Artičoka, ova biljka nalik čičku čije mesnate cvetne glavice jedemo, potiče iz mediteranskog regiona, pa nije iznenađujuće što zimski mrazevi u našoj klimi za nju predstavljaju ozbiljan izazov. Iako je mnogi gaje kao jednogodišnju biljku, uz odgovarajuće tehnike prezimljavanja može se gajiti i kao trajnica, što u narednim godinama rezultira mnogo snažnijim rastom i obilnijim prinosom. Ključ uspešnog prezimljavanja je zaštita delova biljke osetljivih na mraz, posebno rizoma, od dugotrajnih i dubokih mrazeva. Pažljive pripreme i izbor prave metode omogućavaju nam da iz godine u godinu uživamo u jedinstvenom ukusu ovog posebnog povrća iz sopstvene bašte.
Osetljivost biljke na mraz ne pogađa podjednako sve njene delove; dok listovi mogu biti oštećeni već pri prvim ozbiljnijim noćnim mrazevima ispod −2 stepena Celzijusa, srce biljke, rizom (kruna) smešten u nivou zemlje, nešto je otporniji. Kritična temperaturna granica za rizom kreće se otprilike između −5 i −7 stepeni Celzijusa, ako je zemljište suvo i mraz traje samo kratko. Problem nastaje kada temperatura trajno padne ispod te granice, ili kada mraz prati vlažno, natopljeno zemljište, što može dovesti do truljenja korena i potpunog uništenja biljke.
Prezimljavanje je izuzetno korisno i sa ekonomskog i sa baštovanskog stanovišta, jer prezimela, starija biljka u proleće sa porastom temperature kreće u rast sa mnogo više energije i razvijenijim korenovim sistemom. To znači da ranije i obilnije cveta od mlade biljke posejane iz semena u proleće ili posađene kao rasad, koja se u prvoj godini mora fokusirati na razvoj korenovog sistema i lišća. Dobro negovana biljka artičoke može da rađa 3 do 5 godina, svake godine sve obilnije nagrađujući baštovanov trud. Stvaranje višegodišnjeg zasada stoga zavisi od uspešnosti prezimljavanja.
U klimatskim uslovima Karpatskog basena u osnovi možemo birati između dve glavne strategije za prezimljavanje artičoke, čija efikasnost zavisi od jačine zime i lokalne mikroklime. Prva i jednostavnija metoda je ostavljanje biljke na mestu i njena temeljna zaštita debelim slojem pokrivača od mraza, što može dobro funkcionisati u blažim zimama i na zaštićenim položajima. Drugi, sigurniji, ali zahtevniji postupak je jesenje iskopavanje biljke i njeno skladištenje na hladnom mestu bez mraza, na primer u podrumu ili garaži, do proleća, što je u područjima sa oštrijim zimama neophodno za preživljavanje.
Priprema za zimu: priprema biljke
Vreme pripreme za prezimljavanje je ključno za uspeh i ne treba ga žuriti. Najbolje je sačekati prve slabe mrazeve, koji obično stižu krajem oktobra ili početkom novembra, jer ti početni hladni udari daju biljci signal da se pripremi za period mirovanja. Taj proces, nazvan kaljenje, pomaže biljci da zgusne ćelijske sokove, što povećava njenu otpornost na mraz. Prerano pokrivanje ili iskopavanje može poremetiti ovaj prirodni proces, a nepripremljena biljka postaje mnogo osetljivija na zimski stres.
Pre nego što počnemo sa pokrivanjem ili vađenjem, potrebno je orezati lišće artičoke, što je važan i neophodan korak. Sve listove i stabljike odsecite na visinu od otprilike 20-30 centimetara iznad zemlje oštrim makazama ili nožem. To je potrebno kako bi se smanjila površina isparavanja, sprečio nepotreban gubitak vode i sprečilo da truleći delovi biljke uzrokuju bolesti ispod zimskog pokrivača. Odsečeni patrljci takođe pomažu u zadržavanju izolacionog pokrovnog materijala.
Nakon rezidbe, posvetite vreme temeljnom pregledu biljke, posebno oko korenovog vrata i na preostalim ostacima stabljika. Potražite znakove štetočina, poput lisnih vaši ili puževa, ili njihovih jajašaca, i obratite pažnju na moguće simptome gljivičnih bolesti, poput sive plesni ili pepelnice. Uklonite sve zaražene ili bolesne delove, jer je zimsko, vlažno i bezvazdušno okruženje idealno za razmnožavanje patogena, što može dovesti do propadanja biljke tokom perioda mirovanja.
U poslednjim nedeljama pre prezimljavanja, upravljanje đubrenjem i navodnjavanjem takođe je ključno. Od početka septembra više ne đubrite biljku đubrivima bogatim azotom, jer ona podstiču stvaranje novih, nežnih izdanaka koji su izuzetno osetljivi na mraz i lako smrznu. Umesto toga, primena đubriva bogatijeg kalijumom krajem avgusta može pomoći u jačanju tkiva i povećanju otpornosti na zimu. Postepeno smanjujte i navodnjavanje kako zemljište ne bi bilo previše vlažno pre nastupa mrazeva, čime se izbegava opasnost od truljenja korena.
Metode prezimljavanja na otvorenom
Prezimljavanje na otvorenom je najjednostavnija metoda, koja može biti uspešna posebno u blažim i kišovitijim zapadnim i južnim delovima Karpatskog basena, kao i u zaštićenim gradskim mikroklimama. Suština tehnike je zaštita rizoma biljke i okolnog zemljišta debelim izolacionim slojem, takozvanim malčem, od dubokih i dugotrajnih mrazeva. Ovaj sloj usporava hlađenje zemljišta, sprečava nagle promene temperature i štiti krunu od oštećenja ćelija uzrokovanih mrazom. Ključ uspeha je izbor pokrovnog materijala odgovarajuće debljine i kvaliteta.
Za pokrivanje je odlično pogodno nekoliko vrsta organskog materijala, ali najbolje je birati prozračne, rastresite materijale koji se teško sabijaju i sporo razgrađuju. To su, na primer, suvo lišće (posebno hrastovo i bukovo), slama, borova kora, drvna sečka ili čak kompostirana piljevina. Izbegavajte materijale koji se lako sabijaju i skloni su truljenju, poput pokošene trave. Debljina sloja malča treba da bude najmanje 30-40 centimetara, ali u oštrijim krajevima može dostići i 50 centimetara kako bi se obezbedila odgovarajuća izolacija i tokom najvećih hladnoća.
Malčiranje treba obaviti nakon rezidbe biljke, pre nastupa prvih jačih mrazeva, kada površina zemljišta već počinje malo da se stvrdnjava. Materijal nagomilajte oko korenovog vrata biljke u obliku kupe ili humke, tako da u potpunosti pokrije i odsečene patrljke stabljika i prostire se u krugu od najmanje 30-40 centimetara oko vrata. Važno je da zemljište pre malčiranja ne bude previše vlažno i da je drenaža oko vrata odgovarajuća, jer stajaća voda ispod pokrivača može uzrokovati truljenje krune.
Za još sigurniju zaštitu, posebno u hladnijim i vetrovitijim delovima zemlje, sloj organskog malča možemo dopuniti dodatnim zaštitnim elementima. Na gomilu lišća ili slame možemo staviti sloj geotekstila, džak od jute ili čak veću plastičnu kantu sa rupama ili drvenu kutiju, koju pričvrstimo teretom. Ovaj spoljni sloj štiti izolacioni materijal od oduvavanja vetrom i smanjuje prodor zimskih padavina, čime koren biljke ostaje suvlji, što značajno povećava šanse za preživljavanje tokom jakih mrazeva.
Iskopavanje biljaka i njihovo skladištenje na mestu bez mraza
Ova metoda predstavlja najsigurnije rešenje za prezimljavanje artičoke na područjima gde zimska temperatura redovno i trajno pada ispod −10 stepeni Celzijusa i gde debeo snežni pokrivač nije zagarantovan svake godine. Iako zahteva više rada i pažnje od pokrivanja na otvorenom, vađenje biljke i njeno skladištenje u kontrolisanim uslovima osigurava skoro stopostotno preživljavanje. Na taj način možemo sačuvati busene posebno vrednih i proverenih sorti i sledećeg proleća započeti sezonu sa snažnom i vitalnom biljkom.
Optimalno vreme za iskopavanje biljke, slično metodi pokrivanja, je nakon prvih slabih mrazeva, ali pre nego što se zemljište dublje smrzne. Pomoću vila za kopanje pažljivo, na udaljenosti od najmanje 20-25 centimetara od busena, počnite rahliti zemlju kako biste što manje oštetili mesnate korene. Pokušajte da izvadite što veći i celovitiji grumen zemlje zajedno sa biljkom. Nakon vađenja, pažljivo otresite višak rastresite zemlje sa korena, ali ih nemojte potpuno oprati.
Priprema iskopanih busena za skladištenje sastoji se od nekoliko koraka. Ako to već niste uradili, odsecite lišće otprilike 10-15 centimetara iznad rizoma. Eventualno oštećene ili preduge delove korena očistite oštrim nožem ili makazama. Nakon toga, ostavite grumen zemlje da se malo prosuši dan-dva na prozračnom, ali bezmraznom mestu, na primer u šupi. Ovaj proces sušenja pomaže u sprečavanju gljivičnih infekcija i truljenja tokom meseci skladištenja.
Za skladištenje izaberite tamnu, hladnu i bezmraznu prostoriju, poput podruma, negrejane garaže ili ostave, gde se temperatura idealno kreće između 2 i 8 stepeni Celzijusa. Busene stavite u drvenu kutiju, plastičnu gajbu ili čak u veću kantu, a prostor između korena i vrh busena prekrijte blago vlažnim medijumom, poput treseta, peska ili piljevine. Svrha medijuma je da spreči potpuno isušivanje korena, ali ne sme biti previše vlažan. Tokom skladištenja proveravajte busene jednom mesečno i po potrebi lagano poprskajte skladišni medijum vodom.
