Hosta, poznata i kao funkija, je izuzetno zahvalna i nezahtevna trajnica koja ukrašava prvenstveno svojim spektakularnim lišćem. Mnogi smatraju da je uopšte nije potrebno orezivati, međutim, stručno obavljeno sečenje i čišćenje značajno doprinose očuvanju zdravlja biljke, povećanju njene estetske vrednosti i zaštiti od štetočina. Važno je razumeti da orezivanje hoste nije oblikovni zahvat kao kod žbuna, već brižan proces prilagođen prirodnom životnom ciklusu biljke. Pravilnom tehnikom se mogu sprečiti gljivične infekcije i podstaći jači i bujniji rast biljke u sledećoj sezoni.
Primarni cilj orezivanja je održavanje zdravlja biljke i poboljšanje njenog estetskog izgleda. Uklanjanje osušenih, požutelih ili oštećenih listova ne samo da sprečava da bašta izgleda zapušteno, već i sprečava naseljavanje i razmnožavanje različitih patogena, poput gljivica. Drugi važan cilj je sečenje nakon cvetanja, odnosno uklanjanje precvetalih cvetnih stabljika. Ovim zahvatom se sprečava da biljka troši svoju dragocenu energiju na sazrevanje semena, i umesto toga je može usmeriti na razvoj korenovog sistema i lišća, što rezultira jačom i otpornijom biljkom.
Vreme orezivanja je ključni faktor koji suštinski određuje uspeh zahvata. Potrebno je razlikovati kontinuirano čišćenje tokom sezone i potpuno sečenje na kraju sezone. Sezonsko orezivanje uključuje stalno uklanjanje oštećenih listova i precvetalih cvetnih stabljika. Vreme jesenjeg potpunog sečenja u velikoj meri zavisi od klimatskih uslova i individualnih preferencija baštovana; cilj mu je da pripremi biljku za zimski period mirovanja i za prolećnu obnovu.
Uklanjanje cvetnih stabljika
Hoste tokom leta stvaraju graciozne, često mirisne cvetove koji cvetaju na stabljikama koje se uzdižu iznad lišća. Nakon što cvetovi uvenu, biljka se prirodno počinje fokusirati na razmnožavanje, odnosno na proizvodnju semena, što joj oduzima značajnu količinu energije. Svesnim uklanjanjem precvetalih cvetnih stabljika, odnosno tehnikom „deadheadinga“, možemo preusmeriti tu energiju, tako da je biljka može iskoristiti za jačanje korenovog sistema i zgušnjavanje lišća. Ovaj naizgled mali zahvat će dugoročno biti nagrađen mnogo bujnijom i vitalnijom biljkom, dok će bašta imati uredan i negovan celokupan utisak.
Za uklanjanje cvetnih stabljika uvek koristite čiste i oštre makaze za orezivanje kako bi rezna površina bila što manja i bez oštećenja. Neprecizni, pokidani rezovi mogu otvoriti vrata raznim biljnim bolestima i infekcijama. Rez treba napraviti u podnožju cvetne stabljike, što je moguće bliže centru lisne krune, pazeći da se ne oštete okolni listovi. Ako želite da sakupljate seme sa biljke, naravno, ostavite nekoliko stabljika da semene čaure mogu da sazru, ali ostale je preporučljivo ukloniti u interesu biljke.
Idealno je uklanjati cvetne stabljike kontinuirano tokom sezone cvetanja, čim poslednji cvet na stabljici uvene. Ne čekajte da se stabljika potpuno osuši i posmeđi, jer biljka počinje sa formiranjem semena odmah nakon što cvetovi uvenu. Proaktivno i redovno čišćenje ne samo da služi zdravlju hoste, već i doprinosi tome da vaša bašta blista u najboljem izdanju tokom celog leta. Ovom metodom osiguravate da pažnju privlači predivno lišće biljke, a ne njeni venući delovi.
Postupanje sa oštećenim i bolesnim listovima tokom sezone
Tokom cele vegetacione sezone potrebno je posvetiti posebnu pažnju redovnom pregledu listova hoste. Obratite pažnju na sve znakove koji ukazuju na oštećenje ili bolest, poput žutih ili smeđih mrlja, izgriženih ili rupičastih ivica listova, koje najčešće uzrokuju puževi i puževi golaći. Trenutno uklanjanje ovih oštećenih ili bolesnih listova je ključni korak u preventivnoj zaštiti bilja. Ova mera opreza pomaže u sprečavanju širenja potencijalnih problema, poput gljivičnih infekcija, na ostatak biljke ili na susedne biljke.
Prilikom uklanjanja oštećenog ili bolesnog lista, neophodno je koristiti sterilisan alat za sečenje kako bi se sprečila unakrsna kontaminacija. Rez treba napraviti u podnožju peteljke lista, što je moguće bliže kruni biljke, bez oštećenja same krune. Nije dovoljno samo ukloniti oštećeni deo lista, jer patogen ili izvor problema može opstati u peteljci. Odsečene biljne delove uvek pažljivo uklonite iz bašte, a u slučaju sumnje na bolest nemojte ih bacati u kompost, već u komunalni otpad.
Budite oprezni na uobičajene probleme poput gljivične bolesti antraknoze, koja se pojavljuje u obliku nepravilnih belih ili smeđih mrlja sa tamnim ivicama. Takođe, česta su oštećenja od puževa i puževa golaća, koja se vide kao nepravilne rupe na listovima. Uklanjanje oštećenih listova važno je i sa estetskog stanovišta, ali se svakako mora kombinovati sa drugim metodama suzbijanja štetočina, poput pivskih zamki ili posebnih mamaca. Pravovremeno rešavanje ovih problema ne samo da čuva lepotu biljaka, već je i temelj njihovog dugoročnog zdravlja i vitalnosti.
Jesenje sečenje i priprema za zimu
Među baštovanima postoje dve glavne struje mišljenja o vremenu jesenjeg sečenja, a obe imaju svoje prednosti i mane. Jedan pristup nalaže da se svi listovi odseku odmah nakon prvog jačeg mraza, kada je lišće već požutelo, posmeđilo i poleglo. Ovom metodom dobijamo čistu i urednu leju za zimu i značajno smanjujemo šanse za prezimljavanje puževa i njihovih jajašaca, kao i spora gljivica na biljnim ostacima. Ova higijenski povoljna metoda pomaže u sprečavanju prolećnih infekcija.
Druga strategija je da se osušeno lišće biljke ostavi na mestu tokom zimskih meseci. Mrtvi listovi deluju kao prirodni izolacioni sloj, štiteći krunu biljke od jakih mrazeva i štetnih efekata ciklusa smrzavanja i odmrzavanja. Ova metoda, koja se naziva i „metoda lenjog baštovana“, može pružiti utočište i korisnim insektima tokom zime. Međutim, ovo rešenje nosi rizik prezimljavanja bolesti i štetočina, pa svaki baštovan mora proceniti opcije na osnovu svojih lokalnih klimatskih uslova i pritiska štetočina u svojoj bašti. Ako odaberete ovu metodu, temeljno čišćenje u rano proleće, pre pojave novih izdanaka, apsolutno je neophodno.
Za one koji se odluče za jesenje sečenje, najvažnije je sačekati da lišće pod uticajem mraza potpuno odumre. Koristite oštre makaze za orezivanje ili čak nazubljeni nož i odsecite sve listove na visinu od otprilike 5-8 cm iznad površine tla. Ovaj mali patrljak će pomoći da se na proleće identifikuje lokacija biljke, dok leja ostaje uredna. Nakon sečenja, odlična je prilika za nanošenje sloja malča, poput komposta ili usitnjenog lišća, oko baze biljke, što pruža dodatnu zimsku zaštitu i obogaćuje zemljište za sledeću sezonu.
