Ukrasni badem, poznat i kao trolisni badem, je predivan, u proleće obilno cvetajući ukrasni žbun koji nas, uz pravilnu negu, iz godine u godinu obraduje svojim izgledom. Iako se u osnovi radi o relativno otpornoj vrsti, uspešno prezimljavanje je ključno za osiguravanje zdravlja biljke i bogatog cvetanja sledeće godine. Proces pripreme ne počinje tek sa dolaskom mrazeva; neophodne korake moramo preduzeti znatno ranije, tokom jeseni. Pažljive pripreme uključuju odgovarajuću dopunu hranljivih materija, orezivanje i optimizaciju okruženja biljke, kako bi prebrodila nedaće zime sa što manjim stresom. Uspeh prezimljavanja je, dakle, rezultat složenog, višestepenog procesa na koji bi svaki vlasnik ukrasnog badema trebalo da obrati pažnju.
Priprema za prezimljavanje počinje već krajem leta, početkom jeseni dodavanjem odgovarajućih hranljivih materija. U ovom periodu treba izbegavati đubriva sa visokim sadržajem azota, jer bi ona podstakla rast novih izdanaka koji ne bi stigli da sazru do mrazeva, te bi lako pretrpeli oštećenja od mraza. Umesto toga, naglasak treba staviti na preparate bogate kalijumom, koji pospešuju sazrevanje izdanaka, jačaju ćelijske zidove i značajno poboljšavaju otpornost biljke na mraz. Kalijum doprinosi i regulaciji unutrašnje ravnoteže vode u biljci, što je od ključnog značaja za izbegavanje zimskog isušivanja. Temeljna jesenja dopuna hranljivih materija sa prevagom kalijuma, stoga, postavlja temelje otpornosti ukrasnog badema na hladne mesece.
Mladi, sveže zasađeni primerci su posebno osetljivi na zimske mrazeve, stoga je njihovoj zaštiti potrebno posvetiti povećanu pažnju. U prvoj ili dve godine izuzetno je važna zaštita korena, što se najlakše postiže nagrtanjem zemlje oko korena. U tu svrhu možemo koristiti zreo kompost, lišće ili čak poseban materijal za malčiranje, koji se prostire u sloju debljine najmanje 15-20 centimetara oko korena biljke. Ovaj izolacioni sloj štiti korenski vrat i mesto kalemljenja od smrzavanja, što je najosetljiviji deo biljke, posebno kod visokostablašica. Sloj malča treba pažljivo ukloniti u proleće, nakon što prođe opasnost od mraza, kako bi se zemljište moglo zagrejati i biljka sa novom snagom započeti rast.
Prezimljavanje ukrasnih badema gajenih u saksijama razlikuje se od onih koji se drže na otvorenom, jer je njihov korenov sistem mnogo izloženiji kolebanjima temperature i opasnosti od smrzavanja. Ove biljke svakako treba premestiti na mesto bez mraza, ali hladno, tokom zime. Idealno mesto za prezimljavanje je negrejana garaža, podrum ili zaštićena, natkrivena terasa gde temperatura trajno ostaje između 0 i 10 stepeni Celzijusa. Važno je da se i tokom prezimljavanja osigura minimalno zalivanje, tek toliko da se busen zemlje potpuno ne osuši, ali treba izbegavati prekomerno zalivanje jer može dovesti do truljenja korena. Njihova potreba za svetlošću u ovom periodu mirovanja je minimalna, ali treba izbegavati i potpunu tamu.
Uloga i važnost jesenjeg orezivanja
Pitanje jesenjeg orezivanja deli baštovane, međutim, u slučaju ukrasnog badema, pravovremen i stručno izveden zahvat može doprineti uspešnom prezimljavanju i prolećnoj obnovi. Važno je naglasiti da se ne radi o snažnom, oblikovnom orezivanju, već o svojevrsnom sanitarnom i pripremnom zahvatu. Tokom njega prvenstveno treba ukloniti osušene, bolesne ili oštećene grane koje bi mogle predstavljati izvor zaraze tokom perioda mirovanja. Pored toga, preporučljivo je odrezati i slabe, nezrele izdanke, jer su oni najizloženiji zimskim mrazevima i njihovo smrzavanje bi nepotrebno opteretilo žbun.
Optimalno vreme za orezivanje je period nakon opadanja lišća, ali pre nastupanja jakih mrazeva. To je obično krajem oktobra, početkom novembra, ali se može menjati u zavisnosti od vremenskih prilika. Prerano orezivanje može podstaći stvaranje novih izdanaka koji bi tokom zime sigurno smrzli. Prekasno orezivanje, izvedeno već po mraznom vremenu, može stvoriti rane na biljci koje teže zarastaju i mogu otvoriti put patogenima. Za orezivanje uvek koristite čist, oštar alat kako bi rezne površine bile glatke, čime se minimizira rizik od infekcije i pospešuje brže zarastanje rana.
Tokom orezivanja treba obratiti pažnju i na osiguravanje prozračnosti krošnje. U pregustom granju vazduh ne može pravilno da cirkuliše, što pogoduje razvoju gljivičnih bolesti u zimskom, vlažnijem periodu. Uklonite grane koje rastu poprečno i trljaju se jedna o drugu kako biste sprečili oštećenje kore, što je takođe ulazna vrata za patogene. Prozračna, prozirna krošnja se brže suši i manje je izložena opterećenju uzrokovanom zimskim padavinama, kao što je debeli snežni pokrivač, koji može dovesti do lomljenja grana.
Kod visokostablašica ukrasnog badema orezivanje zahteva posebnu pažnju, jer je očuvanje oblika krošnje sa estetskog stanovišta izuzetno važno. I ovde je primarno sanitarno orezivanje, ali pored toga treba paziti i na ravnotežu krošnje. Eventualne divlje izdanke koji izbijaju iz podloge ispod mesta kalemljenja treba ukloniti iz temelja, jer bi oni oduzimali energiju plemenitom delu. Nakon orezivanja, veće rezne površine je preporučljivo premazati sredstvom za zarastanje rana kako bismo zaštitili biljku od infekcija i pospešili stvaranje kalusa.
Praktični koraci zimske zaštite
Ukrasni bademi zasađeni na otvorenom, posebno mlađi primerci i visokostablašice, izrazito su izloženi oštećenjima od mraza uzrokovanim zimskim suncem. Ovu pojavu uzrokuje smenjivanje dnevnog zagrevanja i noćnih mrazeva, što može dovesti do uzdužnog pucanja kore. Najefikasniji način za sprečavanje toga je krečenje stabla, koje zbog reflektujućeg efekta bele boje smanjuje zagrevanje, čime ublažava kolebanje temperature. Alternativno rešenje je umotavanje stabla jutom, trskom ili posebnim štitnikom za stablo, koji se može nabaviti u tu svrhu, a koji takođe izoluje i štiti od mehaničkih oštećenja.
Zimske padavine, posebno težak, vlažan sneg, mogu uzrokovati ozbiljne štete na granama ukrasnog badema. Pod težinom snega grane se mogu saviti, pa čak i slomiti, što značajno umanjuje estetsku vrednost i zdravlje biljke. Da bi se to sprečilo, nakon većih snežnih padavina preporučljivo je pažljivo otresti sneg sa grana žbuna pomoću meke metle. Kod žbunastih oblika ukrasnog badema, pre prezimljavanja grane se mogu labavo povezati, čime se dobija kompaktniji oblik koji bolje odoleva pritisku snega i manje je sklon lomljenju grana.
Iako je biljka u stanju mirovanja, ne sme se potpuno zaboraviti ni na zimsko zalivanje, posebno u blažim periodima bez mraza. Zimsko isušivanje, poznato i kao mrazna suša, predstavlja ozbiljnu opasnost kada biljka ne može da upije vodu iz smrznutog zemljišta, dok sunce i vetar isparavaju vlagu iz izdanaka. Stoga je u trajno bezmraznim danima, kada se gornji sloj zemljišta otopi, preporučljivo umereno zaliti koren ukrasnog badema kako bi korenov sistem dobio potrebnu vodu. Ovo je posebno važno za biljke koje prezimljavaju u saksijama, čiji se busen zemlje brže suši.
Deo zimske zaštite je i preventivna zaštita od štetočina i bolesti. Prskanje sprovedeno u periodu mirovanja nakon opadanja lišća neophodno je za uspešno prezimljavanje. U tu svrhu možemo koristiti preparate na bazi bakra ili ulja koji efikasno uništavaju prezimljujuće oblike štetočina (npr. štitaste vaši, biljne vaši) i spore gljivičnih bolesti (npr. monilija) koje se skrivaju na granama i u pukotinama kore. Prskanje treba obaviti po suvom vremenu bez mraza, temeljno i na svim delovima biljke, kako bi sredstvo dospelo i u skrivene kutke.
Priprema za prolećno buđenje
Kako se približava kraj zime, dani postaju duži, a temperature počinju da rastu, ukrasni badem se polako budi iz zimskog sna. U ovom prelaznom periodu posebno je važna pažljiva nega kako bi biljka glatko započela novu vegetacionu sezonu. Zaštitne pokrivače korišćene za prezimljavanje, poput štitnika za stablo ili pokrovnog malča, ne treba uklanjati prerano. Sačekajmo da opasnost od jakih noćnih mrazeva konačno prođe, što je obično sredinom ili krajem marta. Prerano otkrivanje može zbog naglih promena temperature oštetiti pupoljke i stablo.
Čim vreme postane trajno blaže i opasnost od mraza prođe, vreme je za prolećno orezivanje. Ovo orezivanje se već odnosi na oblikovanje i zahvat koji podstiče cvetanje, za razliku od jesenjeg sanitarnog orezivanja. Tada treba ukloniti eventualno zimi smrznute, osušene ili oštećene vrhove grana, kao i slabe izdanke koji rastu prema unutrašnjosti krošnje. Cilj prolećnog orezivanja je stvoriti prozračan, estetski oblik krošnje koji osigurava da svaka cvetna grana dobije dovoljno sunčeve svetlosti, čime se maksimizira prinos cvetova. Orezivanje uvek treba obaviti pre pupanja.
Za prolećno buđenje biljci je potrebna energija, stoga nakon što prođu mrazevi treba obezbediti odgovarajuću dopunu hranljivih materija. Primena uravnoteženog, složenog, sporo otapajućeg đubriva na zemljište oko korena pomaže pokrenuti rad korenovog sistema i podržava intenzivno stvaranje izdanaka i cvetova. U ovom periodu posebno važnu ulogu ima azot, ali su za zdrav razvoj biljke neophodni i fosfor i kalijum. Korišćenje zrelog komposta ili organskog đubriva ne samo da obezbeđuje hranljive materije, već i poboljšava strukturu zemljišta i njegovu sposobnost zadržavanja vode.
Na kraju, u prolećnom periodu obratite povećanu pažnju na potrebu biljke za vodom. Pupanje i cvetanje zahtevaju značajnu količinu vode, stoga u prolećima sa malo padavina može biti potrebno redovno zalivanje. Održavajte zemljište ravnomerno vlažnim, ali izbegavajte stajaću vodu. Biljke koje su prezimile u saksijama postepeno navikavajte na spoljašnje uslove; prvo ih stavite na senovito, zaštićeno mesto, a tek nakon nekoliko dana premestite ih na njihovo konačno, sunčano mesto. Ovaj pažljivi prelaz pomaže sprečiti opekotine lišća i stres za biljku, osiguravajući predivan i dugotrajan prolećni cvetni sjaj.
