Abisinski gladiolus, poznat i kao mirisni gladiolus ili Acidanthera, biljka je zadivljujuće lepote i opojnog mirisa, poreklom iz istočne Afrike. Njegovi elegantni, beli cvetovi sa tamnoljubičastim središtem daju egzotičan ugođaj svakom vrtu. Budući da je tropskog porekla, prezimljavanje na otvorenom u našim klimatskim uslovima predstavlja ozbiljan izazov, štaviše, u većini slučajeva dovodi do propadanja biljke. Stoga je ključno da lukovice osetljive na mraz u jesen izvadimo i čuvamo u odgovarajućim uslovima do sledeće prolećne sadnje, osiguravajući time cvetanje i opstanak biljke iz godine u godinu.
Predstavljanje abisinskog gladiola i važnost prezimljavanja
Abisinski gladiolus (Gladiolus murielae) je trajnica sa lukovicom iz porodice perunika (Iridaceae). Osvaja svojom gracioznom pojavom, zvezdastim, klimajućim cvetovima i karakterističnim, slatkastim mirisom. Vreme cvetanja obično pada u drugu polovinu leta, u avgustu i septembru, kada su mnoge druge biljke već ocvetale, pa može biti dragocen ukras u kasnoletnjem vrtu. Cvetovi se nalaze pojedinačno ili u manjim grupama na dugim stabljikama i izvrsni su kao rezano cveće, ispunjavajući i stan posebnim mirisom. Listovi su uski, sabljasti, svetlozelene boje i dodatno oplemenjuju celokupan izgled biljke.
Na prirodnom staništu biljke, u planinskim predelima Etiopije, karakteristične su blage zime i topla leta. Zbog toga ne može podneti naše umereno kontinentalne zime, posebno jače mrazeve i dugotrajno vlažno, hladno zemljište. Smrzavanje lukovica ili njihovo truljenje u hladnom, vlažnom supstratu gotovo je zagarantovano ako ih ostavimo napolju. Uspešno prezimljavanje stoga nije samo mogućnost, već nužnost ako i sledeće sezone želimo da se divimo ovoj posebnoj biljci. Pažljivo prezimljavanje osigurava očuvanje energetskih rezervi lukovica kako bi na proleće mogle ponovo snažno da poteraju.
U slučaju propuštanja prezimljavanja, najverovatniji scenario je potpuni gubitak biljke. Čak i tokom blažih zima, ako se zemljište ne smrzne dublje, lukovice mogu početi da trunu zbog kombinovanog dejstva prekomerne vlage i hladnoće, ili barem toliko oslabiti da sledeće godine neće moći da cvetaju. Tokom prezimljavanja ne samo da štitimo biljku od oštećenja mrazom, već stvaramo i priliku za pregled lukovica te uklanjanje eventualno bolesnih ili oštećenih primeraka. Time sprečavamo širenje bolesti i osiguravamo da se u proleće u zemlju vrate samo zdrave, snažne lukovice.
Važno je napomenuti da, iako abisinski gladiolus pripada rodu gladiola, njegovi zahtevi i izgled donekle se razlikuju od poznatih, krupnocvetnih hibridnih gladiola. Međutim, postupak prezimljavanja pokazuje mnoge sličnosti s drugim lukovičastim biljkama osetljivim na mraz, poput dalija ili begonija. Ključ uspeha leži u pravovremenom vađenju, pažljivoj pripremi lukovica i obezbeđivanju optimalnih uslova skladištenja. O tim koracima ćemo detaljnije govoriti kasnije, kako bi svako mogao da savlada ovu važnu baštovansku veštinu.
Optimalno vreme vađenja lukovica
Vađenje lukovica abisinskog gladiola treba obaviti pre prvih jačih mrazeva. To je obično krajem oktobra ili početkom novembra, ali je neophodno pratiti trenutne vremenske uslove. Nije preporučljivo prerano započeti s ovim poslom, jer biljka i nakon cvetanja skladišti važne hranljive materije u lukovice putem lišća, pripremajući se za razvoj sledeće godine. Dok je lišće zeleno, taj proces aktivno traje, doprinoseći povećanju veličine i vitalnosti lukovica.
Najidealnije vreme za vađenje dolazi kada lišće biljke počne da žuti i suši se, ali pre nego što nastupe prvi jači mrazevi u zemljištu. Žućenje lišća signalizira da se vegetaciona sezona bliži kraju i da su lukovice dosegle stanje mirovanja, pripremajući se za period odmora. Ako predugo čekamo i zemljište se već smrzne, lukovice se mogu oštetiti, što ugrožava uspešnost prezimljavanja. Blagi, površinski mraz obično još ne uzrokuje štetu podzemnim delovima, ali trajne negativne temperature mogu biti kobne.
Za vađenje odaberite suv, sunčan dan kada zemljište nije previše vlažno. To olakšava posao i smanjuje rizik od oštećenja lukovica. Iz vlažnog, blatnjavog zemljišta teže je izvaditi lukovice bez oštećenja, a i uklanjanje zemlje koja se zalepila za njih je zahtevnije. U sušim uslovima lukovice se lakše čiste i brže suše, što je ključno za sprečavanje truljenja.
Pripazite da znate tačnu lokaciju biljaka, pogotovo ako ih uzgajate među drugim biljkama, u mešovitoj leji. Korisno je tokom leta označiti stabljike abisinskog gladiola, na primer malim štapićem ili etiketom. To je posebno praktično ako se lišće već potpuno osušilo i teško ga je prepoznati. Pažljiva priprema i odgovarajuće vreme uveliko doprinose uspehu prezimljavanja i obilnom cvetanju sledeće godine.
Priprema lukovica za skladištenje
Nakon što pažljivo, pomoću vila za kopanje, izvadimo lukovice iz zemlje, pazeći da ih ne oštetimo, sledeći važan korak je temeljna priprema za zimsko skladištenje. Prvo uklonimo veće ostatke zemlje sa lukovica, ali ih ne peremo vodom jer prekomerna vlaga može dovesti do truljenja. Stabljike odrežemo na otprilike 5-10 centimetara iznad lukovice. Ovaj patrljak olakšava kasnije rukovanje i sprečava ulazak patogena u lukovicu kroz reznu površinu.
Očišćene lukovice zatim je potrebno sušiti nekoliko dana, ili čak nedelju-dve, na prozračnom, suvom, ali od mraza zaštićenom mestu. Idealno mesto za to može biti šupa, garaža ili dobro provetrena veranda gde vazduh može slobodno da struji oko njih. Svrha sušenja je da se spoljni slojevi pravilno osuše, čime se smanjuje rizik od plesni i truljenja tokom skladištenja. Lukovice raširimo u jednom sloju na novinskom papiru, rešetki ili u plitkom sanduku kako bi sa svih strana bile izložene vazduhu.
Nakon perioda sušenja, temeljno pregledamo sve lukovice. Uklonimo one koje su oštećene, mekane, plesnive ili pokazuju bilo kakve znakove bolesti. Takvi primerci, naime, tokom skladištenja mogu zaraziti i zdrave. U ovoj fazi često su vidljivi manji, mladi lukovičasti izdanci koji su se formirali oko glavne lukovice. Njih možemo pažljivo odvojiti od matične lukovice, zasebno ih skladištiti, te će se sadnjom u proleće za nekoliko godina razviti u biljke sposobne za cvetanje.
Neki baštovani pre skladištenja tretiraju lukovice fungicidnim prahom radi prevencije bolesti. To može biti posebno opravdano ako je ranije bilo problema sa plesni ili drugim gljivičnim infekcijama. Fungicidni prah treba naneti u tankom sloju na lukovice, na primer, pažljivo ih protresajući sa prahom u papirnoj kesi. Ovaj korak nije obavezan, ali može povećati sigurnost prezimljavanja, posebno u vlažnijim uslovima skladištenja.
Obezbeđivanje idealnih uslova skladištenja
Za pažljivo pripremljene i osušene lukovice abisinskog gladiola sledeći ključni korak je odabir odgovarajućeg mesta i načina skladištenja. Idealna temperatura skladištenja je između 5 i 10 Celzijusovih stepeni. U toplijem okruženju lukovice mogu prerano da poteraju, dok temperature ispod nule mogu da ih oštete ili unište. Važno je da temperatura tokom skladištenja bude relativno konstantna, izbegavajući veće oscilacije.
Mesto skladištenja treba da bude tamno, suvo i dobro provetreno. Svetlost može podstaći prerano klijanje, a prekomerna vlaga pogoduje pojavi plesni i truljenju. Izvrsno mesto za skladištenje može biti negrejani podrum, hladna ostava, garaža zaštićena od mraza ili izolovana šupa. Važno je da se obezbedi strujanje vazduha u prostoriji, stoga ne pretrpavajte posude za skladištenje i povremeno provetrite ako spoljna temperatura to dozvoljava.
Lukovice možemo skladištiti u različitim materijalima. Često se koriste papirne kese, kartonske kutije ili sanduci ispunjeni drvenom strugotinom, tresetom, peskom, ili eventualno perlitom ili vermikulitom. Bitno je da materijal za skladištenje bude rastresite strukture i da može da upije višak vlage, ali istovremeno ne sme previše da isuši lukovice. Lukovice položimo u jednom sloju u materijal za skladištenje tako da se po mogućnosti ne dodiruju, čime se smanjuje mogućnost širenja eventualnih zaraza.
Tokom skladištenja, barem jednom mesečno, preporučljivo je proveriti stanje lukovica. Izvadimo ih iz posude za skladištenje i pregledamo ima li među njima mekanih, plesnivih ili smežuranih primeraka. Takve odmah uklonimo kako bismo zaštitili ostale, zdrave lukovice. Ako se materijal za skladištenje čini previše vlažnim, zamenimo ga sušim. Redovna provera pomaže u pravovremenom otkrivanju i rešavanju eventualnih problema, osiguravajući dobro stanje lukovica za proleće.
Česti problemi tokom prezimljavanja i njihova prevencija
Uprkos najpažljivijoj pripremi, tokom prezimljavanja lukovica abisinskog gladiola mogu se pojaviti problemi. Jedan od najčešćih problema je plesan, koju obično uzrokuju previsoka vlaga i neodgovarajuća ventilacija. Da bi se to sprečilo, ključno je temeljno osušiti lukovice pre skladištenja te obezbediti suvo, dobro provetreno mesto za skladištenje. Ako primetimo plesan, zahvaćene lukovice odmah uklonimo, a ostale po potrebi ponovo prosušimo i zamenimo materijal za skladištenje.
Drugi čest problem je isušivanje i smežuravanje lukovica. To se može dogoditi ako je mesto skladištenja pretoplo i suvo, ili ako materijal za skladištenje previše upija vlagu. Iako je suvoća bolja od vlage, prekomeran gubitak vode može oslabiti lukovice. Da bi se to izbeglo, odaberemo hladnije mesto za skladištenje i materijal za skladištenje (npr. blago vlažan pesak, treset) koji pomaže u očuvanju optimalne vlažnosti lukovica, a da ne bude previše mokar. Povremena provera i ovde pomaže u proceni situacije.
Ređe, ali mogu se pojaviti i štete od glodara, posebno ako je mesto skladištenja (npr. šupa, podrum) lako dostupno za njih. Miševi i voluharice rado konzumiraju lukovice bogate hranljivim materijama. Za prevenciju koristimo posude za skladištenje otporne na glodare, na primer, sanduke s metalnom mrežom ili čvrsto zatvorene plastične kutije u koje izbušimo male otvore za ventilaciju. Postavljanje zamki za glodare takođe može pomoći u rešavanju problema, ali najvažnija je prevencija, odnosno obezbeđivanje mesta skladištenja od glodara.
Može se dogoditi da lukovice tokom skladištenja počnu prerano da klijaju. To obično uzrokuje previsoka temperatura skladištenja ili izloženost svetlosti. Ako to primetimo, pokušajmo da premestimo lukovice na hladnije i tamnije mesto. Lomljenje ranih izdanaka nije preporučljivo; radije pokušajmo da usporimo proces promenom uslova do prolećne sadnje. Takve lukovice se još uvek mogu spasiti, ali pazimo da se izdanci ne oštete do sadnje.
Prolećna priprema i sadnja lukovica
Nakon dugog zimskog mirovanja, s približavanjem proleća, dolazi vreme da pripremimo lukovice abisinskog gladiola za ponovnu sadnju. Obično krajem aprila ili početkom maja, nakon što prođu mrazevi pri tlu, dolazi vreme za sadnju, kada se zemljište već dovoljno zagrejalo. Nekoliko nedelja pre planirane sadnje, preporučljivo je premestiti lukovice na svetlije, nešto toplije (oko 15-18 Celzijusovih stepeni) mesto kako bismo podstakli njihovo buđenje i stvaranje izdanaka. Ovo takozvano pretklijanje može ubrzati kasniju cvatnju.
Tokom pretklijanja, lukovice možemo položiti u jednom sloju na plitki poslužavnik, čak i na malo vlažnog peska ili treseta, ali pazimo da ne stoje u vodi. I u ovoj fazi važna je redovna provera kako bismo mogli da uklonimo eventualno omekšale ili plesnive primerke. Na zdravim lukovicama uskoro će se pojaviti mali vrhovi izdanaka, signalizirajući da su spremne za sadnju. Ako smo prezimljavali i mlade lukovičaste izdanke, i njih možemo pripremiti na sličan način.
Za sadnju odaberemo sunčano, toplo, od vetra zaštićeno mesto u vrtu. Abisinski gladiolus preferira dobro drenirano zemljište bogato hranljivim materijama. Pre sadnje preporučljivo je rastresti zemljište i obogatiti ga kompostom ili zrelim stajskim đubrivom. Lukovice sadimo na dubinu od otprilike 8-10 centimetara i na međusobnoj udaljenosti od 10-15 centimetara, s vrhom okrenutim prema gore. Najlepše izgledaju u grupnoj sadnji, pa je preporučljivo posaditi najmanje 5-7 lukovica u jednu grupu.
Nakon sadnje temeljno zalijemo zemljište. Tokom vegetacione sezone potrebno je redovno zalivanje, posebno u sušnijim periodima, ali izbegavamo zadržavanje vode. Kako bismo podstakli cvetanje, tokom leta preporučljivo je nekoliko puta prihraniti biljke tečnim đubrivom bogatim kalijumom. Uz odgovarajuću negu, abisinski gladiolus ponovo će nas obradovati zadivljujućim cvetovima i opojnim mirisom u drugoj polovini leta, potvrđujući uloženi trud u prezimljavanje.
