju u previše vlažnom, vlažnom okruženju i pri lošoj cirkulaciji vazduha, što se može sprečiti održavanjem odgovarajućeg razmaka sadnje busena.
