Hosta, poznata i kao funkija, jedna je od najomiljenijih višegodišnjih biljaka za senovite kutke bašta, koja pre svega osvaja svojim impresivnim lišćem. Iako mnogi smatraju da je reč o izuzetno nezahtevnoj biljci, istina je da je za postizanje i održavanje bujnog, zdravog i živopisnog lišća potrebno svesno i stručno dodavanje hranljivih materija. Pravilno đubrenje ne samo da podstiče rast, već doprinosi i povećanju otpornosti biljke na bolesti i štetočine. Osnovu ishrane čini kvalitetno zemljište bogato organskim materijama, koje se tokom vegetacionog perioda dopunjava ciljanim đubrenjem.
U zadovoljavanju nutritivnih potreba hosta, tri makroelementa, azot (N), fosfor (P) i kalijum (K), igraju najvažniju ulogu. Azot je neophodan za razvoj lišća, proizvodnju hlorofila i opšti vegetativni rast, što je od izuzetnog značaja za biljku koja se gaji zbog listova. Znaci nedostatka azota su bledi, žućkasti listovi i zaostajanje u rastu, dok prekomeran unos azota može rezultirati bujnim, ali labavim i slabim lišćem koje je podložnije bolestima. Adekvatna snabdevenost azotom obezbeđuje veličinu, teksturu i intenzitet boje listova karakterističan za sortu.
Fosfor i kalijum su takođe kritični elementi za optimalan razvoj biljke. Fosfor je prvenstveno odgovoran za snažan rast korenovog sistema, procese prenosa energije (sinteza ATP-a) i formiranje cvetova. Iako hostu ne gajimo zbog cvetova, zdrav korenov sistem je fundamentalan za apsorpciju hranljivih materija i vode. Kalijum, s druge strane, povećava opštu vitalnost, otpornost na stres i bolesti, i igra ključnu ulogu u regulaciji vodnog režima i jačanju ćelijskih zidova, što doprinosi čvrstini i teksturi listova.
Priprema zemljišta i uloga organskih materija
Pre nego što pomislimo na đubrenje, neophodno je stvoriti odgovarajuću strukturu zemljišta, koja je osnova zdravlja hosta. Hosta preferira rastresito, dobro drenirano zemljište koje je istovremeno sposobno da zadrži vlagu i bogato je humusom. Idealna pH vrednost zemljišta je blago kisela do neutralna, obično u opsegu od 6,5 do 7,5, jer je u tom medijumu većina hranljivih materija najlakše dostupna biljci. Pre sadnje, preporučljivo je duboko prekopati zemljište i uneti veliku količinu organske materije, kao što je zreo kompost ili kvalitetno organsko đubrivo u granulama.
Uloga organskih materija daleko prevazilazi jednostavan izvor hranljivih materija; one poboljšavaju strukturu zemljišta, povećavaju kapacitet zadržavanja vode u peskovitim zemljištima i poboljšavaju drenažu u glinovitim zemljištima. Zreo kompost, lisnjača ili dobro pregoreli stajnjak obezbeđuju širok spektar makro i mikroelemenata u obliku koji se sporo razlaže, delujući kao neka vrsta pufera i obezbeđujući kontinuiranu i uravnoteženu ishranu. Ovo stabilno okruženje podstiče razmnožavanje korisnih mikroorganizama u zemljištu, koji dalje pomažu u oslobađanju hranljivih materija i njihovom prevođenju u oblik dostupan biljci. Redovno dodavanje organskih materija u vidu malča je takođe neophodno za održavanje dugoročne plodnosti zemljišta.
U praksi, prilikom pripreme sadne jame, iskopanoj zemlji dodajte najmanje jednu trećinu kvalitetnog komposta ili druge organske materije. Ovo obezbeđuje novoj biljci početni zamah i odgovarajući medijum za ukorenjivanje. Kod postojećih zasada, rano proleće je najpogodniji period da se oko osnove biljke rasporedi sloj komposta ili organskog đubriva debljine 2-5 centimetara i pažljivo ga unese u gornji sloj zemljišta. Ova metoda ne samo da hrani, već pomaže i u očuvanju vlage u zemljištu i suzbijanju korova.
Vreme i metode đubrenja
Najkritičniji period za dohranu hosta je prolećno buđenje, kada izdanci tek izbijaju iz zemlje. U ovoj fazi, biljci je potrebna značajna energija za intenzivan rast lišća, pa se snažno preporučuje primena uravnoteženog, spororazlažućeg đubriva. Granulat sa uravnoteženim odnosom NPK, kao što je 10-10-10 ili sličan, može biti savršen izbor, jer ravnomerno obezbeđuje potrebne hranljive materije tokom nekoliko meseci. Drugo, manje đubrenje može se obaviti početkom leta, do kraja juna, kako bi se biljka podržala pre letnjih vrućina, ali od sredine leta, a posebno posle jula, treba izbegavati đubriva bogata azotom, jer ona mogu podstaći nove, slabe izdanke koje zimski mrazevi mogu lako oštetiti.
Što se tiče vrsta đubriva, možemo birati između već pomenutih granula sa sporim oslobađanjem i tečnih đubriva sa bržim dejstvom. Granulirani proizvodi sa kontrolisanim oslobađanjem hranljivih materija (slow-release) su povoljni jer jednom prolećnom primenom mogu pokriti potrebe biljke za celu sezonu, minimizirajući rizik od prekomernog đubrenja. Nasuprot tome, tečna đubriva pružaju trenutni, ali kraći efekat, pa su odlična za brzi „energetski podsticaj“ ili za redovnu ishranu biljaka gajenih u saksijama, gde se hranljive materije brže ispiraju zbog čestog zalivanja. Tečna đubriva se obično preporučuju za primenu svake 2-4 nedelje tokom prve polovine vegetacionog perioda.
Način primene je ključan za efikasnost i bezbednost. Granulirano đubrivo ravnomerno rasporedite oko osnove biljke, ispod lišća, ali pazite da granule ne dođu u direktan kontakt sa stablom ili centralnim pupoljkom (krunom), jer to može izazvati ožegotine. Nakon primene, đubrivo temeljno zalijte kako bi aktivne supstance dospele u zonu korena. Prilikom korišćenja tečnog đubriva, uvek se pridržavajte uputstva za razblaživanje na pakovanju i uvek ga nanosite na vlažno zemljište kako biste izbegli oštećenje korena.
Posebna razmatranja i opasnosti od prekomernog đubrenja
Pored makroelemenata, za zdravlje hoste važni su i mikroelementi poput gvožđa, mangana i magnezijuma, posebno kod šarenolisnih sorti, gde je adekvatna snabdevenost neophodna za živost boja. U zemljištu obogaćenom kvalitetnim kompostom i organskim materijama, ovi elementi su obično prisutni u dovoljnim količinama. Međutim, posebnu pažnju zahtevaju hoste gajene u kontejnerima, jer se hranljive materije u ograničenoj količini supstrata u saksiji brzo iscrpljuju i ispiraju vodom za zalivanje. U njihovom slučaju, tokom vegetacionog perioda, redovno ali razblaženo tečno đubrenje je neophodno za obezbeđivanje kontinuiranog razvoja.
Prekomerno đubrenje može biti podjednako štetno kao i nedostatak hranljivih materija, štaviše, njegovi simptomi su često teži. Previsoka koncentracija đubriva može „spaliti“ korenje, što dovodi do venjenja, a zatim i uginuća biljke. Jedan od najkarakterističnijih spoljnih znakova toga je smeđa, suva, spržena traka na ivicama listova. Prekomeran unos azota, kao što smo ranije pomenuli, dovodi do slabljenja ćelija, što rezultira slabim, klonulim lišćem i kvari kontrast boja kod šarenolisnih sorti, često uzrokujući dominaciju zelene boje.
Ukratko, tajna uspešnog gajenja hoste leži u umerenosti i uravnoteženom pristupu. Najvažnije je stvoriti i održavati zdravo zemljište obilnom upotrebom organskih materija. Dopunsko đubrenje treba smatrati ciljanom intervencijom prilagođenom potrebama biljke, uz praćenje njenog razvoja i eventualnih simptoma nedostatka. Pažljivo posmatranje i praksa zasnovana na prevenciji i podršci životu u zemljištu dugoročno dovode do mnogo spektakularnijih rezultata od prekomerne upotrebe hemikalija i garantuju da će naše hoste iz godine u godinu biti najlepši dragulji bašte.
