Hosta, poznata i kao funkija, jedna je od najomiljenijih trajnica za senovita područja u baštama, koja prvenstveno krasi svojim impresivnim lišćem. Mnogi misle da, budući da voli senku, možda štedljivo postupa s vodom, no to je ozbiljna zabluda. Ove biljke, poreklom iz istočne Azije, u svom prirodnom staništu, u donjem spratu vlažnih, kišovitih šuma, navikle su na stalno vlažno zemljište, stoga i u bašti zahtevaju slične uslove za bujan i zdrav razvoj. Održavanje gustog, često velikog lišća i njegova transpiracija zahtevaju značajnu potrošnju vode, stoga se njihova potreba za vodom nikada ne sme potceniti ako želimo da zasijaju u punom sjaju.
Ključ upravljanja vodom za biljku leži u odgovarajućoj strukturi zemljišta, koja temeljno određuje efikasnost navodnjavanja. Idealno zemljište za hostu bogato je humusom, ima dobru sposobnost zadržavanja vode, ali istovremeno odvodi višak vode, sprečavajući truljenje korena. Iz previše peskovitog zemljišta voda brzo otiče, što zahteva često navodnjavanje, dok teško, glinovito zemljište ima tendenciju prekomernog zadržavanja vode i nedostatka vazduha. Kvalitet zemljišta možemo značajno poboljšati dodavanjem organskih materija, poput zrelog komposta ili stajskog đubriva, što ne samo da povećava sadržaj hranljivih materija, već i optimizuje upravljanje vodom. Pokrivanje površine zemljišta malčem, poput borove kore ili komposta, takođe je izuzetno korisno jer smanjuje isparavanje, održava zonu korena hladnom i pomaže u očuvanju vlage u zemljištu tokom vrućih letnjih dana.
Važno je znati da se potreba za vodom hosta može razlikovati u zavisnosti od sorte, što je prvenstveno povezano sa veličinom i teksturom lišća. Sorte sa ogromnim, spektakularnim lišćem, poput ‘Sum and Substance’ ili ‘Empress Wu’, isparavaju mnogo više vode, stoga je potrebno posvetiti posebnu pažnju njihovom navodnjavanju u poređenju sa njihovim manjim rođacima. Sorte sa debljim, voštanim listovima, posebno one plavih nijansi, nešto bolje podnose kraća sušna razdoblja jer voštani sloj pomaže u zadržavanju vode. Povećana površina lišća naboranih, valovitih sorti takođe dovodi do intenzivnije transpiracije i, posledično, veće potrebe za vodom.
Položaj biljke, odnosno mikroklima bašte, takođe značajno utiče na to koliko često moramo posegnuti za kantom za zalivanje. Hoste uzgajane u dubokoj senci, u zaklonjenim uglovima, gube manje vode od onih koje dobijaju jutarnje ili filtrirano sunce, ili stoje na vetrovitijim mestima. Iako se sadnja ispod drveća može činiti idealnom zbog senke, mora se uzeti u obzir da ogroman korenov sistem drveća predstavlja ozbiljnu konkurenciju u borbi za vodu i hranljive materije. Slično tome, zemljište hosta posađenih uz južne ili zapadne zidove zgrada brže se suši zbog toplote koja se odbija od zida, stoga i ti primerci zahtevaju više vode.
Ispravna praksa navodnjavanja
Odabir vremena za navodnjavanje ključan je za zdravlje biljke i može značajno doprineti prevenciji bolesti. Najidealnije vreme je rano ujutro, kada je temperatura još niska, pa je gubitak isparavanjem minimalan, a voda ima dovoljno vremena da se upije u zemljište. Dodatna prednost jutarnjeg navodnjavanja je što voda koja dospe na lišće ima dovoljno vremena da se osuši tokom dana, što drastično smanjuje rizik od gljivičnih infekcija, poput plamenjače ili antraknoze. Iako je i večernje navodnjavanje efikasno u smislu minimalizovanja isparavanja, vlažno lišće tokom noći privlači puževe i puževe golaće te pogoduje razmnožavanju patogena, stoga je tu praksu bolje izbegavati. Navodnjavanje na podnevnom, jakom suncu najmanje je efikasno i može dovesti do opekotina na lišću zbog efekta sočiva uzrokovanog kapljicama vode.
„Kako“ je jednako važno kao i „kada“ kada je reč o navodnjavanju hosta. Cilj bi uvek trebalo da bude duboko, temeljno navodnjavanje, umesto svakodnevnog površinskog zalivanja malom količinom vode. Ređe, ali obilnije davanje vode podstiče biljku da razvije dublji korenov sistem, što rezultira stabilnijim i otpornijim zasadom na sušu. Nasuprot tome, često, površinsko zalivanje dovodi do razvoja plitkog korenovog sistema, čineći biljku mnogo osetljivijom tokom vrućih, sušnih razdoblja. Vodu uvek usmeravajte direktno na bazu biljke, na zemljište, pomoću kante za zalivanje, creva za zalivanje ili sistema za kapanje, i izbegavajte nepotrebno vlaženje lišća.
Potrebna količina vode zavisi od brojnih faktora, ali dobar početni orijentir je da hoste tokom vegetacione sezone zahtevaju količinu vode ekvivalentnu otprilike 2,5 centimetra padavina nedeljno. U to se, naravno, moraju uračunati i prirodne padavine, pa tokom kišne nedelje možda uopšte neće biti potrebno dodatno navodnjavanje. Najsigurnija metoda je ne oslanjati se samo na kalendar, već redovno proveravati vlažnost zemljišta. Gurnite prst otprilike 5-7 centimetara duboko u zemljište pored biljke; ako ga na toj dubini osetite suvim, vreme je za navodnjavanje. Merač vlažnosti zemljišta takođe može biti od velike pomoći za preciznije određivanje.
Navodnjavanje hosta uzgajanih u posudama zaslužuje posebnu pažnju jer je njihov medijum za sadnju mnogo ograničeniji, a isparavanje je značajno i kroz zidove posude. Zbog toga se zemljište hosta u saksijama suši znatno brže od onih posađenih u otvorenom tlu, posebno tokom vrućih, vetrovitih letnjih dana. Može se dogoditi da ih tokom toplotnog talasa treba zalivati svakodnevno, a u slučaju manjih saksija čak i dva puta dnevno. Ključno je koristiti posude sa drenažnim otvorima i dobro strukturiranu, prozračnu zemlju za cveće kako bi višak vode mogao slobodno oticati i kako bi se sprečilo fatalno truljenje korena. Glinene saksije su poroznije i stoga se brže suše od plastičnih, što takođe treba uzeti u obzir pri planiranju rasporeda navodnjavanja.
Znakovi nedostatka vode i prekomernog navodnjavanja
Biljke komuniciraju sa nama, samo moramo naučiti da tumačimo njihove znakove, a hosta nije izuzetak. Prvi i najlakše prepoznatljiv simptom nedostatka vode je klonulost, odnosno venjenje lišća. U tom slučaju, transpiracija biljke premašuje količinu vode koju korenje apsorbuje, lišće gubi svoju čvrstinu i tužno se spušta. Ako nedostatak vode potraje, simptomi se pogoršavaju: rubovi lišća postaju smeđi, suše se do hrskavosti, a to smeđenje se postepeno širi prema sredini lista. Rast se usporava ili potpuno zaustavlja, a sorte plavog lišća mogu izgubiti svoj karakteristični, voštani premaz, postajući blede i zelenije.
Čim primetimo znakove nedostatka vode, potrebna je hitna akcija, ali važno je to učiniti pažljivo. Rešenje je sporo, duboko navodnjavanje koje omogućava potpuno suvom zemljištu da postepeno upije vlagu. Nemojte odjednom i pod velikim pritiskom sipati vodu na biljku, jer bi ona mogla jednostavno oteći sa površine zbijenog zemljišta umesto da dospe u zonu korena. Temeljno navodnite oko baze biljke, a nakon kratke pauze ponovite postupak kako bi voda sigurno stigla do dubljih slojeva zemljišta. Kao preventivna mera, malčiranje zemljišta jedna je od najefikasnijih metoda za očuvanje vlage i ublažavanje temperaturnih fluktuacija zemljišta.
Iako nedostatak vode uzrokuje probleme, prekomerno navodnjavanje često je još opasnije i može biti fatalno za hostu. Stagnirajuća voda istiskuje vazduh iz čestica zemljišta, što dovodi do stanja nedostatka kiseonika u korenju, a zatim i do njihovog truljenja. Najveću opasnost predstavljaju varljivi simptomi: budući da trulo korenje više ne može apsorbovati vodu i hranljive materije, biljka može pokazivati znakove dehidracije uprkos prekomernom navodnjavanju, poput žućenja i klonulosti lišća. Ključna razlika je u stanju zemljišta: ako je zemljište stalno natopljeno, blatnjavo čak i između navodnjavanja, i možda ispušta neprijatan, plesniv miris, tada je gotovo sigurno uzrok problema prekomerna vlaga.
Prvi i najvažniji korak u rešavanju prekomernog navodnjavanja je trenutni prekid navodnjavanja kako bi se zemljištu dala prilika da se osuši. Nežno prorahlıte površinu zemljišta oko biljke kako biste poboljšali izmenu vazduha, ali pazite da ne oštetite korenje. U teškim slučajevima, posebno kod biljaka u posudama, može biti neizbežno izvaditi biljku iz zemlje, oštrim, sterilnim alatom ukloniti trule, kašaste delove korena i ponovo je posaditi u sveži medijum za sadnju sa dobrom drenažom. Kao preventivnu meru, uvek proverite zemljište pre navodnjavanja i poboljšajte strukturu teških, glinovitih zemljišta dodavanjem komposta ili peska kako biste osigurali odgovarajuću drenažu.
Strategije navodnjavanja u različitim godišnjim dobima
Proleće je razdoblje ponovnog rađanja i eksplozivnog rasta za hoste, kada iz zemlje izbijaju karakteristični, smotani izdanci. U ovoj kritičnoj fazi, odgovarajuća opskrba vodom ključna je kako bi lišće doseglo svoju maksimalnu veličinu i sjaj karakterističan za sortu. Suvo proleće može negativno uticati na razvoj tokom cele sezone, stoga, ako se prirodne padavine pokažu nedovoljnim, ne ustručavajte se redovno i temeljno navodnjavati. Snažan korenov sistem i lišće uspostavljeni u prolećnom razdoblju pomažu biljci da bolje preživi letnje vrućine. Osiguravanje stalno vlažnog, ali ne i natopljenog zemljišta ključ je uspešnog početka sezone.
Letnji meseci, posebno vruća, sušna razdoblja toplotnih talasa, predstavljaju najveći izazov za opskrbu vodom hosta. Visoke temperature i intenzivna sunčeva svetlost (čak i na senovitim mestima) ubrzavaju isparavanje i iz zemljišta i sa ogromnog lišća biljke. U takvim je vremenima potrebno povećati i učestalost i količinu navodnjavanja kako bi se nadoknadio povećani gubitak vode. Debeli sloj malča neprocenjiv je u ovom razdoblju jer izoluje zemljište, održava korenje hladnijim i značajno usporava isparavanje vlage. Kontinuirano posmatrajte biljke za i najmanje znakove klonulosti i radije obilno navodnjavajte rano ujutro kako biste ih pripremili za dnevne izazove.
Kako dolazi jesen, dani postaju kraći, a temperature padaju, rast hosta se usporava i one se pripremaju za zimsko mirovanje. Paralelno s tim, potreba biljke za vodom postepeno se smanjuje, pa se i učestalost navodnjavanja mora smanjiti. Pustite da se gornji sloj zemljišta malo osuši između navodnjavanja, izbegavajući tako višak vlage koji bi u hladnijem, vlažnijem vremenu mogao dovesti do problema sa korenom. Jesenje prekomerno navodnjavanje posebno je rizično jer u hladnom, vlažnom zemljištu korenje lako može početi trunuti, što ugrožava prezimljavanje biljke. Biljka se postepeno povlači, lišće žuti i odumire, signalizirajući da se vegetaciona sezona bliži kraju.
Zimi, tokom razdoblja mirovanja, hosta koja je izgubila lišće ima minimalnu potrebu za vodom, ali to ne znači da bi se zemljište trebalo potpuno osušiti. Tokom zimskih razdoblja bez mraza i suše, može biti potrebno blago navodnjavanje kako bi rizomi preživeli, posebno u slučaju novoposađenih ili primeraka u saksijama. Međutim, najvažniji zimski zadatak je zaštita od prekomerne vlage, koja u kombinaciji sa mrazom može oštetiti i smrznuti rizome. Dobro drenirano zemljište ovde je takođe ključno. Pokrijte povučenu bazu biljke slojem lišća ili komposta, što ne samo da izoluje od hladnoće, već pomaže i u zaštiti od prekomernog natapanja uzrokovanog zimskim padavinama.
