Afrička bela rada, poznata i kao dimorfoteka, je biljka zadivljujuće lepote poreklom iz Južne Afrike, koja svojim živopisnim cvetovima nalik na bele rade osvaja kako vrtove tako i balkone. Zahvaljujući svojoj ljubavi prema suncu, najbolje se oseća na sunčanim, toplim mestima, a za brižnu negu tokom letnjih meseci uzvraća bogatim cvetanjem. U svojoj domovini raste kao višegodišnja biljka, međutim, u našim klimatskim uslovima, gde zime mogu biti mrazne, zahteva posebnu pažnju ako želimo da u njoj uživamo i sledeće sezone. Pitanje prezimljavanja stoga se nameće mnogim ljubiteljima baštovanstva, jer ova divna biljka zbog svoje osetljivosti na mraz najverovatnije ne bi preživela hladne mesece ako bi ostala napolju.
Afrička bela rada je izuzetno osetljiva na mraz; već nekoliko stepeni ispod nule može joj naneti ozbiljne štete ili čak dovesti do njenog propadanja. Na svom prirodnom staništu, u delovima Južne Afrike, zime su blage i bez mraza, pa biljka bez problema preživljava ovaj period. Nasuprot tome, umerene zime u našim krajevima za nju predstavljaju ozbiljan izazov. Mnogi je stoga tretiraju kao jednogodišnju biljku, na jesen se opraštaju od nje i u proleće kupuju nove sadnice, iako se uz obezbeđivanje odgovarajućih uslova može prezimiti.
Uspešno prezimljavanje ima brojne prednosti. S jedne strane, sledećeg proleća sezonu možemo započeti jačim, razvijenijim biljkama koje će očekivano cvetati ranije i obilnije od sveže kupljenih, mladih primeraka. S druge strane, ako smo uspeli da nabavimo posebno lepu varijantu boje ili sortu, njen genetski materijal možemo tako sačuvati za sledeće godine. Ne manje važno, to može biti i isplativo rešenje jer ne moramo svake godine trošiti na nove biljke.
Važno je biti svestan da, iako je prezimljavanje afričke bele rade moguće, uspeh nije uvek zagarantovan te se specifične potrebe biljke moraju maksimalno uvažiti. Mnogi pogrešno misle da je dovoljno samo uneti je na mesto zaštićeno od mraza, no stvarnost je nijansiranija. Ključ uspeha leži u odgovarajućoj pripremi, obezbeđivanju ispravnih uslova za prezimljavanje i postepenom prolećnom ponovnom privikavanju, o čemu će u nastavku biti detaljnije reči.
Izbor idealne lokacije za prezimljavanje
Jedna od ključnih tačaka za uspešno prezimljavanje jeste pažljiv izbor odgovarajuće lokacije. Moramo imati na umu tri glavna faktora: svetlost, temperaturu i ventilaciju. Svaki od ovih faktora jednako je važan za zdravo preživljavanje biljaka. Neodgovarajuće odabrana lokacija, na primer pretamni ili pretopli podrum, lako može dovesti do slabljenja ili čak propadanja biljaka, stoga ovom koraku treba posvetiti posebnu pažnju.
Što se tiče temperature, idealan je hladan, ali od mraza zaštićen prostor. Optimalno je da se temperatura tokom prezimljavanja kreće između 5 i 10 stepeni Celzijusa. U toplijem okruženju biljka može prerano početi da raste, što može rezultirati slabim, izduženim izdancima, dok temperature blizu nule ili ispod nje mogu oštetiti tkiva. Važna je i relativna postojanost temperature jer veća kolebanja predstavljaju stres za biljku.
Potreba za svetlošću tokom prezimljavanja se smanjuje, ali afričku belu radu ne smemo držati u potpunom mraku. Svetli podrumski prozor, negrejana veranda ili južni deo staklenika mogu biti prikladni. Ako prirodne svetlosti nema dovoljno, nedostajuću količinu možemo nadoknaditi biljnim svetiljkama, sa nekoliko sati dnevnog osvetljenja. Cilj je da biljka ostane u vegetativnom mirovanju, ali da ne pati od potpunog nedostatka svetlosti.
Odgovarajuća ventilacija i vlažnost vazduha takođe su ključni za sprečavanje gljivičnih bolesti. U previše vlažnim, zagušljivim prostorijama lako se može pojaviti plesan ili drugi patogeni. Povremenim provetravanjem obezbedimo dotok svežeg vazduha, ali izbegavajmo hladan promaju. Nije dobro ni ako je vazduh previše suv jer to može pogodovati razmnožavanju štetočina, na primer crvenog pauka.
Priprema biljaka za prezimljavanje
Pripremu biljaka za prezimljavanje treba započeti na vreme, još pre nastupa prvih jačih mrazeva. Obično je to period od kraja septembra do sredine oktobra, u zavisnosti od vremenskih prilika u datoj godini. Pratimo stanje biljaka i vremensku prognozu kako bismo mogli delovati u pravom trenutku. Suština pripreme jeste da biljke postepeno naviknemo na promenjene uslove i da ih u najboljem mogućem stanju unesemo na mesto za prezimljavanje.
Jedan od prvih i važnih koraka jeste orezivanje. Afričku belu radu pre prezimljavanja preporučljivo je skratiti, otprilike na polovinu ili čak dve trećine. Time smanjujemo površinu isparavanja, činimo biljku kompaktnijom, što olakšava njeno smeštanje i smanjuje rizik od pojave bolesti. Svakako uklonimo osušene, bolesne ili oštećene listove i izdanke kako bi ostali samo zdravi delovi.
Pre nego što biljke unesemo na mesto za prezimljavanje, temeljno ih pregledajmo u potrazi za štetočinama i bolestima. Posebnu pažnju obratimo na naličje listova i podnožje izdanaka, gde se štetočine često skrivaju. Ako primetimo zarazu, na primer lisne vaši ili štitaste moljce, biljku još pre unošenja tretirajmo odgovarajućim, po mogućnosti biološkim zaštitnim sredstvom. Time sprečavamo da se štetočine na mestu za prezimljavanje razmnože i zaraze i druge biljke.
Ako su afričke bele rade bile posađene u bašti, pažljivo ih iskopajmo, pazeći da što manje oštetimo korenovu balu. Odaberimo saksiju odgovarajuće veličine za korenovu balu, koja na dnu ima otvore za drenažu. Koristimo svežu zemlju za cveće dobre vodopropusnosti, na primer mešavinu univerzalne zemlje za cveće i peska. Kod saksijskih biljaka proverimo kvalitet zemlje te po potrebi dopunimo ili zamenimo gornji sloj.
Nega tokom prezimljavanja
Tokom prezimljavanja, nega biljaka znatno se razlikuje od uobičajene u vegetacionom periodu, ponajpre zbog smanjene potrebe za vodom i hranljivim materijama. Možda najčešća greška koju možemo učiniti jeste prekomerno zalivanje. U hladnom okruženju životni procesi biljaka usporavaju, pa se i njihov unos vode smanjuje na minimum. Zalivajmo tek kada je gornji sloj zemlje gotovo potpuno suv, pa i tada samo umereno, dajući upravo onoliko vode da zemlja bude blago vlažna.
Dodavanje hranljivih materija, odnosno đubrenje, tokom prezimljavanja obično je nepotrebno, štaviše, može biti i štetno. Budući da je biljka u stanju mirovanja, ne može iskoristiti hranljive materije koje se mogu nakupljati u zemljištu i oštetiti korenje. Izuzetak mogu biti slučajevi kada prezimljavanje protiče u vrlo blagim, svetlim uslovima i biljka pokazuje minimalan rast; tada joj možemo vrlo retko dati vrlo slabu otopinu tečnog đubriva, no generalno za tim nema potrebe do proleća.
Uprkos tome što biljke miruju, njihova redovna provera neophodna je tokom celog perioda prezimljavanja. Povremeno ih pregledajmo kako bismo na vreme uočili eventualno pojavljivanje štetočina, poput vunastih vaši ili crvenog pauka, koji mogu biti češći u prostorijama sa suvim vazduhom. Obratimo pažnju i na znakove gljivičnih bolesti, na primer sive plijesni, koje mogu biti posledica prekomerne vlage ili lošeg provetravanja, te po potrebi preduzmimo odgovarajuće korake.
Negu uvek prilagodimo trenutnim uslovima i stanju biljke. Ako se, na primer, temperatura na mestu za prezimljavanje privremeno povisi, biljka bi mogla trebati nešto više vode. Posmatrajmo stanje listova: venuće može biti znak nedostatka vode, ali i prekomernog zalivanja. Prezimljavanje je dinamičan proces u kojem su pažljivo posmatranje i brza, odgovarajuća reakcija ključni za uspeh.
Prolećno buđenje i ponovno privikavanje
S prolaskom zime, kako dani postaju duži, a temperatura počinje rasti, dolazi vreme za „buđenje“ afričkih belih rada. S time obično možemo započeti od sredine do kraja marta, no uvek uzmimo u obzir trenutne vremenske prilike i prestanak opasnosti od mraza. Na biljci tražimo znakove novog života, na primer sitne, sveže pupoljke, koji pokazuju da je spremna za početak vegetacione sezone. Važno je ne požurivati taj proces jer prerano buđenje može imati negativne posledice.
Prvi korak buđenja jeste postupno povećavanje količine i učestalosti zalivanja, kako biljka postaje sve aktivnija. Paralelno s tim, ako je moguće, možemo je premestiti na nešto toplije, ali i dalje svetlo mesto. Izbegavajmo nagle, drastične promene jer one mogu izazvati šok za biljku. Strpljenje je i ovde ključno; dajmo biljci vremena da se polako prilagodi promenjenim uslovima i ponovno pokrene svoje životne procese.
Kada više ne prete noćni mrazevi, a dnevna temperatura trajno poraste iznad 10-15 stepeni Celzijusa, možemo započeti s privikavanjem biljaka na spoljašnje uslove, takozvanim kaljenjem. To je izuzetno važan proces tokom kojeg biljke postepeno navikavamo na spoljašnje uslove: jaču svetlost, vetar i temperaturna kolebanja. U početku ih samo na nekoliko sati iznesimo na zaštićeno, polusenovito mesto, a zatim iz dana u dan povećavajmo vreme provedeno napolju i količinu direktne sunčeve svetlosti, tokom otprilike jedne do dve nedelje.
Nakon uspešnog privikavanja, obično od sredine maja, kada opasnost od mraza konačno prođe, afričke bele rade možemo posaditi na njihovo konačno mesto u bašti ili ih izneti na balkon ili terasu. Po potrebi ih presadimo u veću saksiju sa svežom zemljom za cveće kako bi imale dovoljno prostora i hranljivih materija za rast. Prilikom sadnje u bašti odaberimo sunčano mesto s dobrom drenažom te pripremimo zemljište unošenjem malo komposta ili zrelog stajskog đubriva.
Česte greške i rešavanje problema tokom prezimljavanja
Tokom prezimljavanja, jedna od najčešće počinjenih grešaka i ujedno glavni uzrok propadanja biljaka jeste prekomerno zalivanje. U hladnim, mirujućim uslovima unos vode kod biljaka drastično se smanjuje, a stajaća voda može dovesti do truljenja korena. Simptomi toga su žućenje, venuće listova, čak i kod vlažnog supstrata. Kao rešenje, odmah prestanimo sa zalivanjem, pustimo da se zemlja osuši te kasnije vodu dodajemo samo vrlo oprezno. Dobro drenirajući supstrat za sadnju i otvori na dnu saksije od temeljne su važnosti.
Drugi čest problem jeste neodgovarajuća količina svetlosti, posebno njen nedostatak, što dovodi do izduživanja biljaka, etiolacije. U tom slučaju izdanci postaju tanki, slabi, a listovi mali i bledi. Iako se potreba za svetlošću tokom prezimljavanja smanjuje, u potpunom mraku biljka slabi. Ako to primetimo, pokušajmo biljku premestiti na svetlije mesto ili koristiti dodatno osvetljenje biljnom svetiljkom. Etiolirani izdanci nažalost se više neće ojačati, ali ih prilikom prolećnog orezivanja možemo ukloniti.
Posebno na biljkama koje prezimljuju u grejanim prostorijama sa suvim vazduhom često se mogu pojaviti štetočine, poput crvenog pauka ili vunastih vaši. Na njihovu prisutnost mogu ukazivati sitne paučine na listovima, deformacije ili lepljiva prevlaka. Radi prevencije obezbedimo odgovarajuću vlažnost vazduha (npr. postavljanjem saksija na podloške ispunjene šljunkom) i redovno pregledavajmo biljke. Ako primetimo zarazu, u blažim slučajevima može biti dovoljno brisanje štetočina vlažnom krpom, a u težim slučajevima koristimo prskanje sapunicom ili odgovarajući insekticid.
Povremeno se može dogoditi da se čini da je prezimljujuća biljka propala, listovi su joj otpali, a izdanci izgledaju suvi. Međutim, pre nego što konačno odustanemo od nje, vredi napraviti jednostavan test: pažljivo zagrebimo koru debla ili debljeg izdanka noktom. Ako ispod nje pronađemo zeleno, živo tkivo, tada je biljka još živa i uz odgovarajuću negu u proleće može ponovno poterati. U tom slučaju budimo strpljivi i nastavimo s minimalnim zalivanjem dok ne pokaže znakove života.
