Gerber, ova biljka poreklom iz Južne Afrike, koja se ponosi cvetovima živih boja, s pravom je popularna kako među ljubiteljima baštovanstva, tako i među cvećarima. Njen blistav izgled, sa cvetnim glavicama koje sijaju u gotovo svim duginim nijansama, unosi vedrinu kako u naše domove, tako i u bašte. Međutim, da bi ova lepota pružala dugotrajnu radost, neophodno je poznavanje i primena odgovarajuće nege. U ovom članku ćemo detaljno istražiti sve tajne uzgoja gerbera kako bi svako mogao uspešno da neguje ovu fascinantnu biljku i da se divi njenim neuporedivim cvetovima.
Sorte gerbera i kratka istorija
Svet gerbera je izuzetno raznolik; susrećemo se sa bezbrojnim kultivisanim sortama koje se razlikuju po veličini, obliku cveta i boji. Postoje sasvim male, patuljaste verzije koje predivno izgledaju uzgajane u saksijama, kao i veće sorte koje se ističu i kao rezano cveće. Cvetovi mogu biti jednostavni, polupuni ili puni, a paleta boja proteže se od bele, preko žute, narandžaste, ružičaste, pa sve do tamnocrvene i ljubičaste. Važno je napomenuti da oplemenjivači neprestano stvaraju nove hibride sa još posebnijim svojstvima, pa se izbor iz godine u godinu širi.
Rod Gerbera je prvobitno nazvan po Traugotu Gerberu, nemačkom botaničaru i prirodnjaku koji je živeo i radio u 18. veku. Tačno vreme otkrića biljke i njenog unošenja u Evropu pomalo je nejasno, ali krajem 19. veka postala je poznata u hortikulturnim krugovima. Pravu popularnost, međutim, stekla je u 20. veku, kada se oplemenjivački rad ubrzao i pojavilo se sve više sorti otpornijih na bolesti, pogodnijih za uzgoj i atraktivnijeg izgleda. Danas je gerber postao jedna od najomiljenijih i najviše uzgajanih ukrasnih biljaka na svetu, zahvaljujući svojoj svestranosti i estetskoj vrednosti.
Velika većina gerbera dostupnih na tržištu su hibridi (Gerbera x hybrida) nastali ukrštanjem Gerbera jamesonii i drugih divljih vrsta. Ovi hibridi kombinuju najbolje osobine roditeljskih vrsta, kao što su veliki, živopisni cvetovi, dugo razdoblje cvetanja i bolja otpornost na bolesti. Tokom oplemenjivanja posebna pažnja se posvećuje čvrstini cvetne stabljike, što je posebno važno za upotrebu kao rezano cveće. Tako su današnje moderne sorte gerbera mnogo trajnije i lakše za rukovanje od svojih divljih predaka.
Prilikom odabira gerbera, vredi razmotriti u koju svrhu želimo da ga koristimo. Ako će kao saksijska biljka krasiti naš dom, idealne mogu biti kompaktno rastuće sorte sa obiljem cvetova. Ako se želimo diviti njegovoj lepoti kao rezanom cveću, tada tražimo sorte sa dugim, čvrstim stabljikama i trajnim cvetovima. Poznavanje razlika među sortama pomaže nam da odaberemo biljku koja nam najviše odgovara i koja će nam dugo pružati radost.
Potrebe za svetlom i idealno mesto
Gerber je izrazito svetloljubiva biljka koja obilje sunčeve svetlosti nagrađuje. Da bi bogato cvetala i zdravo se razvijala, potrebno joj je najmanje šest sati direktnog sunčevog svetla dnevno. Stoga za uzgoj u zatvorenom prostoru odaberi najsvetliju prozorsku dasku, na primer prozor okrenut prema jugu ili zapadu. Ako ne dobije dovoljno prirodnog svetla, izdanci biljke mogu se izdužiti, listovi postati bleđi, a cvetanje izostati ili biti oskudno. Dodatno osvetljenje za biljke takođe može doći u obzir tokom zimskih, svetlosno siromašnijih meseci.
Kod spoljnog uzgoja takođe potraži sunčano mesto, ali blago zaštićeno od podnevnog, pržećeg sunca, naročito tokom vrućih letnjih dana. Iako voli toplotu i svetlost, prejako, užareno sunce može oštetiti njene listove i cvetove. Mesto gde ujutru dobija puno sunca, a poslepodne malo senke, može biti idealno za nju. Važan je i dobar protok vazduha, ali izbegavaj promajna mesta, jer ni gerber to ne voli.
Pravilno postavljanje ne odnosi se samo na svetlosne uslove, već na celokupnost faktora okoline. Pazi da biljka ne bude izložena naglim promenama temperature. Na primer, ne stavljaj je u neposrednu blizinu radijatora ili na mesto gde se često otvaraju prozori ili vrata tokom hladnih meseci. Stabilno, uravnoteženo okruženje doprinosi zdravom razvoju i obilnom cvetanju gerbera.
Ako gerber leti iznosiš u baštu ili na terasu, postepeno ga navikavaj na promenjene uslove. Prvih dana stavi ga samo na nekoliko sati na senovitije mesto, a zatim iz dana u dan povećavaj vreme provedeno na suncu. To pomaže sprečiti opekotine na listovima i stresno stanje biljke. Isto postupaj i u jesen, kada ga s dolaskom hladnijeg vremena unosiš nazad u stan.
Umetnost zalivanja
Zalivanje gerbera je ključni element uspešne nege; potrebno je pronaći ravnotežu između prekomernog zalivanja i isušivanja. Biljka voli vlažno, ali ne i stalno mokro zemljište. Pre zalivanja uvek proveri vlažnost gornjeg sloja zemlje. Ako prstom osetiš da je suva na dubini od otprilike 1-2 cm, vreme je za zalivanje. Važno je da voda temeljno prožme grudu zemlje i da višak oteče kroz drenažne otvore na dnu saksije.
Za zalivanje koristi po mogućnosti vodu sobne temperature, omekšanu vodu, poput kišnice ili odstajale vode iz slavine. Prehladna voda može izazvati šok korenu. Pazi da voda prilikom zalivanja dospe direktno na zemljište, a ne na listove biljke ili u središte lisne rozete, jer to može dovesti do razvoja gljivičnih bolesti. Voda koja se zadržava u središtu listova posebno pogoduje truleži korena, što je jedan od najčešćih problema gerbera.
Tokom vegetacione sezone, od proleća do jeseni, kada biljka aktivno raste i cveta, potrebno joj je češće zalivanje. Tokom letnjih vrućina može biti potrebna i dnevna količina vode, naročito ako je biljka na sunčanom mestu. Zimi, tokom perioda mirovanja, smanji učestalost i količinu zalivanja. Tada pusti da se zemljište malo više isuši između dva zalivanja, ali pazi da se gruda zemlje nikada potpuno ne isuši.
Prekomerno zalivanje jedan je od najvećih neprijatelja gerbera jer može dovesti do truleži korena. Znakovi toga mogu biti žućenje, venuće lišća, mekan, smeđi korenov vrat i neprijatan miris zemljišta. Ako primetiš takve simptome, odmah smanji zalivanje i po potrebi presadi biljku u svežu, dobro dreniranu zemlju, uklanjajući trule delove korena. Radi prevencije, uvek se pobrini da na dnu saksije postoje drenažni otvori i redovno izlivaj višak vode iz tanjirića ispod saksije.
Potrebe za zemljištem i odabir supstrata za sadnju
Za gerber je neophodno kvalitetno zemljište rahle strukture i izvrsne sposobnosti drenaže. Njegov koren je osetljiv na stajaću vodu, stoga mu treba obezbediti supstrat koji se ne zgrudnjava i omogućava brzo oticanje viška vode. Idealno je blago kiselo ili neutralno zemljište, pH vrednosti između 5,5 i 6,5. Previše krečnjačko zemljište ne voli, u takvom supstratu mogu se pojaviti problemi sa usvajanjem hranljivih materija.
Gotove, kvalitetne mešavine zemlje namenjene cvetnicama obično odgovaraju potrebama gerbera. Njih je moguće dodatno poboljšati dodavanjem malo peska, perlita ili sitnozrnih glinenih kuglica kako bi se postigla još bolja drenaža i prozračnost zemljišta. Važno je da odabrani supstrat bude bogat hranljivim materijama, ali da ne sadrži previše sveže, nerazgrađene organske materije koja bi mogla pogodovati razmnožavanju patogena.
Ako sam želiš da pripremiš mešavinu zemlje, dobra osnova može biti baštenski treset, kompostirani stajski đubar ili zreli kompost i mešavina peska. Mogući odnos je: dva dela treseta, jedan deo komposta i jedan deo peska ili perlita. Bitno je da konačni rezultat bude prozračan supstrat mrvičaste strukture koji dobro zadržava vlagu, ali se ne natapa. Prilikom sadnje pazi da lisna rozeta biljke ne dospe ispod površine zemljišta jer i to može dovesti do truljenja.
Prilikom odabira saksije za sadnju takođe imaj na umu dobru drenažu. Svakako odaberi saksiju koja na dnu ima više drenažnih otvora. Korišćenje glinene saksije može biti povoljnije od plastične jer njen porozniji materijal pomaže prozračivanju zemljišta i isparavanju viška vlage. Veličina saksije neka bude proporcionalna veličini biljke; ne sadi je u preveliku saksiju jer i to može dovesti do prekomernog vlaženja zemljišta.
Snabdevanje hranljivim materijama i đubrenje
Gerber, naročito tokom perioda cvetanja, prilično je zahtevna biljka u pogledu hranljivih materija. Za obilno i dugotrajno cvetanje potrebna mu je redovna opskrba hranljivim materijama. Tokom vegetacionog perioda, od proleća do jeseni, preporučljivo ga je svake dve do tri nedelje prihranjivati uravnoteženim tečnim đubrivom namenjenim cvetnicama, zajedno sa vodom za zalivanje. Odaberi đubrivo koje sadrži i mikroelemente, posebno gvožđe i mangan, jer njihov nedostatak može uzrokovati žućenje lišća.
Važno je da prihranjivanje uvek obavljaš na vlažnu zemlju, nikada ne daj đubrivo na potpuno suvo zemljište jer to može oštetiti koren. Ne prekoračuj koncentraciju koju preporučuje proizvođač, štaviše, radije pripremi malo ređu otopinu kako bi izbegao opasnost od prekomernog đubrenja. Prekomeran unos hranljivih materija može biti jednako štetan kao i nedostatak; može uzrokovati opekotine na lišću, oštećenje korena i inhibirati stvaranje cvetova.
Tokom zimskih meseci, kada se rast biljke usporava i ona miruje, prekini prihranjivanje ili ga primenjuj najviše jednom mesečno, u vrlo razređenom obliku. Prekomeran unos hranljivih materija tokom perioda mirovanja može poremetiti prirodni ciklus biljke i oslabiti je. U proleće, s ponovnim početkom rasta, postepeno ponovo započni sa redovnim prihranjivanjem.
Kao alternativu možeš koristiti i sporo otapajuće granulirano đubrivo koje, umešano u supstrat za sadnju, tokom dužeg razdoblja postepeno obezbeđuje potrebne hranljive materije. To može biti posebno korisno ako si sklon zaboravljanju na redovno prihranjivanje. Međutim, i u ovom slučaju pazi na pravilno doziranje i odaberi proizvod namenjen posebno za cvetnice u saksijama. Organska đubriva, poput kompostnog čaja, takođe mogu imati dobar efekat na gerber, ali i njih primenjuj umereno.
Optimalna temperatura i vlažnost vazduha
Gerber preferira toplo, ali ne preterano vruće okruženje. Idealna dnevna temperatura za njega je između 20-25 °C, a noću može biti i nešto niža, 15-18 °C. Važno je izbegavati nagle promene temperature jer one mogu uzrokovati stres biljci i negativno uticati na cvetanje. Temperatura ispod 10 °C može mu već biti štetna, stoga ga tokom hladnijih meseci svakako treba držati na mestu zaštićenom od mraza.
Što se tiče vlažnosti vazduha, gerber preferira umereno vlažno okruženje, sa relativnom vlažnošću vazduha od oko 40-60%. Presuv vazduh, naročito tokom sezone grejanja u stanovima, može predstavljati problem; rubovi listova mogu posmeđiti, a biljka postati osetljivija na štetočine, poput crvenog pauka. Postoji nekoliko načina za povećanje vlažnosti vazduha, na primer postavljanje posude sa vodom i kamenčićima pored biljke ili redovno, ali pažljivo prskanje.
Prilikom prskanja pazi da koristiš fino raspršenu vodu i da ne prskaš direktno po cvetovima ili središtu lisne rozete kako bi izbegao pojavu gljivica. Prskanje u jutarnjim satima najpovoljnije je kako bi listovi imali vremena da se osuše do večeri. Biljke držane u grupama takođe mogu pomoći u povećanju vlažnosti lokalne mikroklime jer biljke isparavaju.
Zimi, u grejanim prostorijama, posebno je važno obratiti pažnju na obezbeđivanje odgovarajuće vlažnosti vazduha. Ako je vazduh vrlo suv, nabavka električnog ovlaživača vazduha takođe može biti vredna razmatranja, naročito ako držiš više biljaka koje zahtevaju vlagu. Obezbeđivanje stabilnog okruženja bez promaje, sa odgovarajućom temperaturom i vlažnošću vazduha za gerber, doprinosi zdravom razvoju i održavanju kontinuirane cvetne raskoši.
Orezivanje i uklanjanje precvetalih cvetova
Orezivanje gerbera obično ne zahteva složene postupke, uglavnom se ograničava na uklanjanje precvetalih cvetova te starih, oštećenih ili bolesnih listova. Redovno uklanjanje precvetalih cvetnih stabljika, poznato i kao „deadheading“, izuzetno je važno. To nije samo estetski korisno, već podstiče biljku na razvoj novih cvetova jer sprečava trošenje energije na stvaranje semena. Precvetalu cvetnu stabljiku ukloni skroz od osnove, pažljivim uvijajućim pokretom ili oštrim, čistim makazama.
Donje, žute ili osušene listove takođe je preporučljivo redovno uklanjati. Ti listovi više ne fotosintetišu efikasno i mogu pružiti plodno tlo za gljivične bolesti ili štetočine. Prilikom uklanjanja listova takođe pazi da rezna površina bude čista i da ne oštetiš zdrave delove biljke. Uvek koristi sterilisane makaze za orezivanje ili nož kako bi sprečio prenos patogena.
Ponekad se može dogoditi da gerber postane pregust, da se listovi previše zgrnu. Tada možeš obaviti proređujuće orezivanje, uklanjajući nekoliko unutrašnjih listova kako bi poboljšao protok vazduha u središtu biljke. To pomaže sprečiti razvoj gljivičnih bolesti i obezbeđuje da svetlost dopre do svih listova. Međutim, ovaj postupak obavljaj pažljivo, ne uklanjaj previše listova odjednom jer to može oslabiti biljku.
Biljne ostatke nastale orezivanjem uvek ukloni iz saksije i njene okoline jer raspadajući biljni delovi takođe mogu privući štetočine i bolesti. Redovno čišćenje i uklanjanje odumrlih delova doprinosi očuvanju zdravlja gerbera i održavanju njegovog estetskog izgleda. Ova briga isplati se kontinuiranim cvetanjem i vitalnošću biljke.
Mogućnosti razmnožavanja gerbera
Gerber se najčešće razmnožava setvom semena i deljenjem korena, iako kod hibridnih sorti biljke uzgojene iz semena ne zadržavaju uvek roditeljske osobine. Setva semena je svrsishodnija kod čistih sorti ili sorti namenjenih isključivo za razmnožavanje semenom, odnosno koriste je oplemenjivači pri stvaranju novih hibrida. Klijavost svežeg semena gerbera relativno je dobra, ali brzo opada, stoga ga je preporučljivo posejati što je pre moguće. Za setvu koristi rahli supstrat za klijanje sa dobrom vodopropusnošću.
Seme prekrij samo tankim slojem zemlje ili ga lagano utisni u površinu tla jer klija na svetlu. Za klijanje je potrebna temperatura oko 20-25 °C i stalno vlažan supstrat. Nakon pojave presadnica obezbedi im dovoljno svetla, a kada ojačaju, pažljivo ih presadi u zasebne saksije. Gerberi uzgojeni iz semena obično počinju cvetati od druge godine. Ova metoda zahteva strpljenje, ali može biti uzbudljivo uzgajati vlastite biljke od samog početka.
Deljenje korena mnogo je češći i jednostavniji način razmnožavanja gerbera, naročito kod saksijskih biljaka. Najpogodnije vreme za to je proleće, kada biljka ulazi u fazu aktivnog rasta, ili zajedno sa presađivanjem. Pažljivo izvadi biljku iz saksije i otresi višak zemlje sa korena. Oštrim, sterilnim nožem ili rukama pažljivo podeli koren na više delova tako da svaki deo ima dovoljno korena i barem jednu do dve tačke rasta (izbojka).
Tako dobijene nove biljke posadi u svežu, kvalitetnu zemlju za cveće i prvih nedelja drži ih u malo vlažnijem okruženju, zaštićene od direktnog sunčevog svetla, dok ne ojačaju. Sa zalivanjem budi oprezan, ne natapaj sveže posađene biljke. Deljenje korena nije pogodno samo za razmnožavanje, već i za podmlađivanje prestaralih, pregustih biljaka. Ovom metodom možeš osigurati da tvoj omiljeni gerber iz godine u godinu obnavlja svoj ukras u tvom domu.
Česti štetnici i bolesti
Gerber, kao i mnoge druge ukrasne biljke, nažalost mogu napasti razni štetnici i bolesti. Među najčešće štetnike ubrajaju se lisne vaši, crveni pauk, tripsi i bele mušice (staklenički štitasti moljac). Lisne vaši obično napadaju mlade izdanke i pupoljke, sisanjem slabe biljku i mogu uzrokovati deformacije. Crveni pauk uglavnom se javlja u suvom, toplom okruženju, stvara finu paučinu na naličju listova i uzrokuje žućenje i bronzanu boju listova.
Tripsi su sitni, leteći insekti koji takođe oštećuju listove i cvetove, ostavljajući za sobom srebrnaste mrlje i deformacije. Bele mušice naseljavaju se na naličju listova i izlučuju mednu rosu, što može dovesti do pojave sekundarnih gljivičnih infekcija, poput čađave plesni. Protiv štetnika možeš se boriti insekticidima, ali kod blažih zaraza efikasne mogu biti i prirodnije metode, poput prskanja rastvorom kalijumovog sapuna ili korišćenja nim ulja. Važna je redovna provera kako bi na vreme uočio problem.
Od bolesti, najznačajnije su gljivične infekcije, poput sive plesni (Botrytis), pepelnice i truleži korena. Siva plesan javlja se u vlažnim uslovima, stvarajući sivu, praškastu prevlaku na biljnim delovima, naročito na precvetalim cvetovima i oštećenim listovima. Pepelnica uzrokuje belkastu, brašnastu prevlaku na listovima. Trulež korena, kao što smo ranije spomenuli, posledica je prekomernog zalivanja i loše drenaže te može dovesti do propadanja biljke.
Radi prevencije bolesti važno je obezbediti odgovarajuće uslove uzgoja: dobar protok vazduha, izbegavanje prekomernog zalivanja, održavanje listova suvim i uklanjanje odumrlih biljnih delova. U slučaju gljivičnih infekcija može biti potrebna primena fungicida. Uvek pažljivo pročitaj uputstva za upotrebu sredstava za zaštitu bilja i pridržavaj se propisa. Zdrave, jake biljke manje su osetljive na štetočine i bolesti, stoga naglasak stavi na prevenciju.
Potreba za presađivanjem i postupak
Gerber je generalno preporučljivo presađivati svake godine ili svake druge godine, u zavisnosti od toga koliko brzo raste i ispunjava svoju saksiju. Najpogodnije vreme za presađivanje je proleće, kada biljka započinje novi ciklus rasta. Znakovi koji upućuju na to da je biljka prerasla saksiju su: korenje izlazi kroz drenažne otvore na dnu saksije, gruda zemlje se vrlo brzo isušuje ili se rast usporava uprkos odgovarajućoj nezi.
Za presađivanje odaberi saksiju za jednu veličinu veću od prethodne. Važno je ne saditi u preveliku saksiju jer to može dovesti do prekomernog vlaženja zemljišta i truljenja korena. Koristi svežu, kvalitetnu zemlju rahle strukture, namenjenu cvetnicama u saksijama, ili pripremi vlastitu mešavinu zemlje na prethodno opisan način. Proveri da li i nova saksija ima odgovarajuće drenažne otvore na dnu.
Postupak presađivanja: pažljivo izvadi gerber iz stare saksije. Ako je korenje jako zapetljano, pažljivo ga razrahli. Pregledaj korenov sistem i čistim, oštrim alatom ukloni eventualno odumrle, oštećene ili trule delove korena. Stavi sloj sveže zemlje na dno nove saksije, zatim stavi biljku tako da korenov vrat (mesto gde se korenje spaja sa stabljikom) bude na istoj visini kao u prethodnoj saksiji, ili malo više, ali nikako ne sme dospeti ispod površine zemlje.
Napuni saksiju svežom zemljom oko korena, lagano je zbijajući kako ne bi ostali vazdušni džepovi, ali ne prejako, kako bi zemljište ostalo rahlo. Nakon presađivanja temeljno zalij biljku kako bi se zemlja dobro navlažila i korenje došlo u kontakt sa novim supstratom. Prvih nekoliko nedelja drži sveže presađeni gerber na malo senovitijem mestu i izbegavaj prihranjivanje dok korenje ne ojača i ne započne novi rast.
Zimovanje i mirovanje gerbera
Gerber je biljka poreklom iz Južne Afrike, stoga u našim klimatskim uslovima obično nije otporan na zimu na otvorenom. Ako ga držiš kao saksijsku biljku i leti iznosiš u baštu ili na terasu, pre prvih mrazeva svakako ga moraš uneti na mesto zaštićeno od mraza. Za zimovanje je idealna svetla, prohladna prostorija gde je temperatura između 7-15 °C. To može biti negrejana veranda, svetli podrum ili prozor hladnije sobe.
Tokom zimovanja gerber miruje, stoga se njegov rast usporava ili potpuno zaustavlja. U tom periodu zalivanje treba značajno smanjiti. Dovoljno je da dobije samo toliko vode da mu se gruda zemlje potpuno ne isuši. Između dva zalivanja pusti da se gornji sloj tla temeljno osuši. Prihranjivanje tokom zimovanja potpuno prekini. Važno je obezbediti dobru ventilaciju na mestu zimovanja kako bi se sprečio razvoj gljivičnih bolesti.
Period mirovanja neophodan je gerberu kako bi sledeće sezone ponovo obilno cvetao. To razdoblje daje biljci priliku da skupi snagu. Ako ga prezimljavaš na pretoplom i tamnom mestu, biljka se može izdužiti, oslabiti, a cvetanje sledeće godine izostati ili biti oskudno. U proleće, kada opasnost od mraza prođe i temperatura trajno poraste, postepeno ga navikavaj nazad na toplije i sunčanije uslove.
Neke sorte gerbera, naročito one oplemenjene za baštensku sadnju, mogu podneti određeni stepen mraza ako ih prekriješ debelim slojem malča (npr. lišće, slama). Međutim, to je u našim klimatskim uslovima rizično, a za većinu komercijalno dostupnih hibridnih gerbera sigurnije je rešenje zimovanje bez mraza. Ako nisi siguran u otpornost sorte na zimu, uvek odaberi sigurnije zimovanje bez mraza.
Gerber kao rezano cveće i nega
Gerber nije popularan samo kao saksijska biljka, već i kao rezano cveće, zahvaljujući svojim živim bojama i veselom izgledu. Da bi se što duže divio njegovoj lepoti u vazi, vredi se pridržavati nekoliko jednostavnih saveta. Prilikom kupovine gerbera kao rezanog cveća, pazi da stabljika bude čvrsta i neoštećena, a cvetna glavica sveža, živih boja i bez oštećenja. Latice ne smeju biti uvele ili smeđe.
Pre stavljanja cveća u vazu, oštrim nožem ili makazama za cveće koso odreži 1-2 cm sa kraja stabljike. Ovaj postupak po mogućnosti obavi pod vodom kako bi sprečio ulazak mehurića vazduha u stabljiku, što bi ometalo upijanje vode. Ukloni donje listove koji bi u vazi bili ispod nivoa vode jer oni truljenjem zagađuju vodu i dovode do razmnožavanja bakterija.
Vazu uvek temeljno operi i koristi svežu, hladnu vodu. U vodu možeš dodati sredstvo za održavanje svežine cveća koje obezbeđuje hranljive materije cveću i sprečava razmnožavanje bakterija. Ako nemaš pri ruci sredstvo za održavanje svežine, malo šećera i nekoliko kapi izbeljivača ili tableta aspirina takođe mogu donekle pomoći. Vodu menjaj svakodnevno ili svaka dva dana i pritom ponovo odreži malo sa kraja stabljika.
Gerbere ne stavljaj na direktno sunčevo svetlo, blizu izvora toplote ili pored zrelog voća jer plin etilen koji voće ispušta ubrzava venuće cveća. Izbegavaj i promaju. Uz odgovarajuću negu, rezani gerber može ostati svež u vazi čak nedelju do dve, unoseći vedrinu i boju u tvoj dom. Stabljike nekih sorti sklone su omekšavanju u vodi; da bi to sprečio, stavi ih u samo nekoliko centimetara vode.
Posebne potrebe i izazovi u nezi
Tokom nege gerbera mogu se pojaviti određene posebne potrebe i izazovi na koje je vredno obratiti pažnju radi uspeha. Jedna od takvih je već spomenuta osetljivost na trulež korena. Da bi se to izbeglo, osim pravilne tehnike zalivanja i dobro dreniranog zemljišta, važno je da prilikom sadnje lisna rozeta biljke ne bude duboko u zemlji, već u ravni sa površinom zemljišta ili malo iznad nje. To obezbeđuje odgovarajuću prozračnost korenovog vrata.
Žućenje lišća može biti čest problem koji može imati više uzroka. Nedostatak hranljivih materija, naročito gvožđa ili mangana, može uzrokovati hlorozu, kada lisne žile ostaju zelene, ali lisna plojka između njih žuti. To možeš ispraviti odgovarajućim đubrivom koje sadrži i mikroelemente. Prekomerno ili nedovoljno zalivanje takođe može dovesti do žućenja, stoga je važno preispitati navike zalivanja. Pored toga, neodgovarajući svetlosni uslovi ili preniska temperatura takođe mogu doprineti problemu.
Izostanak cvetanja ili oskudna cvetanja takođe mogu biti frustrirajući. Najčešći uzrok tome je nedostatak svetla. Za obilno cvetanje gerberu je potrebno mnogo svetla. Pored toga, neodgovarajuća opskrba hranljivim materijama, naročito nedostatak fosfora, ili prekomeran unos azota (koji podstiče prekomeran rast lisne mase na štetu cvetanja) takođe mogu uzrokovati problem. Obezbeđivanje odgovarajućeg perioda mirovanja zimi takođe je važno za cvetanje sledeće godine.
Ponekad se može dogoditi da su cvetne stabljike gerbera slabe i savijaju se. To može ukazivati na nedostatak kalcijuma ili jednostavno biti karakteristika sorte. Neke sorte imaju jače stabljike od drugih. Odgovarajuća opskrba hranljivim materijama i stabilni uslovi uzgoja mogu pomoći u jačanju stabljika. Uprkos izazovima, nega gerbera je zahvalan zadatak, jer uz odgovarajuću pažnju i brigu nagrađuje nas predivnim cvetovima.
