Hosta, poznata i kao funkija, jedna je od najomiljenijih baštenskih trajnica, koja osvaja pre svega svojim zadivljujućim lišćem. U javnosti je poznata kao biljka koja voli senku, što je uglavnom tačno, međutim, pitanje „potreba za svetlošću“ je mnogo nijansiranije nego što bismo na prvi pogled pomislili. Ključ uspešnog uzgoja leži u razumevanju različitih potreba pojedinih sorti i pronalaženju zlatne sredine između previše mračnog i previše sunčanog položaja. Odgovarajuća količina svetlosti ne samo da obezbeđuje zdrav razvoj biljke, već i suštinski određuje intenzitet boje lišća, oštrinu šare i sklonost cvetanju. Baštovani često prave grešku tako što je sade u najdublje i najmračnije kutke bašte, iako većina hosti želi mnogo više od toga.
Idealno mesto za većinu hosti je filtrirana svetlost, ili drugim rečima, šarena senka. To je okruženje u kojem biljka nije izložena direktnom, pržećem suncu, posebno u vrućim popodnevnim satima, ali tokom dana dobija dovoljno indirektne ili filtrirane svetlosti. Takvo okruženje tipično pružaju rahle krošnje visokih listopadnih stabala, ispod kojih sunčevi zraci dopiru do tla u mrljama, stvarajući stalno promenljiv uzorak. Ovo okruženje oponaša njihovo prirodno stanište, podrast šuma, gde lišće filtrira jaku svetlost, ali je ne blokira u potpunosti. Hoste uzgajane u takvim uslovima imaće bujnije, veće i živopisnije lišće.
S druge strane, duboka senka, gde biljka tokom dana gotovo uopšte ne dobija svetlost, usporava njen razvoj. Iako većina hosti preživi takve teške uslove, njihov rast usporava, lišće postaje manje i bleđe, šarenolisne sorte mogu izgubiti svoju karakterističnu šaru, a cvetanje često izostaje. Stoga je važno razlikovati svetlu, filtriranu senku od tamne, zagušljive duboke senke. Da bi se očuvala vitalnost biljke i maksimizirala njena ukrasna vrednost, baštovani bi trebalo da teže pronalaženju te fine ravnoteže.
Povezanost boje lišća i potreba za svetlošću
Jedan od najvažnijih pokazatelja za određivanje potreba hosti za svetlošću je boja lišća. Opšte, ali provereno pravilo glasi: što je list hoste tamniji i plavlji, to joj je potrebno više senke, dok sorte sa žutim, zlatnim ili svetlozelenim lišćem bolje podnose, pa čak i zahtevaju, više svetlosti. Šarenolisne varijante, koje sadrže i bele ili kremaste delove, obično se nalaze negde između, ali svetli delovi lišća siromašni hlorofilom osetljivi su na opekotine od sunca. Ova diferencijacija prema boji pomaže nam da pronađemo najpogodnije mesto u bašti za biljku odabranu među stotinama, pa i hiljadama dostupnih sorti.
Plavolisne sorte, poput ‘Halcyon’ ili ‘Blue Angel’, svoju privlačnu boju duguju posebnoj voštanoj prevlaci, takozvanom glaukastom sloju. Ova pepeljasta prevlaka izuzetno je osetljiva na direktnu sunčevu svetlost i visoke temperature. Ako su ove biljke izložene prevelikoj količini sunca, voštani sloj se može otopiti, zbog čega list gubi svoju plavu boju i poprima običnu, bledu zelenu nijansu. U još težim slučajevima, lišće može izgoreti, što estetski narušava izgled biljke i izlaže je stresu. Zbog toga plavolisne hoste svakako treba saditi u najsenovitiji deo bašte, zaštićen od popodnevnog sunca.
Nasuprot tome, sorte sa žutim, zlatnim i chartreuse (žućkastozelenim) lišćem, poput ‘Sum and Substance’ ili ‘Gold Standard’, izričito zahtevaju svetlost kako bi pokazale svoje najlepše boje. Ako se ove sorte posade u preduboku senku, njihovo lišće može ponovo pozeleneti i izgubiti sjaj koji im daje glavnu ukrasnu vrednost. Za njih je idealno jutarnje sunce koje izvlači i pojačava zlatnožute pigmente. Međutim, jako podnevno ili popodnevno sunce može im naštetiti, stoga je kod žutolisnih hosti posađenih na sunčanijem mestu ključno redovno zalivanje.
Granice tolerancije na sunce i prednosti sunčanijeg položaja
Iako se hoste u osnovi smatraju biljkama senke, važno je srušiti mit da uopšte ne podnose sunce. Mnoge moderne i klasične sorte iznenađujuće dobro podnose sunčanije položaje, pod uslovom da je ispunjen jedan osnovni uslov: obilna i stalna opskrba vodom. Korenov sistem hosti izloženih suncu isparava mnogo više vode kroz lišće, stoga njihovo tlo mora biti stalno vlažno, ali ne sme stajati u vodi. Jutarnje sunce generalno je korisno za većinu sorti jer podstiče fotosintezu i pomaže osušiti noćnu vlagu na lišću, čime se smanjuje rizik od gljivičnih bolesti, poput pegavosti lišća, koju vole i puževi.
Znakovi prekomernog izlaganja suncu jasni su i lako prepoznatljivi. Najčešći simptom je smeđenje i sušenje rubova lišća, što biljci daje „spaljen“ izgled. U težim slučajevima, sredina lišća može izbledeti, a na njima se mogu pojaviti žućkastobele, papirnate mrlje, što ukazuje na odumiranje tkiva. Biljka može početi venuti u najtoplijem delu dana, čak i ako je tlo vlažno, što signalizira da stopa isparavanja premašuje brzinu upijanja vode. Posebno su južni i jugozapadni položaji izloženi najjačem i najštetnijem sunčevom zračenju, stoga bi se ovde trebale saditi samo sorte najotpornije na sunce.
Osiguravanje odgovarajuće količine svetlosti neophodno je za optimalan razvoj biljke i isticanje njene estetske vrednosti. Hoste uzgojene u dobrim svetlosnim uslovima ne samo da brže rastu i razvijaju jači korenov sistem, već i obilnije cvetaju. Boja i uzorak lišća takođe postaju mnogo intenzivniji i kontrastniji; žuti delovi su sjajniji, plavi dublji, a šareni uzorci oštriji. Svetlost stoga nije neprijatelj, već važan regulatorni faktor lepote hoste, čijim pravilnim podešavanjem možemo maksimizirati vizualni potencijal u našoj bašti.
Praktični saveti za idealno smeštanje u bašti
Za odabir savršenog mesta neophodno je temeljno posmatranje svetlosnih uslova u bašti. Pre sadnje hoste, isplati se tokom celog dana, u različito vreme – ujutro, u podne i kasno popodne – proceniti koliko direktnog i koliko filtriranog sunčevog svetla dobijaju pojedini delovi bašte. Ovo posmatranje pomaže u mapiranju pokretnih senki i vrućih tačaka. Kao opšte pravilo, severna i istočna strana zgrada ili gustih ograda idealne su lokacije, jer su ovde biljke zaštićene od najjačeg popodnevnog sunca, dok mogu uživati u blažim zracima ranog jutra.
Ekološki faktori i biljke pratioci takođe igraju veliku ulogu u stvaranju idealne mikroklime. Viša stabla i grmlje funkcionišu kao prirodni suncobrani, stvarajući već spomenute idealne uslove filtriranog svetla. Međutim, važno je uzeti u obzir konkurenciju korenovog sistema drveća za vodu i hranljive materije. Prilikom smeštanja, ključno je razmotriti i mogućnosti navodnjavanja; hostu namenjenu sunčanijem mestu sadite samo ako možete osigurati redovnu i obilnu opskrbu vodom, posebno tokom vrućih i sušnih letnjih meseci.
Ako primetimo da lišće već posađene hoste pokazuje znakove opekotina, ili suprotno, boje su im blede, a rast slab zbog previše senke, ne treba se bojati promene. Hoste su izuzetno otporne i zahvalne biljke koje dobro podnose presađivanje, posebno u rano proleće, pre pupanja, ili u ranu jesen. Najvažnija pouka je, dakle, da naziv „biljka senke“ pokriva širok spektar. Umesto da sve sorte tretiramo jednako, tajna uspeha leži u poznavanju njihovih specifičnih potreba i svesnom prilagođavanju uslovima naše bašte.
