Kusa dren, poznat i kao japanski dren, je zadivljujuća ukrasna biljka koja u svakoj bašti privlači pažnju svojom elegantnom, horizontalno raširenom strukturom grana i zvezdastim cvetovima koji se otvaraju u proleće. Mnogi se upravo zbog toga plaše orezivanja, strahujući za prirodnu lepotu biljke. Važno je, međutim, naglasiti da stručno i promišljeno orezivanje ne umanjuje, već naprotiv, ističe najlepše osobine kusa drena, istovremeno doprinoseći dugoročnom očuvanju zdravlja i vitalnosti biljke. Osnova ispravne prakse orezivanja je dubinsko poznavanje specifičnosti rasta biljke i precizno definisanje svrhe zahvata. Cilj nije drastično oblikovanje, već fino podešavanje prirodnog oblika biljke i optimizacija njenog zdravstvenog stanja.
Kusa dren je u osnovi sporo rastući žbun ili manje drvo sa niskim zahtevima za održavanjem, koje je sposobno da razvije prelep i skladan oblik i bez orezivanja. Njegove grane rastu u karakterističnoj, spratnoj strukturi, što predstavlja jedinstvenu estetsku vrednost, posebno u zimskom periodu, kada i gola struktura grana nakon opadanja lišća pruža skulpturalni prizor. Upravo zato je najvažnije osnovno pravilo kod orezivanja kusa drena princip „manje je više“. Preteran ili nestručan zahvat može lako uništiti ovu prirodnu harmoniju i podstaći prinudni rast koji deformiše habitus biljke i slabi njenu strukturu. Stoga orezivanje uvek mora služiti dobro promišljenom cilju.
Primarni i najčešći cilj je održavanje zdravlja biljke. To uključuje uklanjanje odumrlih, oštećenih ili bolesnih grana, što se naziva i fitosanitarnim orezivanjem. Takve grane ne samo da su estetski neprivlačne, već predstavljaju i potencijalni ulaz za razne patogene i štetočine. Pored toga, važno je ukloniti i grane koje rastu prema unutra, koje se ukrštaju ili trljaju jedna o drugu. Ovi problematični izdanci mogu jedni drugima nanositi rane, što takođe može otvoriti put infekcijama, i smanjuju prozračnost krošnje, pogodujući razvoju gljivičnih bolesti.
Određivanje idealnog vremena za orezivanje
Vreme orezivanja kusa drena je ključni faktor koji suštinski utiče na reakciju biljke i cvetanje sledeće godine. Najoptimalniji period za zahvat je kraj perioda mirovanja, odnosno kasna zima ili rano proleće, pre pupanja. U tom periodu protok sokova u biljci još uvek nije dostigao pun intenzitet, pa rane od orezivanja manje „krvare“, čime se minimizira gubitak sokova i stres. Dodatna prednost stanja bez lišća je što je celokupna struktura grana jasno vidljiva, što olakšava donošenje ispravnih odluka o orezivanju i identifikaciju problematičnih grana.
Izričito treba izbegavati orezivanje u kasno proleće ili leto, posebno ako je cilj oblikovanje ili smanjenje veličine. Naime, kusa dren cvetne pupoljke donosi na prošlogodišnjim izdancima, takozvanom „starom drvetu“, a ti se pupoljci razvijaju već tokom leta za sledeće proleće. Loše tempiranim orezivanjem u vegetacionom periodu lako možemo ukloniti značajan deo ili čak sve cvasti za sledeću godinu, uzrokujući izostanak očekivanog prolećnog cvetnog sjaja. Jesenje orezivanje se takođe ne preporučuje, jer novi, sveži izdanci koji tada nastanu nemaju dovoljno vremena da pravilno sazru i odrvene pre dolaska zime, pa lako mogu pretrpeti oštećenja od mraza.
Izuzetak od pravila o vremenu čine slučajevi koji zahtevaju hitnu intervenciju. Odumrle, olujom slomljene ili očigledno bolesne grane treba ukloniti odmah, u bilo koje doba godine, čim se problem uoči. Kod takvog sanitarnog orezivanja ne treba čekati do zimskog perioda, jer bolesna grana može biti izvor zaraze koja se može brzo proširiti na zdrave delove biljke. Trenutno uklanjanje oštećenih delova sprečava dalja oštećenja i pomaže bržem zarastanju rana, čuvajući opšte dobro stanje biljke.
Tehnike i alati za orezivanje
Za stručno orezivanje neophodna je upotreba odgovarajućih, kvalitetnih alata. Za tanje izdanke debljine olovke dovoljne su oštre makaze za orezivanje, po mogućnosti dvosečne, tzv. bypass tipa, koje ostavljaju čistu reznu površinu bez gnječenja. Za deblje grane, prečnika do otprilike 4-5 centimetara, efikasnu pomoć pružaju makaze za grane, koje zahvaljujući dužim drškama omogućavaju primenu veće sile. Za uklanjanje još debljih grana biće potrebna ručna testera sa finim zupcima, na primer japanska testera. Ključno je da sečivo svakog alata bude oštro kao brijač i čisto, a pre i između rezova preporučuje se sterilizovati ih alkoholom ili drugim dezinficijensom kako bi se sprečio prenos patogena.
Osnova ispravne tehnike rezanja je pravilno postavljanje reza. Izdanke nikada ne treba rezati potpuno uz deblo ili drugu granu, jer to rezultira velikom ranom koja teško zarasta. Umesto toga, rez uvek treba napraviti neposredno uz takozvani prsten grane (ili okovratnik grane). Ovo malo zadebljanje na dnu grane sadrži posebna tkiva koja podstiču brzo i efikasno zatvaranje rane, stvaranje kalusa. Prilikom uklanjanja većih grana treba primeniti takozvanu tehniku tri reza kako bi se izbeglo pucanje kore: prvo treba napraviti zarez na donjoj strani grane oko 20-30 centimetara od debla, zatim granu prerezati odozgo izvan te tačke, i na kraju se preostali patrljak može bezbedno otpiliti uz prsten grane.
U slučaju kusa drena primenjuje se gotovo isključivo proređujuće orezivanje, što znači da se grana koju treba ukloniti reže u celoj svojoj dužini, u samoj osnovi. Ovom metodom se može sačuvati prirodna, prozračna struktura i spratni oblik biljke. Treba izbegavati prikraćivanje ili skraćivanje (heading cut), kada se grana reže samo delimično. Ova tehnika podstiče gust, metlast rast izdanaka ispod mesta reza, što potpuno deformiše elegantan habitus kusa drena i stvara gustu, neprozirnu šikaru. Taj nepoželjni rast pogoršava prozračnost krošnje i rezultira slabim, osetljivim izdancima.
Posebne situacije orezivanja i uzgoj mladog drveta
Cilj uzgojnog orezivanja mladog kusa drena u prvih nekoliko godina nakon sadnje je formiranje jake i stabilne skeletne strukture. U ovoj ranoj fazi treba preduzeti najvažnije korektivne korake koji će postaviti temelje za budući zdrav razvoj drveta. Treba odabrati dominantni centralni provodnik i ukloniti eventualne konkurentske izdanke. Pored toga, treba obratiti pažnju na grane koje rastu pregusto ili se spajaju pod vrlo oštrim uglom (tzv. V-oblik), i ukloniti one slabije. Spoj grana koje rastu pod oštrim uglom je slab i sa rastom drveta lako može doći do pucanja, uzrokujući ozbiljne povrede na deblu.
Kod starijih, zapuštenih žbunova može biti potrebno pažljivo podmlađujuće orezivanje, ali taj zahvat treba sprovesti sa velikom pažnjom. Kusa dren loše podnosi drastično skraćivanje, pa podmlađivanje treba sprovoditi postepeno, raspoređeno na nekoliko godina. Tokom postupka godišnje uklonite trećinu ili četvrtinu najstarijih, najdebljih, ogoljenih grana, režući ih sve do osnove. To podstiče biljku da iz osnove potera nove, snažne izdanke. Ova metoda pomaže da se žbun obnovi bez izlaganja prevelikom stresu i omogućava biljci da postepeno povrati svoju ukrasnu vrednost.
Najčešća greška koju možemo napraviti pri orezivanju kusa drena je preterana revnost i drastičan zahvat. Nikada nemojte „obezglaviti“ drvo rezanjem njegovog vrha, jer to uzrokuje nepopravljivu štetu njegovom prirodnom obliku. Izbegavajte redovno, godišnje šišanje kao da je reč o živoj ogradi, jer lepota kusa drena leži upravo u njegovoj slobodno rastućoj, nepravilnoj, a ipak skladnoj strukturi grana. Imajte na umu da zdrav kusa dren, posađen na dobro odabranom mestu, može živeti godinama, čak i decenijama, bez potrebe za bilo kakvim ozbiljnijim zahvatom osim sanitarnog orezivanja. Orezivanje neka uvek bude promišljena, ciljana aktivnost koja služi lepoti i zdravlju biljke.
