Artičoka, ova fascinantna biljka poreklom iz mediteranskog regiona, nije samo poseban akter u gastronomiji, već može biti i ukras bašta. Njeno gajenje zahteva određenu pažnju i stručnost, međutim, pažljiv rad donosi plodove u vidu obilnog i ukusnog roda. Osnova uspešnog gajenja je odabir odgovarajućeg staništa i stručna sadnja, što postavlja temelje za zdrav razvoj biljke i kasniji obilan prinos. Važno je razumeti da je artičoka višegodišnja biljka koja na blagim klimatskim uslovima bez mraza može ostati na istom mestu godinama, dok se u hladnijim klimatskim područjima, kao što je Mađarska, često gaji kao jednogodišnja biljka, što zahteva posebne pripreme, poput vernalizacije rasada.
Odabir idealnog staništa i priprema zemljišta
Artičoka je izrazito biljka koja voli sunce i toplotu, stoga za nju treba izabrati najsunčaniji i najzaštićeniji deo bašte. Potrebno joj je najmanje 6-8 sati direktne sunčeve svetlosti dnevno kako bi se pupoljci pravilno razvili i sazreli. Položaj zaštićen od vetra je takođe koristan, jer veliko, bujno lišće biljke, koje može dostići i preko metar visine, lako može biti oštećeno jakim udarima vetra. Obezbedite i odgovarajući prostor, jer odrasla biljka artičoke može zauzeti značajan prostor, prečnika čak 1-1,5 metara, pa ovaj faktor treba obavezno uzeti u obzir prilikom sadnje radi susednih biljaka.
Kvalitet zemljišta je od ključnog značaja za artičoku. Najidealnije je duboko, hranljivim materijama bogato, dobro drenirano, rastresito ilovasto ili peskovito ilovasto zemljište. Izrazito loše podnosi stajaću vodu i previše zbijena, glinovita zemljišta, gde korenje lako može početi da truli, što dovodi do propadanja biljke. Optimalna pH vrednost zemljišta je između 6,5 i 7,5, odnosno u neutralnom ili blago alkalnom opsegu, stoga je kisela zemljišta neophodno popraviti dodavanjem kreča pre sadnje.
Pripremu zemljišta je preporučljivo započeti već u jesen pre sadnje, kako bi unete hranljive materije imale vremena da se integrišu. Određeno područje treba duboko prekopati, najmanje 30-40 centimetara duboko, kako bi struktura zemljišta bila dovoljno rastresita za korenje. Istovremeno, u zemljište treba uneti obilnu količinu organske materije, kao što je dobro zgoreli stajnjak ili kompost. Ovaj korak ne samo da obezbeđuje potrebne hranljive materije, već i poboljšava sposobnost zemljišta da zadržava vodu i njegovu strukturu, što je neophodno za snažan rast biljke.
Prilikom konačnog odabira mesta za sadnju, razmislite o dugoročnim potrebama biljke. Budući da artičoka kao višegodišnja biljka može ostati na istom mestu više godina u povoljnim uslovima, odabir lokacije je strateška odluka. Izbegavajte područja gde je nivo podzemne vode visok ili gde se zimske padavine teško oceđuju. Pravilno pozicioniranje ne samo da garantuje zdravlje biljke, već i sprečava nepotreban rad i stres za biljku koji bi nastao kasnijim presađivanjem, što bi moglo usporiti njen razvoj.
Razmnožavanje artičoke iz semena
Setva semena je jedan od rasprostranjenih, ali i donekle neizvesnih načina razmnožavanja artičoke. Genetski sastav biljaka dobijenih iz semena može biti raznolik, što znači da potomci ne nasleđuju uvek povoljne osobine matične biljke, kao što su pupoljci sa velikim, mesnatim listovima. Može se desiti da pojedini primerci više podsećaju na divlju, čičku sličnu formu, stoga je izuzetno važno nabaviti kvalitetno seme iz pouzdanog izvora. Prednost setve je isplativost i mogućnost dobijanja većeg broja biljaka, dok je mana pomenuta varijabilnost i duže vreme potrebno da biljka počne da rađa.
Seme je preporučljivo sejati u zatvorenom prostoru, u grejanoj prostoriji ili stakleniku, 8-10 nedelja pre prestanka opasnosti od mraza, obično krajem februara ili početkom marta. Da bi se pospešilo klijanje, seme pre setve potopite u mlaku vodu na jedan dan. Za setvu koristite pojedinačne saksije ili tresetne posude kako bi se korenje što manje oštetilo prilikom kasnijeg presađivanja. Seme sejte na dubinu od oko 1-1,5 centimetara u kvalitetan supstrat za rasad, i za klijanje obezbedite stalnu temperaturu između 21-24 °C, kao i konstantno vlažan medijum.
U hladnijim klimatskim uslovima, gde se artičoka gaji kao jednogodišnja biljka, ključni korak je vernalizacija, odnosno hladni tretman. Ovaj proces je neophodan da bi se biljka podstakla na cvetanje i formiranje pupoljaka već u prvoj godini, u suštini simulirajući veštačku zimu. Kada nikle sadnice razviju prvih nekoliko pravih listova, izložite ih nižoj temperaturi od oko 10 °C na otprilike 10-14 dana. To se može uraditi u negrejanoj, ali od mraza zaštićenoj prostoriji ili u plasteniku, pazeći da biljke ne pretrpe štetu od mraza.
Pre sadnje na otvoreno, rasad treba postepeno navikavati na spoljašnje uslove, a taj proces se naziva kaljenje. Otprilike 7-10 dana, svakodnevno ih iznosite na otvoreno na sve duži period, prvo na senovito, a zatim na sve sunčanije mesto, kako bi se aklimatizovali na sunčevu svetlost, vetar i spoljašnju temperaturu. Sadnja se može obaviti kada opasnost od poslednjih prolećnih mrazeva definitivno prođe i kada se zemljište zagreje. Sadnice sadite na međusobnom rastojanju od najmanje 1-1,5 metara, kako bi imale dovoljno prostora za bujan rast.
Metode vegetativnog razmnožavanja
Vegetativno razmnožavanje, za razliku od setve semena, garantuje da će nove biljke biti genetski potpuno identične matičnoj biljci. Ovim metodom se čuvaju najpoželjnije osobine, kao što su veličina i ukus pupoljaka i rani prinos. Ovo je postupak koji profesionalni uzgajivači najviše preferiraju, a može se obaviti odvajanjem bočnih izdanaka ili deljenjem starijih bokora. Intervenciju je preporučljivo obaviti tokom perioda mirovanja biljke, u rano proleće pre pojave izdanaka, ili u kasnu jesen nakon berbe.
Najčešći način vegetativnog razmnožavanja je odvajanje bočnih izdanaka, poznatih i kao mladice. Višegodišnje, dobro razvijene biljke artičoke razvijaju brojne izdanke oko glavnog izdanka. Za razmnožavanje odaberite jake, zdrave izdanke visoke najmanje 20-25 centimetara, koji već imaju sopstveni korenov sistem. Oštrim, dezinfikovanim ašovom ili nožem odsecite odabrani izdanak od matične biljke tako da dobije i deo njenog korenovog sistema. Važno je da rez bude odlučan kako bi površina rane bila što manja i na matičnoj biljci i na odvojenom izdanku.
Odvojene bočne izdanke posadite što je pre moguće na njihovo stalno mesto kako se korenje ne bi osušilo. Rupa za sadnju treba da bude dovoljno velika da se korenje udobno smesti. Izdanke posadite na istu dubinu na kojoj su rasli na matičnoj biljci, a zatim ih temeljno zalijte kako bi se zemlja dobro slegla oko korenja. U prvih nekoliko dana nakon sadnje, preporučljivo je zaseniti nove biljke kako bi se zaštitile od jakog sunca, smanjio stres od presađivanja i pomoglo ukorenjivanje.
Kod starijih, 3-4 godine starih bokora koji su postali manje produktivni ili previše gusti, deljenje bokora može biti rešenje za podmlađivanje i istovremeno razmnožavanje biljke. U periodu mirovanja, pažljivo iskopajte celu korenovu balu. Pomoću oštrog ašova ili testere, podelite krunu na više delova tako da svaki deo ima najmanje jedan ili više pupoljaka (tačaka rasta) i odgovarajuću količinu zdravog korenja. Odvojene delove, nakon uklanjanja osušenih i oštećenih korena, odmah posadite na sličan način kao i bočne izdanke, čime dajete novi život staroj biljci i stvarate nove jedinke.
Nega i berba za uspešno gajenje
Artičoka je biljka koja zahteva mnogo vode, posebno tokom vrelih letnjih meseci i u periodu formiranja pupoljaka, te joj je potrebno obilno i redovno zalivanje. Umesto plitkog, čestog zalivanja, dajte prednost dubljem, ređem, ali obilnijem zalivanju koje dopire i do dubljih slojeva korenja. Idealno je primeniti oko 2-3 centimetra vode nedeljno. Da biste sačuvali vlažnost zemljišta, suzbili korov i regulisali temperaturu zemljišta, nanesite debeo sloj malča od najmanje 5-10 centimetara oko biljaka, koji može biti od slame, pokošene trave ili kore drveta.
Budući da je artičoka biljka koja raste visoko i razvija krupne pupoljke, ima značajne potrebe za hranljivim materijama. Pored organskog đubrenja pre sadnje, potrebna je i redovna prihrana tokom vegetacije. U periodu vegetativnog rasta, u proleće, dajte prednost đubrivima bogatijim azotom, dok od početka formiranja pupoljaka preferirajte đubriva sa većim udelom fosfora i kalijuma. Svake dve nedelje ili mesečno primenjujte uravnoteženo, vodotopivo đubrivo zajedno sa vodom za zalivanje, što kontinuirano obezbeđuje potrebne makro i mikroelemente za biljku.
Najčešće štetočine koje mogu napasti artičoku su biljne vaši i puževi. Protiv biljnih vaši, kao biološku meru, možete u baštu posaditi biljke koje privlače bubamare, ili u slučaju jače zaraze koristiti sprej sa kalijumovim sapunom. Protiv puževa efikasnu zaštitu pružaju zamke sa pivom ili piljevina i ljuske od jaja posute oko biljaka. Od bolesti, pepelnica i siva plesan (botritis) mogu predstavljati problem, posebno u vlažnom, toplom vremenu. Da bi se sprečile, važno je održavati odgovarajući razmak između biljaka radi dobre cirkulacije vazduha i izbegavati vlaženje lišća prilikom zalivanja.
Optimalno vreme za berbu artičoke je kada pupoljci dostignu veličinu karakterističnu za sortu, budu zbijeni, čvrsti na dodir, ali listići još uvek čvrsto zatvoreni. Ako listići počnu da se otvaraju, pupoljak je prezreo, postaje žilav i nejestiv. Za berbu koristite oštar nož i odsecite pupoljak zajedno sa stabljikom, sa oko 5-7 centimetara stabljike. Nakon branja glavnog, vršnog pupoljka, na bočnim izdancima biljke počeće da se razvijaju manji, sekundarni pupoljci, tako da se sezona berbe može produžiti nedeljama, neprekidno nas snabdevajući ovom posebnom poslasticom.
