Različak, sa naučnim nazivom Centaurea cyanus, je izuzetno šarmantna i nezahtevna biljka čiji izgled podseća na letnja polja. Često o njoj razmišljamo samo kao o lepom korovu koji raste na ivicama žitnih polja, međutim, i u ciljanom uzgoju se odlično snalazi, bilo kao rezani cvet ili kao baštenski ukras. Da bismo uzgajali najlepše i najzdravije cvetove, neophodno je razumeti odnos biljke prema hranljivim materijama, koji se korenito razlikuje od većine intenzivno đubrenih baštenskih biljaka. Ključ uspešnog uzgoja različka, naime, ne leži u obilnoj prihrani, već u uravnoteženoj i umerenoj nezi koja imitira prirodno stanište biljke.
Različak u osnovi preferira siromašna, rastresita zemljišta sa dobrom drenažom, istorijski se razvijao u takvom okruženju, pored žitarica. Upravo zato su moderna, hranljivim materijama bogata baštenska zemljišta često previše „dobra“ za njega, što dovodi do prekomernog vegetativnog rasta na štetu cvetanja. Najidealnije mu je zemljište neutralne ili blago alkalne hemijske reakcije (pH 7.0-7.5), ali dobro podnosi i blago kiselo okruženje. Najvažniji faktor je fizička struktura zemljišta; teška, glinovita, zbijena zemljišta sa stajaćom vodom mogu dovesti do truljenja korena, stoga je u takvim slučajevima neophodno rahljenje zemljišta peskom ili kompostom.
Prilikom pripreme za uzgoj, najvažniji korak je stvaranje odgovarajućeg stanja zemljišta, a ne preterano đubrenje. Ukoliko je naše zemljište previše zbijeno, isplati se na jesen uneti zreo kompost ili dobro razgrađeno stajsko đubrivo, što poboljšava strukturu i vodni režim. Ova organska materija se sporo razlaže, postepeno obezbeđujući neophodne minimalne hranljive materije bez naglog hranljivog šoka za biljku. Treba izbegavati upotrebu svežeg, nezrelog organskog đubriva, jer njegov previsok sadržaj azota može oštetiti mlade biljke i podstaći rast korova.
U slučaju različka, princip „manje je više“ važi za prihranu. Zbog skromnih zahteva biljke, u većini baštenskih zemljišta obilno cveta i bez posebnog đubrenja. Ako je zemljište izuzetno siromašno, na primer na novonasutom području, i tada treba veoma oprezno pristupati veštačkim đubrivima. Najbolji izbor je sporo otpuštajući granulat sa niskim sadržajem azota, ali bogatiji fosforom i kalijumom, koji se unosi u zemljište pre setve. Prekomerna količina hranljivih materija, posebno azota, rezultira slabim, izduženim stabljikama, retkim cvetanjem i povećanom osetljivošću na bolesti.
Uloga makroelemenata i potrebe različka
Tri glavna makroelementa neophodna biljkama su azot (N), fosfor (P) i kalijum (K), čiji odnos suštinski određuje prirodu rasta. U slučaju različka, postizanje pravilne ravnoteže ovih elemenata je ključno za postizanje obilnog cvetanja i zdravog habitusa. Dok druge biljke obilnu prihranu azotom nagrađuju bujnim lišćem, u slučaju različka to deluje upravo suprotno od uzgojnog cilja. Razumevanje i primena pravilnih odnosa osigurava da biljka svoju energiju usmeri na stvaranje cvetova, a ne na rast nepotrebne lisne mase.
Azot je prvenstveno odgovoran za rast zelene mase, odnosno lišća i stabljike. U slučaju različka, prekomeran unos azota je najčešća greška koja dovodi do neuspeha u uzgoju. Pod uticajem previše azota, biljke rastu u visinu, razvijaju duge, ali slabe i tanke stabljike koje se lako lome pri jačem vetru ili kiši. Pored toga, lišće postaje bujno i tamnozeleno, ali se broj cvetova značajno smanjuje, a njihova veličina se smanjuje, čime se drastično smanjuje ukrasna vrednost. Predoziranje azotom takođe opušta tkiva biljke, čineći je osetljivijom na gljivične bolesti, poput pepelnice.
Fosfor igra ključnu ulogu u metabolizmu energije, formiranju korena i stvaranju cvetova i semena. Za različak je odgovarajuća prihrana fosforom neophodna za razvoj robusnog korenovog sistema, koji je osnova za unos hranljivih materija i vode. Pored toga, fosfor direktno stimuliše diferencijaciju cvetnih pupoljaka, te je jedan od najvažnijih uslova za obilno cvetanje. Đubriva sa višim sadržajem fosfora u odnosu na azot su povoljna za različak, jer podstiču cvetanje bez prekomernog podsticanja vegetativnog rasta.
Kalijum je odgovoran za opšte zdravstveno stanje biljke, otpornost na stres i čvrstu strukturu tkiva. U slučaju različka, odgovarajući nivo kalijuma obezbeđuje snagu i čvrstinu stabljika, što je posebno važno za zasade namenjene rezanom cveću. Biljke dobro snabdevene kalijumom imaju deblje stabljike i otpornije su na poleganje. Pored toga, kalijum reguliše vodni režim biljke i povećava njenu otpornost na bolesti i stresne uslove okoline, kao što je suša.
Praktične strategije đubrenja i vreme primene
Prilikom planiranja đubrenja različka, najvažnije je staviti naglasak na preventivnu fazu pripreme zemljišta, a ne na kontinuiranu prihranu tokom perioda rasta. Poboljšanje zemljišta pre setve je najsigurniji i najefikasniji metod za zadovoljavanje potreba biljke. Idealno je u jesen, prilikom prekopavanja površine, uneti zreo kompost ili dobro razgrađeno stajsko đubrivo, u količini od otprilike 2-3 kilograma po kvadratnom metru. Ova organska materija ne samo da sporo oslobađa hranljive materije, već i poboljšava strukturu zemljišta, sposobnost zadržavanja vode i podstiče razmnožavanje korisnih mikroorganizama u zemljištu.
Ukoliko je vaše zemljište izrazito siromašno i smatrate da je pored unosa organskih materija potrebna i dopuna, odaberite startno đubrivo sa niskim sadržajem azota. Komercijalno dostupna đubriva za podsticanje cvetanja, takozvani „bloom booster“ tipa, ili đubriva za paradajz mogu biti prikladna, čiji je NPK odnos, na primer, 5-10-10 ili sličan. Ovaj granulat se unosi u gornji sloj zemljišta pre prolećne setve u dozi koju preporučuje proizvođač, ali po mogućnosti nešto nižoj. Time obezbeđujemo neophodan fosfor i kalijum za početni razvoj bez podsticanja nepotrebnog rasta lišća prekomernim azotom.
Dodatno đubrenje tokom vegetacione sezone je u većini slučajeva nepotrebno, pa čak i štetno. Različak je po prirodi naviknut na skromnije uslove, a preterana nega više šteti nego koristi. Izuzetak može biti uzgoj u saksijama, gde se hranljive materije zbog redovnog zalivanja brže ispiraju iz supstrata. U tom slučaju, jednom mesečno možemo primeniti jako razređenu tečnu prihranu za cvetnice, koristeći polovinu preporučene koncentracije. Zasade na otvorenom prihranjujemo samo ako biljke pokazuju jasne znake nedostatka hranljivih materija.
Jedno od najvažnijih pravila je nikada ne koristiti đubriva za travnjake sa visokim sadržajem azota ili univerzalna veštačka đubriva u blizini različka. Ovi preparati uzrokuju brz, ali slab rast biljke, izostanak cvetanja i osetljivost na bolesti. Posmatrajte signale biljke: žućenje donjih listova može ukazivati na nedostatak azota, ali to je često deo prirodnog procesa starenja. Znaci prekomernog đubrenja su spaljeni, smeđi rubovi listova i slabe, polegle stabljike, što jasno ukazuje da se prihrana mora odmah prekinuti.
Posebni aspekti i simptomi nedostatka hranljivih materija
Svrha uzgoja različka suštinski određuje očekivanja u pogledu upravljanja hranljivim materijama. Dok je u prirodnoj bašti cilj stvoriti opuštenu atmosferu koja podseća na livadu, u uzgoju za rezani cvet u prvi plan dolaze duga, snažna stabljika i trajnost. Pri proizvodnji rezanog cveća, uloga kalijuma se povećava, jer je ovaj makroelement odgovoran za čvrstinu stabljike i postojanost nakon rezanja. U tom slučaju, može biti opravdano oprezno primeniti đubrivo sa prevagom kalijuma i niskim sadržajem azota u periodu pre cvetanja.
Uzgoj u saksijama takođe zahteva poseban pristup, jer su u saksiji ili balkonskoj žardinjeri prostor i količina hranljivih materija dostupnih korenovom sistemu ograničeni. Važno je koristiti kvalitetnu, rastresitu zemlju za cveće koja već sadrži sporo otpuštajuće startno đubrivo. Zbog redovnog zalivanja hranljive materije se brže ispiraju, pa od sredine sezone može biti potrebna dopuna. Najbolje rešenje je primena uravnotežene, ali jako razređene (razređene na četvrtinu do polovine preporučene doze) tečne prihrane svake dve nedelje do mesec dana tokom cvetanja, izbegavajući prekomerno doziranje azota sve vreme.
Iako je različak nezahtevan, na izuzetno siromašnim zemljištima mogu se pojaviti simptomi nedostatka. Nedostatak azota se manifestuje opštim žućenjem, zaustavljanjem rasta i odumiranjem donjih, starijih listova. Znak nedostatka fosfora je zakržljao, spor rast, slabo cvetanje i ljubičasta nijansa na lišću i stabljici, posebno u hladnom vremenu. Najkarakterističniji simptom nedostatka kalijuma je žućenje, a zatim smeđenje i sušenje rubova starijih listova, dok sredina lista može ostati zelena, kao i slabe, savitljive stabljike.
Najodrživiji pristup koji najviše odgovara prirodi različka je upravljanje zasnovano na organskoj materiji koje se fokusira na život u zemljištu. Malčiranje zemljišta tankim slojem (na primer, slamom ili pokošenom travom) pomaže u očuvanju vlage, suzbija korove i tokom razgradnje polako hrani zemljište. Primena plodoreda, odnosno da se različak ne sadi iz godine u godinu na isto mesto, pomaže u sprečavanju jednostranog iscrpljivanja zemljišta i razmnožavanja patogena. U zdravom, biološki aktivnom zemljištu, različak je u stanju da pokaže svoj najlepši oblik uz minimalnu intervenciju.
