Matičnjak, ili naučnim imenom Melissa officinalis, je veoma popularna, višegodišnja biljka prijatnog mirisa na limun, koja pripada porodici nana. Nalazi se u mnogim baštama i na balkonima, jer nije omiljen samo zbog svoje arome, već i zbog lekovitih svojstava i svestrane kuhinjske primene. Pravilno prezimljavanje je ključno kako bi se biljka iz godine u godinu snažno i zdravo razvijala i obilno donosila sveže izdanke. Iako je u osnovi reč o relativno otpornoj vrsti, briga se isplati, posebno u oštrijim, mraznijim klimama gde se nezaštićene biljke mogu lako oštetiti ili čak uginuti. Uspešno prezimljavanje osigurava obilnu žetvu sledeće sezone i dug životni vek biljke.
Matičnjak je u osnovi biljka otporna na mraz koja u umerenom klimatskom pojasu može bez većih poteškoća da prezimi na otvorenom. Njegov korenov sistem prodire relativno duboko, što mu pomaže u odbrani od hladnoće, a nakon odumiranja nadzemnih delova, rizom ulazi u stanje mirovanja. Uprkos tome, mlade, sveže zasađene biljke, kao i izuzetno hladne zime bez snežnog pokrivača, mogu predstavljati ozbiljnu opasnost za biljku. U takvim uslovima mogu se smrznuti i dublji slojevi zemljišta, što može oštetiti korenov sistem i sprečiti prolećno buđenje. Stoga su odgovarajuća priprema i odabir strategije prezimljavanja neophodni za očuvanje zdravlja biljke.
Starije, ojačane biljke matičnjaka uzgajane u bašti obično ne zahtevaju posebne intervencije za prezimljavanje, pod uslovom da klima nije izrazito hladna. Nadzemni delovi biljke posmeđe i osuše se nakon prvih jačih mrazeva, što je deo prirodnog procesa. U tom periodu biljka svu svoju energiju povlači u korenov sistem kako bi se pripremila za zimski period mirovanja. Pre prolećnog pupanja, u rano proleće, preporučljivo je ove osušene stabljike odrezati nekoliko centimetara iznad nivoa tla, što podstiče rast novih, svežih izdanaka. Ovo orezivanje doprinosi obnovi biljke i stvaranju gušćeg, žbunastijeg habitusa u sledećoj vegetacionoj sezoni.
Jedan od ključeva uspešnog prezimljavanja je odgovarajuća priprema koja počinje već u jesen. Od septembra je preporučljivo izbegavati đubrenje bogato azotom, jer bi to podstaklo rast novih izdanaka koji se ne bi stigli dovoljno ojačati pre dolaska mraza. Umesto toga, izričito se preporučuje rasprostraniti tanak sloj zrelog komposta ili organskog malča (npr. lišće, slama) oko biljaka. Ovaj pokrovni sloj ne samo da funkcioniše kao toplotni izolator, štiteći korenov sistem od jakih mrazeva, već se tokom prolećnog otapanja polako razgrađujući obogaćuje zemljište vrednim hranljivim materijama, postavljajući temelje za snažan rast sledeće godine.
Priprema za hladne mesece
Najvažniji korak u pripremi matičnjaka za prezimljavanje je orezivanje biljke. To je preporučljivo obaviti pre dolaska prvih mrazeva ili neposredno nakon njih, kada lišće već izgubi svežinu i počne da se suši. Stabljike odrežite na visinu od otprilike 5-10 centimetara iznad površine tla, što pomaže u sprečavanju razvoja gljivičnih bolesti na odumrlim delovima biljke tokom vlažnog zimskog perioda. Ovo naizgled drastično orezivanje zapravo služi zaštiti biljke, jer na taj način zimski pokrivač može lakše i efikasnije prekriti biljku, minimizirajući rizik od oštećenja od mraza. Orezivanje takođe podstiče prolećni rast snažnih, novih izdanaka direktno iz rizoma.
Nakon orezivanja, najvažniji zadatak je zaštita biljaka od zimskih mrazeva, posebno kod mlađih biljaka ili u oštrijim klimama. U tu svrhu odlično je malčiranje, koje stvara izolacioni sloj na površini tla. Možemo koristiti lišće, slamu, borovu koru ili čak deblji sloj komposta, koji rasprostremo u sloju od 10-15 centimetara oko osnove biljke. Ovaj pokrivač ne samo da štiti korenov sistem od hladnoće, već pomaže i u očuvanju vlage u zemljištu i sprečava smrzavanje dubljih slojeva. Sloj malča se može u proleće, nakon što prođe opasnost od mraza, pažljivo ukloniti ili uneti u zemljište, čime se poboljšava njegova struktura.
Snabdevanje vodom matičnjaka koji prezimljuje na otvorenom obično ne zahteva posebnu pažnju, jer zimske padavine pokrivaju minimalnu potrebu biljke za tečnošću tokom perioda mirovanja. Međutim, tokom dugotrajnih, sušnih, mraznih perioda bez padavina, moglo bi biti preporučljivo umereno zalivati biljke u blažim danima. Ovo je posebno važno kod peskovitih, dobro dreniranih zemljišta koja se brže suše. Prekomerno zalivanje svakako treba izbegavati, jer stajaća voda može dovesti do truljenja korena, što uzrokuje propadanje biljke, posebno u smrznutom zemljištu.
Dodavanje hranljivih materija tokom zimskog perioda prestaje, jer je biljka u stanju mirovanja i ne trebaju joj materije koje podstiču rast. Poslednja primena hranljivih materija trebalo bi da se obavi najkasnije početkom jeseni, po mogućnosti sa preparatom bogatim kalijumom koji podstiče otpornost na mraz. Korišćenje azotno bogatih đubriva i veštačkih đubriva može biti izrazito štetno, jer kasno izrasli sveži izdanci su osetljivi na mraz i lako smrznu, čime slabe celu biljku. Prirodni sloj malča, poput komposta, obezbediće potrebne hranljive materije za početak vegetacije u proleće, kada započnu procesi razgradnje.
Prezimljavanje matičnjaka u saksiji
Prezimljavanje matičnjaka uzgajanog u kontejneru, saksiji ili balkonskom sandučiću zahteva pojačanu pažnju, jer je njegov korenov sistem mnogo izloženiji temperaturnim kolebanjima i mrazu. Zemlja u saksiji smrzava se mnogo brže i dublje od baštenskog zemljišta, što može dovesti do nepovratnog oštećenja korena. Zbog toga se ne preporučuje jednostavno ostaviti matičnjak u saksiji na otvorenom tokom zimskih meseci, posebno u regionima sa jakim mrazevima. Najsigurnije rešenje je premeštanje biljke na zaštićeno mesto gde se temperatura može održavati iznad tačke smrzavanja, ali na hladnom.
Idealno mesto za prezimljavanje je svetla, ali hladna prostorija gde se temperatura stabilno kreće između 5 i 10 Celzijusovih stepeni. U tu svrhu savršeno može poslužiti negrejana veranda, svetao podrum, garaža sa prozorom ili čak stepenište bez mraza. Previše tople, grejane sobne prilike nisu idealne, jer bi biljka mogla početi da raste, no u zimskom okruženju siromašnom svetlom izdanci će biti slabi, izduženi i osetljivi na bolesti. Cilj je održavanje biljke u stanju mirovanja, a ne podsticanje njenog rasta tokom zimskog perioda.
Biljku u saksiji namenjenu prezimljavanju preporučljivo je orezati na isti način kao i njene kolege na otvorenom, otprilike 10 centimetara iznad tla. Time se smanjuje površina isparavanja i olakšava rukovanje biljkom u skučenijem prostoru za prezimljavanje. Nakon orezivanja, temeljno pregledajte biljku, uklonite sve osušene, bolesne listove i izdanke kako biste sprečili prezimljavanje patogena i štetočina. Pre unošenja biljke na mesto za prezimljavanje, preporučljivo je očistiti i površinu zemljišta od otpalih biljnih ostataka, čime se dodatno smanjuje rizik od gljivičnih infekcija tokom zimskih meseci.
Tokom prezimljavanja, potreba za vodom matičnjaka u saksiji drastično se smanjuje. Zalivajte ga samo toliko da se zemlja potpuno ne osuši, ali između dva zalivanja pustite da se gornji sloj zemljišta osuši. Prekomerno zalivanje je najčešća greška koja dovodi do truljenja korena i propadanja biljke tokom zimskog perioda. Đubrenje uopšte nije potrebno do proleća. U proleće, nakon što prođe opasnost od mraza, postepeno navikavajte biljku na spoljašnje uslove, najpre je stavljajući na senovitije mesto na nekoliko sati, a zatim joj dopuštajući da provodi sve više vremena na suncu pre nego što je smestite na njeno konačno mesto.
Prolećni poslovi i oživljavanje biljke
Kada dođe proleće i opasnost od noćnih mrazeva konačno prođe, a zemljište se zagreje, vreme je za buđenje matičnjaka. U slučaju biljaka koje su prezimele na otvorenom, prvi i najvažniji korak je pažljivo uklanjanje zimskog pokrivača, odnosno sloja malča, ili njegovo plitko unošenje u zemljište. To omogućava sunčevim zracima da zagreju zemljište oko osnove biljke i podstaknu pojavu novih izdanaka. Ako to nije učinjeno u jesen, sada je vreme za orezivanje osušenih, prošlogodišnjih stabljika iznad nivoa tla, što otvara put svežem, snažnom rastu.
Biljke koje su prezimele u saksijama potrebno je postepeno ponovo navikavati na spoljašnje uslove. Nemojte ih odmah izlagati direktnom suncu, jer lišće može izgoreti od iznenadnog, intenzivnog svetla. Tokom prvih nedelju do dve, pronađite im polusenovito mesto zaštićeno od vetra i iznosite ih napolje samo na nekoliko sati. Postepeno povećavajte vreme provedeno napolju i izloženost sunčevoj svetlosti dok se biljka potpuno ne prilagodi spoljašnjoj klimi. Ovaj proces, poznat kao „kaljenje“, neophodan je za prelazak biljke bez šoka i za pokretanje zdravog razvoja.
U periodu prolećnog ponovnog pokretanja, biljka će ceniti dodavanje hranljivih materija. Oko biljaka na otvorenom preporučljivo je uneti zreli kompost ili organsko đubrivo u zemljište, što dugoročno osigurava potrebne makro i mikroelemente. U slučaju biljaka u saksijama, najbolje rešenje je presađivanje u svežu, hranljivim materijama bogatu zemlju za cveće, ili ako to nije moguće, započnite sa redovnim, ali umerenim đubrenjem uravnoteženim, opštim đubrivom. Sa prvim đubrenjem sačekajte dok rast novih izdanaka očigledno ne započne.
U prolećnom periodu ključno je redovno zalivanje, posebno na početku rasta. Zemljište održavajte stalno blago vlažnim, ali izbegavajte stajaću vodu. Sa toplijim vremenom i rastom lišća, povećava se i potreba biljke za vodom. Redovno proveravajte vlažnost zemljišta, posebno kod primeraka u saksijama koji se brže suše. Uz pravilnu negu i prolećne pripreme, matičnjak će se brzo oporaviti nakon zimskog mirovanja i uskoro će nas opet obilno snabdeti svojim aromatičnim, svežim listovima.
