Trolisni badem, poznat i kao bademova ruža, je zadivljujući ukrasni žbun poreklom iz Kine koji svojom prolećnom raskoši cvetova ispunjava svaki vrt životom. Pripadnik porodice ruža, ova biljka ima sitne, pune, ružičaste cvetove koji gusto prekrivaju grane čak i pre pojave lišća, stvarajući pravi oblak cvetova. Nije slučajno što uživa veliku popularnost među ljubiteljima vrtova, jer je relativno jednostavna za uzgoj i uz pravilnu negu svake godine uzvraća obilnim cvetanjem. Međutim, da bi biljka zaista pokazala svoj najlepši oblik, moramo poznavati nekoliko osnovnih, ali tim važnijih uzgojnih praksi koje osiguravaju njeno zdravlje i vitalnost. U nastavku ćemo detaljno predstaviti ključne korake kojima možete garantovati dug i cvetovima bogat život vašeg trolisnog badema.
Izbor idealnog staništa
Najpogodnije mesto za trolisni badem u vrtu je sunčano, toplo i od vetra zaštićeno područje. Za obilno cvetanje neophodno je najmanje šest sati direktne sunčeve svetlosti dnevno, stoga se sadnjom na senovitom ili polusenovitom mestu broj cvetova može znatno smanjiti, a habitus biljke može postati rahliji i izduženiji. Važna je i zaštita od vetra, posebno tokom prolećnih mrazeva, jer hladne vazdušne struje mogu oštetiti nežne cvetne pupoljke. Izbor odgovarajuće mikroklime stoga je osnovni uslov uspešnog uzgoja i doprinosi opštem dobrom stanju biljke.
Kvalitet zemljišta takođe je ključan faktor. Trolisni badem preferira zemljišta sa dobrom drenažom, bogata hranljivim materijama, blago krečnjačka ili neutralne pH vrednosti. Previše zbijena, glinovita zemljišta, koja su sklona zadržavanju vode, mogu dovesti do truljenja korena, stoga je u takvim slučajevima neophodno poboljšanje zemljišta. To se može postići unošenjem komposta, zrelog stajskog đubriva ili peska, što rahli strukturu zemljišta i poboljšava njegovu drenažnu sposobnost. U slučaju peskovitih zemljišta, dodavanje organske materije pomaže u zadržavanju vlage i hranljivih materija.
Što se tiče vremena sadnje, proleće i jesen su najidealnija razdoblja. Prednost jesenje sadnje je što biljka ima vremena za ukorenjivanje pre dolaska zime, pa u proleće može snažnije započeti s razvojem. Prilikom sadnje, sadna jama treba biti barem dvostruko veća od korenovog busena biljke, kako bi se korenovi udobno smestili i lako širili. Na dno sadne jame preporučljivo je staviti sloj organskog đubriva ili komposta, koji treba prekriti tankim slojem zemlje kako korenovi ne bi došli u direktan kontakt s koncentrovanim hranivom.
Osiguravanje odgovarajućeg razmaka takođe je važno, posebno ako u blizini sadite više žbunova ili drugih biljaka. Trolisni badem u obliku žbuna može narasti do 1,5-2 metra u visinu i širinu, a krošnja kalemljenih varijanti takođe može dostići značajnu veličinu. Ostavite dovoljno prostora za rast kako bi vazduh mogao slobodno strujati oko lišća. To ne samo da pomaže estetskom izgledu biljke, već igra i važnu ulogu u prevenciji gljivičnih bolesti, jer brzo sušeće lišće manje pogoduje naseljavanju patogena.
Zalivanje i prihrana
Potreba za vodom trolisnog badema je umerena, ali uspostavljanje pravilnog režima zalivanja ključno je za zdrav razvoj. U prvoj godini nakon sadnje posebno je važna redovna opskrba vodom kako bi se podstaklo jačanje korenovog sistema. U tom periodu zalivajte jednom nedeljno većom količinom vode kako bi vlaga prodrla i u dublje slojeve zemljišta. Kasnije, već dobro ukorenjene biljke bolje podnose sušu, ali u dugotrajnim, sušnim letnjim periodima svakako treba osigurati dodatno zalivanje. Najbolje je zalivati u ranim jutarnjim ili večernjim satima, nanoseći vodu direktno na zemljište oko stabljike, izbegavajući vlaženje lišća, što pogoduje razvoju gljivičnih bolesti.
Prihrana osigurava obilno cvetanje i snažan rast biljke. U proleće, na početku vegetacione sezone, preporučljivo je primeniti uravnoteženo, kompleksno đubrivo koje sadrži azot, fosfor i kalijum. Fosfor je posebno važan za formiranje cvetova, dok azot podstiče rast izdanaka, a kalijum pomaže otpornosti na bolesti. Kao alternativu možemo koristiti organsko đubrivo, poput zrelog komposta ili stajskog đubriva, koje primenjujemo rasprostiranjem oko stabljike i laganim unošenjem u zemljište.
I nakon cvetanja biljka će vam biti zahvalna na brizi. U tom periodu primena đubriva s višim udelom kalijuma pomaže sazrevanju izdanaka i formiranju cvetnih pupoljaka za sledeću godinu. Ova hranljiva materija doprinosi pripremi biljke za zimski period, povećavajući njenu otpornost na mraz. Od druge polovine leta izbegavajte prekomeran unos azota, jer bi mogao podstaći kasni, slabi rast izdanaka koji ne bi stigli dovoljno sazreti do mrazeva i lako bi smrzli.
Važno je napomenuti da prekomerna đubrenje može biti jednako štetna kao i nedostatak hranljivih materija. Prekomerna opskrba hranivima može dovesti do spaljivanja korena, žućenja lišća i opšteg propadanja biljke. Uvek se pridržavajte uputstava za doziranje navedenih na pakovanjima đubriva i pratite reakcije biljke. Upotreba organskih materija, poput komposta, sigurnija je s tog stanovišta, jer se hranljive materije za biljku oslobađaju sporije i postepeno.
Ključna uloga orezivanja
Orezivanje trolisnog badema jedna je od najvažnijih mera nege, koja temeljno određuje oblik, veličinu žbuna i kvalitet cvetanja sledeće godine. Najidealnije vreme za orezivanje je neposredno nakon cvetanja. To je ključno jer biljka cveta na izdancima iz prethodne godine, pa ako je orežemo prekasno, leti ili u jesen, uklonićemo osnovu za cvetove sledećeg proleća. Stoga, nakon što cvetanje prođe, ne oklevajte, uzmite makaze i obavite potreban zahvat.
Tokom orezivanja, ocvale izdanke treba radikalno skratiti, otprilike na polovinu ili čak na dve trećine. Ovaj naizgled drastičan zahvat podstiče biljku da tokom leta razvije nove, snažne izdanke na kojima će se sledeće godine pojaviti cvetovi. Bez orezivanja, žbun bi ogolio, njegov sistem grana bi se zbio, a cvetanje bi iz godine u godinu bilo sve ređe. Stoga, povratno orezivanje ne samo da povećava prinos cvetova, već služi i za podmlađivanje žbuna, čuvajući njegov kompaktan, atraktivan oblik.
Osim oblikovnog orezivanja, važno je obaviti i sanitarno orezivanje. Tokom njega uklonite sve bolesne, oštećene, odumrle ili grane koje se ukrštaju. To poboljšava prozračnost lišća, što, kao što je ranije spomenuto, smanjuje rizik od gljivičnih infekcija. Obratite pažnju i na korenove izdanke, posebno kod kalemljenih primeraka. Divlje izdanke koji izbijaju iz podloge uvek uklanjajte iz osnove, jer oduzimaju hranljive materije plemenitom delu i s vremenom ga mogu potisnuti.
Za orezivanje uvek koristite čiste i oštre alate. Tupe makaze oštećuju biljna tkiva, što otežava zaceljivanje rana i otvara put patogenima. Rezove nastojte raditi koso kako se na njima ne bi zadržavala voda, i po mogućnosti režite iznad pupoljka okrenutog prema spolja, kako bi novi izdanak rastao prema spoljašnjem delu krošnje. U slučaju većih reznih površina preporučuje se upotreba sredstva za zaceljivanje rana kako bi se sprečile infekcije.
Zaštita bilja: borba protiv bolesti i štetočina
Trolisni badem je relativno otporna ukrasna biljka, no povremeno je mogu napasti određene bolesti i štetočine. Jedan od najčešćih problema je monilijska palež izdanaka i cvetova (Monilinia laxa), koja predstavlja ozbiljnu pretnju posebno u kišnim prolećnim uslovima. Simptom bolesti je da cvetovi i mladi izdanci naglo venu, posmeđe i suše se, kao da ih je spržio mraz ili vatra. Za prevenciju infekcije ključno je pravilno orezivanje, koje osigurava prozračnost lišća, te uništavanje otpalih, zaraženih biljnih delova. U slučaju ozbiljnog rizika od infekcije, preporučuje se prskanje bakarnim ili drugim odobrenim fungicidom na početku i na kraju cvetanja.
Lisne vaši takođe mogu biti česti gosti na svežim, nežnim izdancima i lišću trolisnog badema. Mali insekti svojim sisanjem slabe biljku, izobličuju lišće i izlučuju mednu rosu na kojoj se može naseliti čađavica. Medna rosa privlači i mrave, pa njihova prisutnost može biti znak upozorenja. Kod manjih zaraza vaši se mogu isprati jakim mlazom vode ili se boriti prirodnim sredstvima, poput pranja kalijumovim sapunom. U slučaju masovnog razmnožavanja, može biti potrebna primena sistemskih ili kontaktnih insekticida.
Druga bolest karakteristična za ruže je rupičavost lišća (Stigmina carpophila), koja se pojavljuje u obliku sitnih, crvenkastosmeđih mrlja na lišću. Središte mrlja s vremenom ispada, a list izgleda kao da je propucan sačmaricom. Ova gljivična bolest takođe preferira vlažna, vlažna okruženja. Prevencija se i ovde temelji na stvaranju prozračne krošnje i uklanjanju zaraženih listova. Bakarni preparati koji se koriste za zaštitu od monilije obično su efikasni i protiv ovog patogena.
Općenito govoreći, prevencija je najefikasnija zaštita bilja. Pažljivo odabrano stanište, stručno orezivanje, uravnotežena prihrana i optimalno zalivanje doprinose stvaranju snažnog i zdravog biljnog fonda. Trolisni badem u dobrom stanju puno je otporniji na bolesti i štetočine i zahteva manje intervencija zaštite bilja. Redovno pregledavajte biljku kako biste na vreme uočili i mogli rešiti moguće probleme.
Metode razmnožavanja
Najjednostavnija i najraširenija metoda razmnožavanja trolisnog badema je reznicama drvenastim reznicama. Ovu operaciju možemo obaviti početkom leta ili početkom jeseni. Za letnje reznice odaberite poludrvenaste reznice, odnosno oko 15-20 centimetara duge komade s već blago odrvenjelog donjeg dela ovogodišnjih izdanaka. Uklonite donje listove, ostavite samo gornja 2-3 lista, a zatim bazu reznica umočite u hormon za ukorenjivanje, što značajno poboljšava šanse za uspeh. Reznice zatim zabodite u rahli, peskoviti, vlažni supstrat, poput mešavine perlita i treseta, i držite ih u vlažnom okruženju (na primer, pod folijskim tunelom ili prekrivene plastičnom bocom) na toplom, svetlom mestu.
Kod jesenjih, drvenastih reznica, nakon opadanja lišća, režemo slične veličine komade iz zrelih, potpuno odrvenjelih izdanaka. Te reznice, svezane u snopove, čuvamo tokom zime u vlažnom pesku na hladnom mestu bez mraza (na primer, u podrumu). Tokom tog vremena, na reznoj površini stvara se kalus, što je preduslov za ukorenjivanje. U proleće, nakon što prođu mrazevi, reznice možemo posaditi vani u dobro pripremljenu, rahlu gredicu, gde će se tokom leta ukoreniti i početi razvijati.
Proizvodnja kalemljenih, visokostablašica je zahtevnija metoda razmnožavanja koju obično sprovode rasadnici. Za to se na odgovarajuću podlogu, poput džanarike (Prunus cerasifera) ili grmolike trešnje (Prunus fruticosa) uzgojene iz semena, kalemi ili okulira plemeniti izdanak trolisnog badema. Tokom kalemljenja, dva biljna dela se spajaju tako da se dalje razvijaju kao jedna, jedinstvena biljka. Ova metoda osigurava da biljka raste na snažnom, proverenom korenovom sistemu i formira krošnju na željenoj visini. U kućnim uslovima, ova tehnika predstavlja veći izazov i njen uspeh zahteva temeljitu pripremu.
Druga, iako manje uobičajena metoda je povaljenicama. Ova tehnika je posebno primenljiva kod žbunastih oblika trolisnog badema. U proleće odaberite nisko rastući, fleksibilan izdanak i deo ga savijte na tlo. Na delu koji dodiruje tlo, malo oštetite koru, zatim pričvrstite izdanak žičanom kukom za tlo i nagrnite ga zemljom. Vrh izdanka ostavite slobodnim. Ako tlo održavate stalno vlažnim, savijeni deo će do kraja sezone pustiti korenje. Sledećeg proleća, novu, ukorenjenu biljku možete odvojiti od matične biljke i presaditi na njeno konačno mesto.
Zimovanje i zimska zaštita trolisnog badema
Iako je trolisni badem u osnovi zimootporan ukrasni žbun koji dobro podnosi domaću klimu, u nekim slučajevima može mu biti potrebna zimska zaštita, posebno mladim, sveže posađenim primercima i biljkama uzgajanim u posudama. U prvih nekoliko godina, korenov sistem mladih žbunova još ne prodire dovoljno duboko u tlo, pa može biti osetljiviji na jake, dugotrajne mrazeve. Pokrivanje tla oko žbunova debelim slojem malča (na primer, lišćem, slamom ili borovom korom) pomaže u zaštiti korenove zone od smrzavanja i temperaturnih kolebanja.
Kod kalemljenih, visokostablašica trolisnih badema, mesto kalemljenja je najosetljivija tačka na oštećenja od mraza. Ovaj deo, gde se susreću plemenita krošnja i divlja podloga, može biti posebno osetljiv na pucanje kore uzrokovano zimskim temperaturnim kolebanjima. Da bi se to sprečilo, deblo i mesto kalemljenja možemo umotati jutom, trskom ili posebnim štitnikom za deblo. Ova zaštita ne samo da štiti od mraza, već i od napetosti uzrokovane izmenom zagrevanja zimskim suncem i noćnog hlađenja.
Trolisni bademi uzgajani u saksijama ili većim kontejnerima izloženi su povećanom riziku od mraza, jer je njihov korenov sistem od spoljašnje temperature odvojen samo tankim zidom posude. Te biljke je preporučljivo pre dolaska zime premestiti na mesto bez mraza, ali hladno, poput svetlog podruma, garaže ili negrejanog zimskog vrta. Ako to nije moguće, posudu stavite na debelu stiropornu ploču i umotajte je jutom ili folijom s mehurićima, a zemlju pokrijte malčem kako biste sprečili smrzavanje korenovog busena. Važno je ne zaboraviti na umereno zalivanje uprkos zimskoj zaštiti, zemlja nikada ne bi smela potpuno presušiti.
Drugi važan aspekt zimske zaštite je zaštita od snega. Pod težinom teškog, mokrog snega, tanje grane trolisnog badema mogu se lako slomiti. Nakon veće snežne padavine, preporučljivo je pažljivo otresti sneg s grana kako bi se sprečila oštećenja. Pravilno jesenje orezivanje, kojim stvaramo snažan i stabilan okvir, takođe doprinosi tome da biljka bolje podnosi nedaće zimskog vremena. Ovim merama opreza osiguravamo da naš trolisni badem preživi zimu neozleđen i u proleće ponovo cveta u punom sjaju.
