Matičnjak, ili naučnim imenom Melissa officinalis, je veoma zahvalna i relativno nezahtevna lekovita biljka, koja međutim, za obilan i kvalitetan prinos, uzvraća svesnom prihranom. Iako se dobro prilagođava većini tipova zemljišta, osnovni uslov za isplativu proizvodnju je obezbeđivanje harmonične ishrane prilagođene potrebama biljke. U nedostatku toga, može se značajno smanjiti ne samo količina zelene mase, već i najvažniji pokazatelj kvaliteta, sadržaj i sastav etarskog ulja. Ključ uspešne proizvodnje stoga leži u razumevanju promenljivih potreba biljke tokom njenog životnog ciklusa i davanju odgovarajućih agrotehničkih odgovora na njih.
Osnova proizvodnje matičnjaka je izbor odgovarajućeg staništa gde su fizičke i hemijske osobine zemljišta optimalne za biljku. Idealna su srednje teška, dobro drenirana, humusom bogata ilovasta ili peskovito-ilovasta zemljišta koja se lako zagrevaju i imaju dobru strukturu. Posebno je važna odgovarajuća pH vrednost zemljišta; matičnjak preferira neutralno ili blago kiselo okruženje (pH 6,0-7,5), jer je u tom opsegu usvajanje hranljivih materija najpovoljnije. Analiza zemljišta sprovedena pre početka proizvodnje je neophodna, jer daje tačnu sliku o snabdevenosti zemljišta hranljivim materijama i eventualno potrebnim intervencijama.
Od makroelemenata, za matičnjak su najvažnija tri: azot (N), fosfor (P) i kalijum (K), od kojih svaki ima različitu ulogu u životnim procesima biljke. Azot je prvenstveno odgovoran za rast vegetativnih delova, dakle lišća i izdanaka, te je stoga neophodan za postizanje dovoljne količine zelene mase. Fosfor je ključan za razvoj korenovog sistema, energetski metabolizam i cvetanje, dok kalijum reguliše vodni režim biljke, njenu otpornost na stres i bolesti, i ima direktan uticaj na proces sinteze etarskog ulja.
Iako je unos makroelemenata količinski najveći, ne sme se potceniti ni uloga mikroelemenata, jer njihov nedostatak može uzrokovati ozbiljne fiziološke poremećaje i pogoršanje kvaliteta. Magnezijum (Mg) kao centralni element hlorofila neophodan je za fotosintezu, kalcijum (Ca) osigurava stabilnost ćelijskih zidova, bor (B) podstiče cvetanje i zametanje plodova, dok gvožđe (Fe), mangan (Mn) i cink (Zn) igraju ključnu ulogu kao aktivatori mnogih enzimskih procesa. Skladan odnos ovih elemenata osigurava zdrav razvoj biljke i proizvodnju visokokvalitetne droge.
Principi i vreme prihrane
Matičnjak je višegodišnja biljka, što znači da se upravljanje hranljivim materijama mora planirati nekoliko godina unapred, uzimajući u obzir sistem osnovnog đubrenja pre sadnje i godišnje prihrane za održavanje. Cilj osnovnog đubrenja je napuniti zemljište manje pokretnim hranljivim materijama, poput fosfora i kalijuma, potrebnim biljci tokom njenog višegodišnjeg životnog ciklusa, kao i dugotrajno delujućom organskom materijom. Ovu operaciju je preporučljivo obaviti tokom jesenjeg dubokog oranja pre sadnje, kako bi se hranljive materije unele u celu korenovsku zonu. Osnovno đubrenje zasnovano na temeljnom rezultatu analize zemljišta postavlja temelje za zdrav i snažan početak useva.
Vreme primene azota, kao najpokretljivije hranljive materije, od presudne je važnosti za matičnjak. Celokupnu godišnju dozu preporučljivo je primeniti podeljeno, u više navrata, kako bi biljka u različitim fazama razvoja uvek imala na raspolaganju odgovarajuću količinu, izbegavajući gubitke ispiranjem. Prvu dozu treba primeniti rano u proleće, na početku vegetacije, kako bi se podstakao početni rast izdanaka. Dalje doze preporučljivo je dodavati nakon svake košnje, čime se pomaže brza regeneracija biljke i uzgoj dovoljne zelene mase do sledeće košnje.
Dodavanje fosfora i kalijuma, kao što je spomenuto, prvenstveno se obavlja kao osnovno đubrenje pre sadnje, jer se ti elementi sporo kreću u zemljištu. Kod postojećeg, višegodišnjeg useva, održavajuće đubrenje fosforom i kalijumom preporučljivo je obaviti u jesen, na kraju vegetacione sezone. Jesenja primena omogućava da se hranljive materije zimskim padavinama isperu u korenovsku zonu, tako da na početku sledeće prolećne sezone budu biljci dostupne u usvojivom obliku. Ova praksa takođe doprinosi boljem prezimljavanju biljke i snažnijem prolećnom rastu.
Potrebe matičnjaka za hranljivim materijama značajno se menjaju tokom njegovog života, što zahteva dalje fino podešavanje strategije đubrenja. Mlade, sveže posađene biljke u početku trebaju više fosfora za jačanje korenovog sistema. Tokom vegetacione sezone, posebno u periodima intenzivnog rasta nakon košnje, potreba za azotom je najveća. Tokom cvetanja i stvaranja etarskih ulja, snabdevanje kalijumom postaje naglašenije, što direktno utiče na kvalitet prinosa, stoga se program đubrenja uvek mora prilagoditi trenutnom fenološkom stanju biljke.
Primena organskih i mineralnih đubriva u proizvodnji matičnjaka
Korišćenje organskih đubriva izuzetno se preporučuje u proizvodnji matičnjaka, jer imaju složen efekat i na zemljište i na biljku. Dobro zgoreli stajnjak, kompost ili druge fermentisane organske materije ne samo da predstavljaju izvor hranljivih materija koje se sporo oslobađaju, već i značajno poboljšavaju strukturu zemljišta, povećavaju njegovu sposobnost zadržavanja vode i podstiču razmnožavanje korisnih mikroorganizama u zemljištu. Ovo biološki aktivno, zdravo zemljište povećava otpornost biljke na patogene i okolinski stres, što proizvodnju čini održivijom. Organske materije dugoročno osiguravaju plodnost zemljišta.
U osnovnom đubrenju najčešće se koristi zgoreli stajnjak ili kompost, koji se primenjuje i unosi u zemljište u jesen pre sadnje. Primenjena doza obično iznosi 30-40 tona po hektaru, ali to uveliko zavisi od izvornog sadržaja humusa u zemljištu i njegove snabdevenosti hranljivim materijama. Ključno je koristiti isključivo potpuno zgorelo, kompostirano organsko đubrivo, jer svež stajnjak može spaliti korenje mladih biljaka i sadržati mnogo semena korova, što kasnije može uzrokovati značajne probleme sa plevljenjem. Hranljive materije iz organskih đubriva postaju dostupne polako i kontinuirano tokom vegetacione sezone.
Mineralna đubriva osiguravaju brzo usvojive hranljive materije i efikasno su sredstvo za brzo ispravljanje specifičnih nedostataka hranljivih materija utvrđenih analizom zemljišta. Njihova primena može biti posebno opravdana u intenzivnim sistemima proizvodnje, gde se košnjom sa polja uklanjaju velike količine hranljivih materija. Azot se najčešće primenjuje u obliku amonijum-nitrata ili uree, fosfor kao superfosfat, a kalijum u obliku kalijum-sulfata ili kalijumove soli. Pri određivanju doza treba postupati izuzetno oprezno kako bi se izbegla prekomerna đubrenje, koja može biti štetna ne samo za biljku, već i za okolinu.
Najsavremeniji i najodrživiji pristup je integrisano upravljanje hranljivim materijama, koje se temelji na zajedničkoj, međusobno dopunjujućoj primeni organskih i mineralnih đubriva. Ovaj sistem naglašava dugoročno očuvanje plodnosti zemljišta redovnim dodavanjem organske materije, dok se mineralna đubriva koriste ciljano, samo u potrebnoj meri, prilagođeno potrebama biljke i rezultatima analize zemljišta. Ovom metodom može se optimizovati prinos i kvalitet, minimizovati opterećenje okoline i stvoriti ekonomski efikasan, održiv sistem proizvodnje.
Uticaj snabdevanja hranljivim materijama na kvalitet i posebna razmatranja
Đubrenje ne utiče samo na količinu zelene mase koju proizvodi matičnjak, već i temeljno na njen kvalitet, posebno na sadržaj i sastav etarskog ulja. Posebno treba biti oprezan sa azotom, jer prekomerna snabdevenost azotom, iako može rezultirati bujnim, raskošnim lišćem, često dovodi do razređivanja sadržaja etarskog ulja. Uprkos većem prinosu, kvalitet droge može se pogoršati, jer biljka svoju energiju usmerava na vegetativni rast umesto na sintezu sekundarnih metabolita, poput etarskih ulja. S druge strane, uravnotežena snabdevenost kalijumom dokazano poboljšava stvaranje etarskog ulja i podiže kvalitet droge.
Nedostatak različitih hranljivih materija uzrokuje karakteristične simptome na biljci, čije pravovremeno prepoznavanje omogućava brzu intervenciju. Nedostatak azota najtipičnije se očituje žućenjem donjih, starijih listova i opštim zaustavljanjem rasta. U slučaju nedostatka fosfora, listovi mogu poprimiti plavkasto-ljubičastu nijansu, korenov sistem se slabo razvija, a rast postaje usporen. Klasični simptom nedostatka kalijuma je žućenje, a zatim odumiranje rubova listova, koje počinje na starijim listovima i postepeno se širi na mlađe.
U ekološkoj ili organskoj proizvodnji upravljanje hranljivim materijama zahteva posebnu pažnju, jer je ovde upotreba sintetičkih đubriva i pesticida strogo zabranjena. U ovom sistemu, plodnost zemljišta može se održavati isključivo korišćenjem odobrenih organskih materijala, kao što su kompost, stajnjak, te zeleno đubrenje i odgovarajući plodored. Ekološka poljoprivreda zahteva dugoročan, holistički pristup, gde je cilj stvoriti i održavati samoodrživi, biološki aktivan agro-ekosistem. Ova metoda zahteva više planiranja i stručnosti od poljoprivrednika.
Kao dopunsko rešenje, posebno za brzo ispravljanje nedostataka mikroelemenata ili za poboljšanje kondicije biljke u stresnim periodima, može se primeniti folijarna prihrana. Hranljive materije primenjene preko lista izuzetno se brzo apsorbuju i koriste, tako da mogu pružiti trenutnu pomoć, na primer, u slučaju hloroze uzrokovane nedostatkom gvožđa. Međutim, važno je naglasiti da je folijarna prihrana samo dopunska tehnologija koja ne može zameniti odgovarajuće osnovno i održavajuće đubrenje putem zemljišta. Temelj ispravnog upravljanja hranljivim materijama uvek je dobro pripremljeno, zdravo zemljište.
