Sivolisna dunjarica, ovaj svestrani i izuzetno atraktivan žbun, s pravom je popularan među ljubiteljima bašti jer ukrašava prostor tokom cele godine uz minimalnu negu. Ova zimzelena ili poluzimzelena biljka, poreklom iz Kine i sa Himalaja, privlači poglede svojim gustim, lučno povijenim granama, sitnim, sjajnim listovima i jarko crvenim bobicama koje se pojavljuju u jesen. Bilo da se radi o soliternoj biljci, pokrivaču tla ili čak o opuštenoj, prirodnoj živoj ogradi, sivolisna dunjarica je izvrstan izbor. Međutim, da bi biljka pokazala svoj najlepši oblik i zdravo se razvijala, vredi se upoznati sa nekim osnovnim pravilima nege koja će osigurati njen dugoročni uspeh u vašoj bašti.
Prava lepota sivolisne dunjarice leži u njenoj jednostavnosti i prilagodljivosti. Lepo se razvija i bez posebne nege, ali uz malo pažnje doslovno uzvraća na brigu. Fina, pepeljasta prevlaka na listovima daje biljci karakterističnu plavkasto-zelenu nijansu, koja stvara predivan kontrast sa malim belim cvetovima koji cvetaju početkom leta i koralno crvenim bobicama koje ukrašavaju vrt u jesenjem i zimskom periodu. Ove bobice ne samo da imaju estetsku vrednost, već su i važan izvor hrane za ptice u hladnijim mesecima. Gusta struktura grana biljke takođe pruža odlično sklonište za manje ptice pevačice.
Važno je napomenuti da snaga rasta i konačna veličina sivolisne dunjarice uveliko zavise od faktora okoline i odabranog kultivara. Uopšteno govoreći, odrasli primerak može dostići visinu i širinu od 2-3 metra, stoga to svakako uzmite u obzir prilikom sadnje. Zbog svog gustog, širećeg habitusa, odlična je za stabilizaciju kosina, zaštitu od erozije ili brzo i atraktivno prekrivanje većih, golih površina. Budući da dobro podnosi i gradski, zagađeniji vazduh, često se koristi i za ozelenjavanje javnih površina i parkova.
Popularnost biljke dodatno povećava činjenica da uspeva na većini tipova zemljišta i prilično je otporna na bolesti i štetočine. Dok mnoge druge ukrasne biljke zahtevaju stalnu pažnju i intervenciju, sivolisna dunjarica je žbun koji zahteva malo održavanja, a ipak je izuzetno zahvalan. Idealan je izbor i za baštovane početnike, jer je uspeh gotovo zagarantovan. Pravilnom negom možete dobiti biljku koja će decenijama biti ukras vaše bašte i pružati estetski užitak pokazujući različita lica u svako godišnje doba.
Idealno mesto za sadnju i priprema zemljišta
Prilikom odabira mesta za sivolisnu dunjaricu, najvažniji aspekt je obezbeđivanje odgovarajućih svetlosnih uslova. Biljka preferira sunčane ili polusenovite položaje, gde se najlepše razvija, a cvetanje i plodonošenje su najobilniji. Iako može preživeti i u punoj senci, tada joj se izdanci izdužuju, postaju ređi i donosi manje cvetova i bobica, čime se njena ukrasna vrednost značajno smanjuje. Na sunčanom mestu, pepeljasta prevlaka na listovima takođe postaje intenzivnija, što dodatno poboljšava izgled biljke. Najpogodnije vreme za sadnju je proleće ili jesen, kada je vreme blaže i biljka ima vremena da se ukoreni pre nastupa ekstremnih vrućina ili mraza.
Što se tiče tipa zemljišta, sivolisna dunjarica nije posebno zahtevna; dobro se oseća u gotovo svakoj baštenskoj zemlji, pod uslovom da ima dobru drenažu. Najidealnije je neutralno ili blago kiselo zemljište, srednje bogato hranljivim materijama i rahle strukture. Loše podnosi stajaću vodu i previše zbijena, glinovita zemljišta jer korenje lako ostaje bez vazduha i počinje da truli. Da bi se to sprečilo, preporučljivo je na dno sadne jame staviti sloj šljunka ili glinenih kuglica za poboljšanje drenaže, a iskopanu zemlju obogatiti kompostom ili zrelim stajskim đubrivom.
Prilikom odabira veličine sadne jame, zlatno pravilo je da ona bude barem dvostruko šira i jedan i po puta dublja od korenovog busena biljke. To osigurava da se korenje može lako širiti na svom novom mestu i da ne nailazi odmah na zbijeni zid zemlje. Biljku u kontejneru dobro zalijte pre sadnje, a zatim je pažljivo izvadite iz posude. Ako je korenje previše gusto obavilo korenov busen, pažljivo ga olabavite prstima kako biste podstakli rast novog korenja u okolno zemljište.
Nakon postavljanja biljke, jamu napunite poboljšanom zemljom, pritom je nekoliko puta lagano nabijajući kako ne bi ostali vazdušni džepovi oko korenja. Pazite da biljka bude posađena na istoj dubini kao što je bila u kontejneru. Nakon sadnje, oblikujte mali „tanjir“ oko osnove kako bi se voda koncentrisala na zonu korena, a zatim obilno zalijte dunjaricu. Malčiranje površine zemljišta (borovom korom, drvnom sečkom) pomaže u očuvanju vlage, sprečava rast korova i štiti korenje od temperaturnih kolebanja.
Zalivanje i prihrana
Sivolisna dunjarica je biljka izrazito otporna na sušu nakon što se pravilno ukoreni. Međutim, u prvoj godini nakon sadnje zahteva redovno zalivanje, posebno tokom suvih, vrućih perioda, kako bi joj se korenov sistem ojačao i prodro duboko u zemljište. U tom periodu preporučuje se zalivanje jednom nedeljno većom količinom vode koja će navlažiti i dublje slojeve zemljišta. Izbegavajte često zalivanje malim količinama vode jer to zadržava korenje blizu površine, što dovodi do razvoja plitkog korenovog sistema osetljivijeg na sušu.
Već dobro uspostavljeni, stariji primerci izuzetno dobro podnose sušu, a u većini bašta dovoljna im je prirodna padavina. Dodatno zalivanje može biti potrebno samo tokom dugotrajnih, ekstremnih vrućina, kada biljka opuštanjem listova signalizira nedostatak vode. Prekomerno zalivanje predstavlja mnogo veću opasnost od povremene suše, jer trulež korena može lako dovesti do uginuća biljke. Uvek proverite vlažnost zemljišta pre zalivanja i dodajte vodu samo ako je gornjih nekoliko centimetara sloja suvo.
Što se tiče prihrane, sivolisna dunjarica takođe nema visoke zahteve. Ako ste zemljište pravilno pripremili i obogatili organskom materijom prilikom sadnje, prve nekoliko godina nije potrebna dodatna prihrana. Biljka može lepo rasti i na siromašnijim zemljištima. Međutim, za skladan razvoj i obilno plodonošenje, preporučljivo je jednom godišnje, u rano proleće, oko osnove rasuti tanak sloj zrelog komposta ili sporo otpuštajućeg, kompleksnog đubriva. To pokriva njene godišnje potrebe za hranljivim materijama i podstiče zdrav rast.
Izbegavajte prekomernu primenu azota jer on podstiče prekomeran vegetativni rast na štetu plodonošenja, a izdanci postaju ređi i osetljiviji na bolesti. Preparati bogatiji kalijumom i fosforom su povoljniji jer podržavaju stvaranje cvetova i plodova te razvoj korenovog sistema. Hranljive materije uvek primenjujte na vlažno zemljište, a zatim ih plitko unesite kako biste izbegli spaljivanje korenja. Jednokratna godišnja prihrana obilno je dovoljna da vaša dunjarica ostane snažna i atraktivna.
Umetnost i važnost orezivanja
Orezivanje sivolisne dunjarice nije obavezno svake godine, ali je povremeno potrebno radi očuvanja zdravlja biljke i oblikovanja njene forme. Primarni cilj orezivanja je uklanjanje odumrlih, oštećenih ili bolesnih grana, što se može obaviti bilo kada tokom godine čim primetite problem. Ovo sanitarno orezivanje pomaže u sprečavanju širenja bolesti i poboljšava opšte zdravstveno stanje biljke. Uvek koristite oštre i dezinfikovane makaze za orezivanje ili testeru za grane kako bi rezne površine bile glatke i brzo zacelile, smanjujući time rizik od infekcija.
Najbolje vreme za oblikovno orezivanje je kasna zima ili rano proleće, pre pupanja. Tada je biljka u stanju mirovanja, a struktura je bolje vidljiva na golim granama, što olakšava odluku koje izdanke treba ukloniti. Sivolisna dunjarica dobro podnosi i jače orezivanje, pa ako je žbun postao prevelik ili ogoljen, možete ga hrabro orezati. U tom slučaju, glavne grane možete skratiti na polovinu ili čak trećinu kako biste podstakli rast novih, svežih izdanaka.
Kod dunjarica koje se uzgajaju kao pokrivači tla ili žive ograde, orezivanje služi za održavanje guste, kompaktne forme. U slučaju žive ograde, šišanje obavite nakon cvetanja, početkom leta, kako bi biljka imala vremena za razvoj novih izdanaka na kojima će se formirati cvetovi i plodovi sledeće godine. Važno je znati da sivolisna dunjarica cveta i plodonosi na dvogodišnjim izdancima, pa previše drastično ili kasno orezivanje može ići na štetu cvetanja i plodonošenja sledeće godine. Uvek nastojte da očuvate prirodan, lučni oblik i izbegavajte previše pravilne, geometrijske forme.
Povremeno može biti potrebno i podmlađujuće orezivanje, posebno kod starijih, ogoljelih žbunova. Ovaj proces se sastoji od postepenog uklanjanja najstarijih, najdebljih grana blizu osnove tokom nekoliko godina. Svake godine odsecite otprilike trećinu starih grana, čime se otvara prostor za rast novih, snažnih izdanaka iz osnove. Ova metoda osigurava da se žbun kontinuirano obnavlja, a da ga se ne osakati drastično odjednom i ne liši njegove ukrasne vrednosti.
Zaštita od štetočina i bolesti
Sivolisna dunjarica je izuzetno otporna biljka koju štetočine i bolesti obično zaobilaze, pa zaštita biljaka retko predstavlja ozbiljan zadatak u njenoj nezi. Odabir odgovarajućeg staništa, zemljište sa dobrom drenažom i stručno orezivanje doprinose održavanju prirodne otpornosti biljke. Zdrave biljke u dobroj kondiciji mnogo su manje osetljive na infekcije. Uprkos tome, vredi biti svestan mogućih problema kako biste ih na vreme prepoznali i lečili.
Najčešće štetočine koje se povremeno mogu pojaviti na dunjarici su lisne vaši i štitaste vaši. Lisne vaši se obično naseljavaju na vrhovima mladih izdanaka i na naličju listova, slabeći biljku svojim sisanjem i uzrokujući deformacije. Kod manje zaraze može biti dovoljno isprati ih jakim mlazom vode ili prskati rastvorom koprive ili kalijumovog sapuna. Štitaste vaši sišu skrivene ispod voštanog štita, pa ih je teže ukloniti. Njihov broj se može smanjiti zimskim prskanjem uljanim preparatima, a tokom vegetacije možete se boriti protiv njih sistemičnim insekticidima ako jačina zaraze to opravdava.
Od bolesti, najznačajnija je bakterijska plamenjača (Erwinia amylovora), koja je jedna od najopasnijih bakterijskih bolesti za porodicu ruža, pa tako i za dunjarice. Znakovi zaraze su naglo venuće, a zatim crnjenje vrhova izdanaka i cvasti koji izgledaju kao da su „spaljeni“. Bolest se brzo širi, posebno u toplom i vlažnom vremenu. Osnova zaštite je prevencija: kupujte samo zdrave biljke iz pouzdanih izvora. Ako vidite znakove zaraze, odmah odsecite zaražene delove grana, zajedno sa najmanje 20-30 cm zdravog dela, i uništite ih. Makaze za orezivanje dezinfikujte nakon svakog reza alkoholom ili rastvorom izbeljivača.
Ređe se mogu pojaviti i gljivične bolesti, poput pepelnice ili pegavosti lišća, posebno ako je biljka pregusta ili se nalazi na senovitom, vlažnom mestu. Pepelnica stvara belu, brašnastu prevlaku na listovima, dok se pegavost lišća očituje u obliku smeđih ili crnih pega. Radi prevencije, važno je održavati odgovarajući razmak između biljaka radi dobre cirkulacije vazduha i izbegavati zalivanje odozgo. U slučaju zaraze, uklonite zaražene listove i po potrebi koristite fungicide na bazi bakra ili sumpora kako biste sprečili dalje širenje.
Razmnožavanje sivolisne dunjarice
Sivolisnu dunjaricu možete razmnožavati na više načina, pa ako želite da umnožite ovu zahvalnu biljku u svojoj bašti ili je nekome poklonite, imate nekoliko mogućnosti. Dve najčešće metode koje se lako mogu sprovesti i u kućnim baštama su poludrvenaste reznice i setva semena. Obe tehnike zahtevaju nešto strpljenja i pažnje, ali krajnji rezultat, sopstveno uzgojena nova biljka, nadoknađuje trud. Prednost reznica je što dobijamo genetski identične potomke koji se u svim svojim svojstvima podudaraju sa matičnom biljkom.
Najpogodnije vreme za uzimanje poludrvenastih reznica je sredina leta, od jula do avgusta. Tada su izdanci već dovoljno zreli, ali još nisu potpuno odrveneli. Odaberite zdrav, snažan ovogodišnji izdanak i odsecite komad dug 10-15 cm, neposredno ispod lisnog čvora. Uklonite listove sa donjeg dela reznice, ostavljajući samo gornjih 2-4 lista. Da biste olakšali ukorenjivanje, bazu reznice možete umočiti u hormon za ukorenjivanje, iako to nije nužno potrebno. Reznice zabodite u saksiju ili sandučić za razmnožavanje napunjen mešavinom peska i treseta.
Ključ uspešnog ukorenjivanja je obezbeđivanje stalno vlažnog supstrata i visoke vlažnosti vazduha. To najlakše možete postići tako da saksiju prekrijete prozirnom plastičnom kesom ili odsečenom plastičnom flašom, koja funkcioniše kao svojevrsni mini staklenik. Postavite reznice na svetlo mesto, ali zaštićeno od direktne sunčeve svetlosti. Redovno provetravajte kako biste sprečili pojavu gljivica i održavajte zemlju stalno vlažnom, ali ne dopustite da voda stoji u njoj. Ukorenjivanje obično traje 4-8 nedelja, što se očituje pojavom novih izdanaka.
Razmnožavanje iz semena je duži proces jer je seme dunjarice u stanju dubokog mirovanja i za klijanje zahteva poseban tretman, takozvanu stratifikaciju. Iz zrelih bobica u jesen izvadite semenke, očistite ih od mesa ploda, a zatim ih pomešajte sa vlažnim peskom ili perlitom u kesici koja se može zatvoriti. Ovu smesu prvo držite na toplom mestu (oko 20°C) 2-3 meseca, a zatim je stavite u frižider na dodatnih 3-4 meseca (oko 4°C). Ovaj ciklus toplo-hladno oponaša prirodne uslove i prekida mirovanje semena. U proleće posejte seme u zemlju za sadnice i održavajte je vlažnom. Male sadnice će uz pažljivu negu za nekoliko godina dostići veličinu pogodnu za sadnju.
