Ukrasni badem, poznat i kao Prunus triloba, jedan je od najšarmantnijih i najspektakularnijih ukrasa prolećnih bašta, koji privlači poglede svojim bogatim, punim cvetovima. Međutim, da bi biljka iz godine u godinu pokazivala svoj najlepši oblik, neophodna je stručna i svesna primena hranljivih materija. Pravilno đubrenje ne utiče samo na broj i veličinu cvetova, već suštinski određuje opšte zdravstveno stanje biljke, snagu rasta i otpornost na bolesti. Dobro nahranjen ukrasni badem razvija jači sistem izdanaka, lišće mu je živo zeleno i gusto, i mnogo bolje podnosi stresne faktore iz okoline, kao što su suša ili zimski mrazevi. Uravnotežena snabdevenost hranljivim materijama je stoga dugoročna investicija u lepotu i vitalnost ovog ukrasnog žbuna.
U središtu nutritivnih potreba ukrasnog badema nalaze se tri makroelementa: azot (N), fosfor (P) i kalijum (K), koji su neophodni za osnovne životne procese biljke. Azot je prvenstveno odgovoran za rast vegetativnih delova, odnosno listova i izdanaka, obezbeđujući bujno, zeleno lišće koje je osnova fotosinteze. Fosfor igra ključnu ulogu u razvoju korenovog sistema, u formiranju cvetova i plodova, kao i u procesima prenosa energije. Obilno cvetanje je nezamislivo bez adekvatne snabdevenosti fosforom. Kalijum, sa druge strane, poboljšava opštu otpornost i toleranciju biljke na stres; reguliše vodni bilans, jača ćelijske zidove i povećava otpornost na mraz, kao i na gljivične i druge bolesti.
Pored makroelemenata, ne smemo zaboraviti ni na važnost mezo i mikroelemenata, koji su potrebni u manjim količinama, ali čiji nedostatak može izazvati ozbiljne fiziološke poremećaje. Kalcijum (Ca), na primer, odgovoran je za stabilnost ćelijskih zidova i zdrav razvoj korena, dok je magnezijum (Mg) centralni sastojak molekula hlorofila, pa njegov nedostatak dovodi do žućenja listova, hloroze. Sumpor (S) učestvuje u izgradnji mnogih enzima i proteina. Mikroelementi kao što su gvožđe (Fe), mangan (Mn), bor (B) i cink (Zn) takođe su kritični za različite enzimske procese, a njihov nedostatak može izazvati karakteristične simptome, na primer interveinalnu hlorozu na mladim listovima.
Dostupnost hranljivih materija suštinski je pod uticajem tipa, strukture i pH vrednosti zemljišta. Ukrasni badem preferira dobro drenirana, umereno plodna, ilovasta zemljišta sa lakom do srednje teškom teksturom, i blago kiselom do neutralnom pH vrednošću (oko 6,0-7,0). Previše zbijena, glinovita zemljišta mogu izazvati nedostatak vazduha i stagnaciju vode, što dovodi do truljenja korena i inhibicije unosa hranljivih materija. Idealno je za njega neutralno ili blago kiselo zemljište, jer u alkalnom okruženju (pri visokoj pH vrednosti) unos određenih mikroelemenata, posebno gvožđa, postaje otežan. Zato je pre sadnje preporučljivo poboljšati zemljište organskim materijama, kao što su zreo kompost ili dobro pregoreli stajnjak, kako bi se biljci obezbedilo optimalno okruženje.
Vreme đubrenja i ciklus unosa hranljivih materija
Ključ efikasnosti đubrenja je pravilno vreme, koje se mora uskladiti sa godišnjim fiziološkim ciklusom ukrasnog badema. Hranljive materije treba primeniti kada su biljci najpotrebnije i kada je sposobna da ih efikasno apsorbuje, čime se izbegava gubitak hranljivih materija i nepotrebno opterećenje okoline. Cilj je ciljano podržati ključne faze rasta, cvetanja i pripreme za zimu. Loše tempirano, na primer, intenzivno đubrenje tokom perioda mirovanja, nije samo beskorisno, već može biti i štetno. Van vegetacione sezone, aktivnost korena je minimalna, pa se veći deo primenjenih hranljivih materija ispere iz zemljišta.
Najvažniji period za dodavanje hranljivih materija je rano proleće, neposredno pre ili na početku pupoljenja. U ovoj fazi, biljka mobiliše ogromnu energiju za izbijanje i razvoj bujne cvetne mase, za šta joj je potrebna značajna količina hranljivih materija nakon zimskog mirovanja. Primena uravnoteženog, ali sa nešto više azota, kompleksnog đubriva u ovo vreme obezbeđuje potreban podsticaj za intenzivan rast izdanaka i spektakularno cvetanje. Ovo osnovno đubrenje postavlja temelje za celogodišnji razvoj i stoga se nikako ne sme preskočiti.
U periodu nakon cvetanja, kasno proleće ili rano leto, naglasak se prebacuje na održavanje lišća i postavljanje temelja za cvetne pupoljke sledeće godine. Kod mladih, još uvek u razvoju primeraka ili biljaka koje rastu na zemljištu siromašnom hranljivim materijama, drugo, održavajuće đubrenje može biti opravdano u ovom periodu. Međutim, važno je izbegavati upotrebu preparata sa visokim sadržajem azota od sredine leta, posebno od kraja jula. Kasno dodati azot podstakao bi rast novih, slabih izdanaka koji ne bi imali vremena da sazru za zimu i tako bi lako pretrpeli oštećenja od mraza.
Jesenji period je najpogodniji za kondicioniranje zemljišta i pripremu za zimu. U septembru ili oktobru, unošenje zrelog komposta ili kvalitetnog, suvog organskog đubriva u zemljište dugoročno poboljšava strukturu zemljišta, njegovu sposobnost zadržavanja vode i mikrobiološki život. Ova organska materija se sporo razgrađuje i do proleća obezbeđuje biljci dostupne hranljive materije. Jesen je takođe odlična za primenu đubriva sa visokim sadržajem fosfora i kalijuma, koja pomažu u jačanju korenovog sistema i povećanju zimske otpornosti bez podsticanja rasta novih izdanaka osetljivih na mraz.
Praktična primena organskih i mineralnih đubriva
Primena organskih đubriva, kao što su zreo kompost, peletirani goveđi stajnjak ili biohumus, od suštinske je važnosti za dugoročno održavanje zdravog života u zemljištu. Ovi materijali ne samo da predstavljaju sporo otpuštajući, kompleksan izvor hranljivih materija, već i značajno poboljšavaju strukturu zemljišta, povećavajući njegovo upravljanje vodom i vazduhom. Organske materije čine zemljište „živim“, obezbeđujući hranu korisnim mikroorganizmima koji pomažu u razgradnji hranljivih materija i njihovom pretvaranju u oblik dostupan biljci. Redovna upotreba organskih đubriva puferuje pH zemljišta i smanjuje rizik od ispiranja hranljivih materija, čineći baštovanstvo održivijim.
Komercijalno dostupna mineralna đubriva omogućavaju brzu i ciljanu snabdevenost hranljivim materijama, ali njihova upotreba zahteva oprez. Odnos N-P-K naveden na pakovanju pokazuje procentualni udeo tri glavna makroelementa (azot, fosfor, kalijum). U proleće je za ukrasni badem idealno uravnoteženo, na primer 10-10-10, ili kompleksno đubrivo sa nešto većim naglaskom na azot. U jesen, sa druge strane, trebalo bi da izaberemo proizvod sa niskim sadržajem azota, ali visokim sadržajem fosfora i kalijuma (npr. 5-10-15). Moderne, kontrolisano otpuštajuće granule (tzv. „slow-release“) posebno su korisne jer obezbeđuju hranljive materije ravnomerno tokom nekoliko meseci, smanjujući rizik od prekomernog đubrenja.
Pravilna primena granuliranih đubriva neophodna je kako bi se izbegla oštećenja od paleži. Preporučenu količinu uvek treba ravnomerno raspršiti po celom području ispod krošnje biljke, odnosno od stabla do linije spoljnih grana (to se zove zona kapanja). Đubrivo nikada ne sme doći u direktan kontakt sa stablom ili korenovim vratom biljke. Nakon rasipanja, plitko ga unesite u gornji sloj zemljišta motikom ili grabuljama, a zatim temeljno zalijte područje. Obilna voda rastvara hranljive materije i prenosi ih u zonu korena, gde se odvija apsorpcija.
Jedna od najčešćih grešaka u snabdevanju hranljivim materijama je prekomerno đubrenje, koje može izazvati ozbiljnije štete od nedostatka hranljivih materija. Prekomerna količina đubriva, posebno sa visokim sadržajem azota, dovodi do sagorevanja korena, naglog, ali slabog izduživanja izdanaka i čini biljku osetljivijom na lisne vaši i gljivične bolesti. Važno je da se praksa đubrenja uvek prilagođava stanju biljke, tipu zemljišta i, ako je moguće, rezultatima analize zemljišta, a ne da se sledi strogi kalendarski raspored. Pažljivo posmatranje i umerenost su ključ uspešnog upravljanja hranljivim materijama.
Posebni aspekti dopune hranljivih materija i upravljanje simptomima nedostatka
Najprofesionalniji pristup dopuni hranljivih materija za ukrasni badem je redovna analiza zemljišta, na primer, svakih 3-5 godina. Ova metoda daje tačnu sliku o trenutnom sadržaju hranljivih materija i pH vrednosti zemljišta, izbegavajući nepotrebna nagađanja. Na osnovu laboratorijskih rezultata, nedostajući elementi mogu se ciljano dopuniti, a pH zemljišta korigovati, na primer, kalcifikacijom (povećanje alkalnosti) ili unošenjem kiselog treseta (povećanje kiselosti). Analiza zemljišta dugoročno ne služi samo zdravlju biljke, već i štedi novac sprečavanjem nepotrebne primene đubriva i štiti okolinu.
Poznavanje simptoma nedostatka koji se pojavljuju na ukrasnom bademu pomaže u ranom prepoznavanju i lečenju problema, čak i bez analize zemljišta. Najčešći je nedostatak azota, koji se manifestuje ravnomernim žućenjem donjih, starijih listova i opštim usporavanjem rasta. Sa druge strane, nedostatak gvožđa, koji se često javlja na alkalnim zemljištima, karakteristično izaziva interveinalnu hlorozu na mladim, vršnim listovima, što znači da žile lista ostaju zelene, ali tkivo između žila postaje žuto ili beličasto. Simptomi nedostatka magnezijuma su slični, ali obično počinju na starijim listovima i često pokazuju mramorirani ili V-oblikovani uzorak.
Za lečenje specifičnih nedostataka mikroelemenata, folijarna prihrana je često najbrže i najefikasnije rešenje. Nedostatak gvožđa, na primer, može se brzo ispraviti prskanjem folijarnim đubrivom koje sadrži helat gvožđa, jer se gvožđe u helatnoj vezi lako apsorbuje kroz lišće, čak i ako pH zemljišta inhibira unos putem korena. Folijarna đubriva uvek treba primenjivati razređena prema uputstvu za upotrebu, u ranim jutarnjim ili kasnim popodnevnim satima, kako bi se izbegla palež na jakom suncu. Ova metoda pruža brzu „prvu pomoć“, ali uzrok, kao što je neprikladan pH zemljišta, mora se dugoročno rešiti.
Upravljanje hranljivim materijama za ukrasne bademe uzgajane u kontejnerima ili saksijama zahteva posebnu pažnju, jer se hranljive materije iz ograničene zone korena mnogo brže ispiraju redovnim zalivanjem. Ovde je neophodna upotreba visokokvalitetne zemlje za cveće, prethodno obogaćene hranljivim materijama. Prilikom sadnje, preporučljivo je u supstrat umešati dugotrajne, kontrolisano otpuštajuće granule. Tokom vegetacione sezone, od proleća do sredine leta, to treba dopunjavati svake dve nedelje ili mesečno uravnoteženim, tečnim rastvorom đubriva dodatim u vodu za zalivanje, kako bi biljka kontinuirano dobijala elemente potrebne za razvoj.
