Zlatna ruža, ili naučnim nazivom Rosa xanthina, je očaravajući ukrasni grm poreklom iz Kine, koji zadivljuje svakog ljubitelja bašte svojim prolećnim, jarko žutim cvetovima. Iako je u osnovi reč o otpornoj vrsti sa dobrom tolerancijom na mraz, za uspešno prezimljavanje vredi preduzeti nekoliko osnovnih, stručnih koraka, posebno u slučaju mlađih, još ne potpuno ojačanih sadnica. Pravilni postupci prezimljavanja ne samo da obezbeđuju preživljavanje biljke u oštrijim zimskim mesecima, već doprinose i tome da nas ruža u sledećoj sezoni obraduje u svom najsjajnijem obliku, sa obilnim prinosom cvetova. Pažljive pripreme i pažnja pružena tokom zime isplatiće se i na proleće nas nagraditi zdravom i snažnom biljkom.
Priprema za prezimljavanje je ključna faza vegetacionog ciklusa biljke, koja postavlja temelje za rast i cvetanje sledeće godine. Najvažniji poslovi počinju sredinom jeseni, obično krajem oktobra, početkom novembra, još pre dolaska prvih ozbiljnijih mrazeva. U to je vreme već preporučljivo smanjiti količinu zalivanja kako bi izdanci biljke sazreli, a tkiva se pripremila za hladniji period. Prekomerno zalivanje u ovom periodu podstaklo bi ružu na stvaranje novih, nežnih izdanaka, koji bi se pod uticajem mraza lako smrzli, nepotrebno slabeći celu biljku.
Pravovremeno đubrenje takođe je neophodno za uspešno prezimljavanje. Od kraja leta, od sredine avgusta, treba izbegavati upotrebu đubriva sa visokim sadržajem azota, jer ona podstiču rast izdanaka. Umesto toga, preporučljivije je primeniti đubrivo bogato kalijumom, posebno namenjeno jesenjoj pripremi. Kalijum podstiče sazrevanje grana, jača ćelijske zidove i značajno poboljšava otpornost biljke na mraz, čineći je otpornijom na zimske temperaturne fluktuacije i dugotrajnu hladnoću.
Uređivanje okoline korena ruže takođe je važan deo jesenje pripreme. Opalo lišće i druge biljne ostatke svakako treba ukloniti oko korena, jer na njima lako mogu prezimiti uzročnici bolesti i jajašca ili larve štetočina. Temeljnim jesenjim čišćenjem možemo značajno smanjiti rizik od prolećnih infekcija, sprečavajući time pojavu gljivičnih bolesti, poput pepelnice ili rđe ruže. Čisto okruženje obezbeđuje i odgovarajuću cirkulaciju vazduha oko korena, što takođe doprinosi očuvanju zdravlja biljke.
Pravilno orezivanje i priprema
Orezivanje zlatne ruže pre prezimljavanja donekle se razlikuje od tehnika orezivanja tradicionalnih ruža, jer ova vrsta donosi najviše cvetova na dvogodišnjim granama. Svrha jesenjeg orezivanja prvenstveno nije podsticanje cvetanja, već oblikovanje biljke i uklanjanje bolesnih, oštećenih ili odumrlih grana. Preporučljivo je obaviti blago, takozvano sanitarno orezivanje, kojim grm oslobađamo od nepotrebnih, slabih izdanaka, čime se smanjuje površina isparavanja i rizik od bolesti. Snažno orezivanje treba planirati za proleće, nakon cvetanja.
Prilikom orezivanja uvek koristite oštre, dezinfikovane makaze kako bi rezne površine bile glatke i čiste, čime se izbegava oštećenje tkiva i ulazak patogena. Rezove uvek pravite iznad zdravog pupoljka, blago ukoso, kako bi se voda mogla lako slivati sa površine. Uklonjene delove biljke ne ostavljajte u bašti, već ih sakupite i uništite ili pravilno kompostirajte kako biste sprečili dalje širenje bolesti. Ova briga je neophodna za obezbeđivanje dugoročnog zdravlja naših biljaka.
U slučaju mladih, sveže posađenih sadnica, pažljiva priprema je posebno važna, jer njihov korenov sistem još nije prodro dovoljno duboko u tlo da bi dosegao zonu zaštićenu od mraza. Kod ovih biljaka preporučljivo je skratiti izdanke za otprilike trećinu kako bi se smanjio rizik od oštećenja uzrokovanih vetrom, koji može pomaknuti i korenov sistem. Sa skraćenim izdancima biljka postaje stabilnija i bolje odolijeva zimskim olujama i pritisku snega, koji može slomiti grane i uzrokovati ozbiljnu štetu na mladom grmu.
Stariji, već nekoliko godina u našoj bašti živeći, ojačani grmovi zlatne ruže zahtevaju znatno manje pripreme. U njihovom slučaju jesenje orezivanje se često može i preskočiti ili se ograničiti samo na najnužnije korekcije, na primer na uklanjanje grana koje rastu poprečno ili koje previše zgušnjavaju unutrašnjost grma. Najvažniji zadatak i kod njih je čišćenje područja oko korena od opalog lišća, te blago rahljenje tla, što poboljšava drenažu i prozračivanje tla tokom zimskih meseci.
Zaštita korena i malčiranje
Najrasprostranjeniji i najefikasniji način zaštite korena ruže je nagrtanje, ili drugim rečima, zatrpavanje zemljom. Ovu radnju treba obaviti pre nastupa prvih ozbiljnijih, dugotrajnih mrazeva, ali već po hladnom vremenu, obično sredinom ili krajem novembra. Suština nagrtanja je zaštita mesta kalemljenja ruže, koje je najosetljivije na mraz, debelim slojem zemlje. Za to koristite rastresitu zemlju pomešanu sa kompostom ili zrelim stajskim đubrivom, iz okoline korena ili drugog dela bašte, i nagrnite je oko korena na visinu od najmanje 20-25 centimetara.
Odabir materijala koji se koristi za nagrtanje je ključan. Izbegavajte tešku, glinastu zemlju jer se ona može zbiti od zimskih padavina, zagušiti i uzrokovati truljenje korena. Najbolji izbor je rahla, mrvičasta baštenska zemlja, koju je preporučljivo pomešati sa peskom ili sitnim šljunkom za bolju drenažu. Nagrnuti humak zemlje ne samo da izoluje od mraza, već štiti i spavajuće pupoljke na bazi korena, iz kojih će na proleće izbiti novi, snažni izdanci.
Nakon nagrtanja, područje oko korena preporučljivo je pokriti malčem, što pruža dodatnu zaštitu od smrzavanja tla. Sloj malča pomaže u očuvanju vlažnosti tla, sprečava rast korova i, kao sporo razgradiva organska materija, obogaćuje tlo hranivima. Izvrsni materijali za malčiranje mogu biti lišće, slama, borova kora ili drvena sečka. Pokrivač rasporedite u debljini od oko 10-15 centimetara oko humka zemlje, ali pazite da ne dođe u direktan kontakt sa stabljikom ruže kako bi se obezbedila odgovarajuća ventilacija.
Važno je napomenuti da se zimsko pokrivanje ne sme obaviti prerano. Ako ružu pokrijemo još u blagim jesenjim danima, to može dovesti do zagušenja biljke i razvoja gljivičnih bolesti. Pričekajte da temperatura trajno padne ispod 0 Celzijusovih stepeni i da se površina tla blago smrzne. Nakon prolaska prolećnih mrazeva, obično krajem marta, početkom aprila, pokrivač i humak zemlje postupno i pažljivo uklonite kako bi se biljka polako navikla na promenjene uslove i jače sunce.
Posebni aspekti i česte greške
Prezimljavanje zlatnih ruža uzgojenih u posudama zahteva posebnu pažnju, jer je njihov korenov sistem mnogo više izložen opasnosti od mraza nego kod biljaka posađenih na otvorenom. U posudi se zemlja može smrznuti mnogo brže i dublje, što može dovesti do ozbiljnog oštećenja korena ili čak do propadanja biljke. Stoga se ruže u posudama obavezno moraju premestiti na zaštićeno, bezmrazno, ali hladno mesto tokom zime. Idealno mesto može biti negrejana garaža, podrum ili skladište bez mraza.
Ako nema mogućnosti za skladištenje ruže u posudi na mestu bez mraza, potrebno je obezbediti zaštitu drugim metodama. Posudu postavite na stiropornu ploču kako biste je izolovali i od hladnoće odozdo, a samu posudu omotajte sa nekoliko slojeva jute, mehurićaste folije ili posebnog zimskog zaštitnog pokrivača. Zemlju biljke pokrijte malčem, na primer borovom korom, a izdanke pažljivo povežite i prekrijte prozračnim materijalom, takozvanom zimskom agrotekstilom, koja će je zaštititi od hladnog vetra i oštećenja uzrokovanih zimskim suncem.
Jedna od najčešćih grešaka tokom prezimljavanja je preterana zaštita, posebno u blažim zimama. Pod hermetički zatvorenim pokrivačem biljka se može zagušiti, para se kondenzuje, što stvara idealno okruženje za gljivične infekcije, poput botritisa. Uvek pazite da korišćeni materijali za pokrivanje (npr. agrotekstil, juta) budu prozračni, a za blažeg, sunčanijeg zimskog dana čak i nakratko prozračite biljku otvaranjem pokrivača. Cilj je zaštita od mraza, a ne hermetičko zatvaranje biljke.
Drugi čest problem je preuranjeno ili, naprotiv, prekasno uklanjanje prolećnog pokrivača. Ako zaštitu uklonimo prerano, kasni prolećni mrazevi mogu uzrokovati ozbiljnu štetu na već probuđenim, svežim izdancima. Ako, sa druge strane, zimski omotač ostavimo na biljci predugo, to može dovesti do zagušenja korena, izduživanja i slabljenja izdanaka zbog nedostatka svetlosti. Najbolje je uklanjati pokrivač postupno, u nekoliko koraka, prateći vremensku prognozu, dajući tako biljci vremena da se prilagodi prolećnim uslovima.
