Američka ljubičica, naučnog naziva Viola sororia, izuzetno je otporna i prilagodljiva trajnica poreklom iz istočnog dela Severne Amerike. Iako je mnogi zbog njene sklonosti širenju smatraju korovom, zbog svojih šarmantnih cvetova i pokrovnih svojstava može biti i omiljeni ukras bašta. Ključ uspešnog prezimljavanja leži u razumevanju prirodnog staništa i životnog ciklusa biljke, što joj omogućava da i sledećeg proleća zablista u punom sjaju. Uz odgovarajuće pripreme i minimalnu negu, američka ljubičica lako podnosi i oštrije zime, te tako može godinama krasiti našu baštu.
Američka ljubičica je izuzetno otporna na mraz, obično otporna do USDA zone 3 ili 4, što znači da može podneti mrazeve i do -35 stepeni Celzijusa bez ozbiljnijih oštećenja. Ova izuzetna otpornost na hladnoću zahvaljuje se podzemnim rizomima biljke, koji zaštićeni u tlu preživljavaju najhladniji period. Listovi biljke pod uticajem jakih mrazeva odumiru i povlače se, ali korenov sistem ostaje živ i u proleće tera nove izdanke. Važno je napomenuti da sveže posađene, još ne ojačane biljke mogu biti osetljivije, stoga je za njih preporučljivo obezbediti dodatnu zaštitu tokom prve zime.
Uspeh prezimljavanja uveliko zavisi od stanja biljke tokom leta i jeseni. Zdrava, dobro nahranjena ljubičica mnogo je otpornija na zimski stres od oslabljene biljke. U jesenjem periodu više nije potrebno redovno prihranjivanje jer bi to podstaklo rast novih, nežnih izdanaka koji bi se s dolaskom mraza lako oštetili. Umesto toga, pustite biljku da se prirodno pripremi za period mirovanja, koncentrišući svoju energiju u rizome. Osušene listove i cvetne stabljike nije potrebno uklanjati u jesen jer oni stvaraju prirodni pokrovni sloj iznad zone korena, pružajući zaštitu od hladnoće.
Iako američka ljubičica obično ne zahteva posebnu zimsku zaštitu na otvorenom, tokom ekstremno hladnih zima bez snežnog pokrivača može biti korisno rasprostrti sloj malča (na primer lišće, slama ili kompost) oko biljaka. Ovaj pokrivač pomaže u očuvanju vlage u tlu i izoluje korenov sistem od naglih promena temperature. Debljina sloja malča trebala bi biti od 5 do 10 cm, ali u proleće, nakon što prođu mrazevi, ne zaboravite ga ukloniti ili rasprostrti u tanjem sloju kako bi sunčeva svetlost i topli vazduh doprli do tla i podstakli rast novih izdanaka. Previše debeli pokrivač može ometati prolećno buđenje biljke i pogodovati razvoju gljivičnih bolesti.
Prezimljavanje biljaka u saksijama
Prezimljavanje američkih ljubičica uzgajanih u kontejnerima ili saksijama zahteva više pažnje od onih posađenih na otvorenom. Zemlja u saksiji smrzava se mnogo brže i dublje od baštenskog tla, što može dovesti do potpunog uništenja korenovog sistema. Stoga je biljke u saksijama svakako potrebno zaštititi od jakih mrazeva. Najbolje rešenje je smestiti biljke na hladno, ali od mraza zaštićeno mesto, poput negrejane garaže, podruma ili verande tokom zime. U tom periodu biljka je u stanju mirovanja, pa zahteva samo minimalno zalivanje, tek toliko da se zemlja potpuno ne osuši.
Ako nema mogućnosti za skladištenje saksija na mestu bez mraza, potrebno je pribeći drugim metodama. Efikasna tehnika je „usađivanje“ saksija u zaštićeni kutak bašte. Iskopajte rupu dovoljno veliku da saksija udobno stane, zatim u nju stavite biljku i zatrpajte je zemljom do ivice saksije. Ova metoda koristi izolacionu sposobnost baštenskog tla, štiteći korenje od direktnog mraza. Površinu ovde takođe možete prekriti slojem malča za dodatnu zaštitu.
Druga mogućnost je grupisanje i izolacija saksija. Postavite saksije tesno jednu uz drugu na mesto zaštićeno od vetra, na primer, uz zid kuće. Praznine između saksija ispunite izolacionim materijalom, poput slame, lišća ili mehurićaste folije. Celu grupu možete prekriti jutom ili drugim prozračnim materijalom koji pruža dodatnu zaštitu od hladnog vetra i mraza. Važno je da materijal za pokrivanje bude prozračan kako bi se izbegla kondenzacija i mogući razvoj plesni.
Tokom prezimljavanja najvažnije je izbegavati prekomerno zalivanje. U periodu mirovanja potrošnja vode biljke drastično se smanjuje, a prekomerna vlaga može dovesti do truljenja korena, što uzrokuje propadanje biljke. Zemlju zalivajte samo lagano, kada se već potpuno osušila. U proleće, nakon što prođe opasnost od mraza, biljke u saksijama postepeno privikavajte na spoljne uslove, prvo ih stavljajući na senovitije, a zatim na sve sunčanije mesto, pre nego što ih stavite na njihovo konačno mesto.
Štetočine i bolesti tokom zimskog perioda
Američka ljubičica generalno je otporna na većinu štetočina i bolesti, no tokom prezimljavanja, posebno kod biljaka u saksijama koje se drže u zatvorenom prostoru, mogu se pojaviti određeni problemi. Najčešći problem su gljivične bolesti uzrokovane lošom cirkulacijom vazduha i prekomernom vlagom, poput pepelnice ili sive plesni. Kako biste to sprečili, obezbedite odgovarajuću ventilaciju u prostoriji za prezimljavanje i izbegavajte održavanje lišća vlažnim. Ako primetite znakove zaraze, odmah uklonite bolesne delove.
Kod ljubičica koje prezimljavaju na otvorenom, najveću opasnost predstavljaju glodari, poput voluharica i miševa, koji pod snežnim pokrivačem mogu gristi rizome biljke. Iako to retko uzrokuje potpuno uništenje, može oslabiti biljku. Korišćenje sloja malča, nažalost, može stvoriti privlačno skrovište za ove štetočine. Ako su glodari česti u vašoj bašti, možda bi bilo pametno izbegavati malčiranje ili postaviti repelente za glodare u blizini biljaka pre prezimljavanja.
Tokom prezimljavanja biljaka u saksijama mogu se pojaviti i crveni pauci i lisne vaši, osobito ako je prostorija za prezimljavanje previše topla i suva. Redovno proveravajte donju stranu lišća, a ako pronađete štetočine, obrišite ih vlažnom krpom ili upotrebite insekticidni sapun. Prevencija je i ovde ključna: zdrave biljke u dobrom stanju mnogo su manje osetljive na napade štetočina. Temeljan pregled pre prezimljavanja može pomoći u otkrivanju već zaraženih jedinki.
Važno je napomenuti da se upotreba hemijskih sredstava za zaštitu bilja tokom zimskog perioda generalno ne preporučuje, posebno u zatvorenom prostoru. Biljke su u stanju mirovanja i hemikalije im mogu predstavljati nepotreban stres. Umesto toga, usredsredite se na prevenciju, obezbeđivanje odgovarajućih uslova za prezimljavanje i mehaničku zaštitu. Pažljivo pripremljeno i nadzirano prezimljavanje garantuje da će vaše ljubičice u proleće početi da rastu zdrave i snažne.
Prolećno buđenje i priprema za novu sezonu
S krajem zime, čim se temperature trajno podignu iznad tačke smrzavanja i tlo se otopi, i američka ljubičica započinje svoje prolećno buđenje. Ovaj proces obično započinje u martu ili početkom aprila, kada prvi novi, nežni listovi probiju površinu tla. To je znak da je vreme za uklanjanje zimskog pokrivača, malča, kako bi sunčeva svetlost i topli vazduh mogli slobodno dopreti do korena biljke. Pažljivo uklanjanje malča podstiče rast i pomaže u sprečavanju prekomerne vlage u tlu i razvoja gljivičnih bolesti.
Nakon uklanjanja zimskog pokrivača, preporučljivo je temeljno očistiti okolinu biljke od odumrlih biljnih delova i zimskih ostataka. To ne samo da čini baštu estetski privlačnijom, već pomaže i u uklanjanju prezimljujućih oblika štetočina i patogena. Lagano prolećno orezivanje, odnosno sečenje osušenih, oštećenih listova, takođe ima blagotvoran učinak jer biljka tako može usmeriti svoju energiju na razvoj novih izdanaka. Nakon toga, unošenje doze sporo otpuštajućeg, uravnoteženog đubriva ili tankog sloja zrelog komposta u tlo obezbeđuje potrebne hranljive materije za snažan prolećni rast.
Ljubičice u saksijama koje su prezimele u zatvorenom prostoru treba postepeno privikavati na spoljne uslove. Nagla promena, osobito jako sunce i vetar, može izazvati šok za biljku. U početku ih stavite na zaštićeno, polusenovito mesto na nekoliko sati, a zatim iz dana u dan povećavajte vreme provedeno napolju i izloženost sunčevoj svetlosti. Ovo „kaljenje“ trebalo bi da traje otprilike jednu do dve nedelje pre nego što biljke premestite na njihovo konačno letnje mesto, u baštu ili na terasu. Tokom tog vremena, postepeno povećavajte i zalivanje kako biljka postaje aktivnija.
Prolećni period takođe pruža izvrsnu priliku za razmnožavanje. Američka ljubičica lako se razmnožava deljenjem korena, što je najbolje učiniti u rano proleće, kada započne novi rast. Jednostavno izvadite biljku iz zemlje i oštrim nožem ili ašovom podelite korenov sistem (rizom) na nekoliko manjih delova. Pripazite da svaki novi deo ima dovoljno korena i barem jednu ili dve tačke rasta. Novodobijene biljke odmah posadite na njihovo konačno mesto i temeljno ih zalijte kako biste olakšali ukorenjivanje.
