Frezija, ovaj mirisni i živopisni cvet poreklom iz Južne Afrike, već je osvojila srca mnogih zaljubljenika u baštovanstvo. To nije slučajno, jer su njen graciozan izgled, dugotrajno cvetanje i karakterističan, sladak miris podjednako očaravajući. Iako nega frezija zahteva određenu pažnju i stručnost, uz odgovarajuće znanje, svako može uspešno da uzgaja zdrave biljke koje obilno cvetaju. U ovom članku ćemo detaljno istražiti svaki važan korak u uzgoju frezija, od izbora krtola (lukovica) do rezanja cvetova i zimovanja krtola. Naš cilj je da pružimo sve neophodne informacije kako bi i naši čitaoci mogli da dožive radost uzgajanja frezija i da se dive lepoti ovih čudesnih biljaka.
Frezija pripada porodici perunika (Iridaceae) i dobila je ime po nemačkom botaničaru i lekaru Fridrihu Hajnrihu Teodoru Frezeu. U svom prirodnom staništu u regionu Kejp u Južnoj Africi, prilagodila se klimi sa zimskim kišama i letnjim sušama, što takođe određuje njene zahteve za uzgoj. Važno je razumeti ove fundamentalne biološke karakteristike kako bi se biljci obezbedili optimalni uslovi. Zahvaljujući radu oplemenjivača, danas postoji bezbroj sorti frezija različitih boja i oblika, među kojima svako može pronaći onu koja odgovara njegovoj bašti ili domu. Asortiman se proteže od jednostavnijih, pojedinačnih cvetova do punih sorti sa naboranim laticama.
Mnogi ljudi poznaju i vole freziju kao rezani cvet, jer je njena trajnost i intenzivan miris čine popularnim elementom u buketima i dekorativnim aranžmanima. Međutim, vredi znati da uz pravilnu negu možemo dugo uživati u njenim cvetovima u našim baštama ili čak uzgajanim u saksijama. Frezija ne nudi samo estetsko zadovoljstvo, već može doprineti i biodiverzitetu bašte privlačenjem oprašujućih insekata. U ovom vodiču za negu, takođe ćemo se pozabaviti time kako produžiti period cvetanja i životni vek rezanog cveća.
Ključ uspešnog uzgoja frezija leži u pažnji posvećenoj detaljima, uključujući pravilnu dubinu sadnje, regulaciju snabdevanja vodom i uslove zimovanja. Iako za neke održavanje krtola netaknutim tokom perioda mirovanja može predstavljati izazov, ovaj zadatak se takođe može lako savladati učenjem pravilnih tehnika. Nadamo se da će ovaj sveobuhvatni vodič pomoći da se otklone sve sumnje u vezi sa uzgojem frezija i ohrabriti što veći broj ljudi da se upuste u uzgoj ovog divnog cveta. Pripremite se za mirisno i živopisno putovanje u svet frezija!
Botaničke karakteristike frezije
Rod Freesia obuhvata približno 16-20 vrsta, sve poreklom iz južnog dela Afrike, tačnije iz Kejp florističkog regiona. Ovo su višegodišnje zeljaste biljke koje se razvijaju iz karakterističnih podzemnih organa za skladištenje zvanih krtole (corms). Krtola je zapravo modifikovana, zadebljala podzemna osnova stabla koja skladišti hranljive materije i omogućava biljci da preživi nepovoljne periode. Ove krtole su kupastog ili zaobljenog oblika i zaštićene su vlaknastom, suvom opnom (tunikom). Svake godine se na vrhu stare krtole formira nova, dok donja postepeno odumire.
Listovi frezije su uski, sabljasti, tipično svetlozeleni i raspoređeni lepezasto na kratkom, nadzemnom stablu. Dužina listova može varirati u zavisnosti od sorte i uslova uzgoja, ali obično se kreće od 10 do 30 cm. Habitus biljke je generalno labav i graciozan, što doprinosi njenom elegantnom izgledu. Važno je napomenuti da su zdravlje i integritet listova ključni za fotosintezu, koja obezbeđuje energiju za cvetanje i razvoj nove krtole.
Najkarakterističniji i najcenjeniji deo frezija je njihova cvast. Cvetovi su smešteni u jednostranom klasu, tehnički sekundarnoj cimi, koja se nalazi na tankom, često razgranatom stablu poznatom kao cvetna drška. Ovakav raspored, gde se cvetovi otvaraju sukcesivno duž jedne strane stabla, čini biljku posebno upadljivom. Jedno stablo obično može nositi 5-10 cvetova, ili čak više, koji se otvaraju postepeno odozdo prema gore, čime se obezbeđuje dug period cvetanja.
Pojedinačni cvetovi su levkasti i zigomorfni, što znači da imaju bilateralnu simetriju (mogu se podeliti na dve jednake polovine samo jednom ravni). Svaki cvet se sastoji od šest tepala (nediferenciranih latica i čašičnih listića) koji su srasli u osnovi i formiraju cev. Boja cvetova je izuzetno raznolika, kreće se od bele, žute, narandžaste, ružičaste i crvene do različitih nijansi lavande, ljubičaste i plave, često sa kontrastnim šarama u grlu. Mnoge sorte su intenzivno mirisne, odišući slatkim, često citrusnim mirisom, što je jedna od njihovih glavnih privlačnosti.
Izbor sorti i boja
Oplemenjivanje frezija ima dugu istoriju, što je rezultiralo izuzetno širokim spektrom sorti i boja dostupnih baštovanima danas. Prvobitne divlje vrste, kao što su Freesia refracta (sa belim ili žućkastozelenim cvetovima i jakim mirisom) ili Freesia corymbosa, poslužile su kao osnova za stvaranje modernih hibrida. Ovi hibridi, često nazivani Freesia x hybrida, kombinuju poželjne osobine različitih roditeljskih vrsta, kao što su veća veličina cveta, bogatija paleta boja i duži vek trajanja u vazi. Oplemenjivači neprestano rade na razvoju novih sorti koje su još otpornije ili imaju jedinstveniji izgled.
Sorte frezija mogu se grupisati prema nekoliko kriterijuma, kao što su boja cveta, veličina cveta ili struktura cveta. Možda najpopularnije su klasične jednobojne sorte, poput snežnobele ‘Alba’, sunčanožute ‘Buttercup’, vatrenocrvene ‘Red Lion’ ili tamnoljubičaste ‘Blue Heaven’. Pored toga, postoje i dvobojne ili višebojne sorte kod kojih su ivice latica ili područje grla drugačije nijanse, stvarajući uzbudljiv kontrast. Ove karakterističnije sorte mogu uneti jedinstvenu atmosferu u cvetne leje ili bukete.
Na osnovu strukture cveta, razlikujemo frezije sa jednostrukim i dvostrukim (punim) cvetovima. Jednostruki cvetovi predstavljaju prirodniji, graciozniji izgled, dok se dvostruki cvetovi, kod kojih su se neke prašnice transformisale u strukture slične laticama, mogu pohvaliti punijim cvetnim glavicama, skoro kao ruže. Popularne sorte sa dvostrukim cvetovima uključuju ‘Double White’, ‘Rosalinde’ (ružičasta) ili ‘Volante’ (narandžasta). Prilikom izbora, vredi razmotriti predviđenu upotrebu: sorte sa dugim stabljikama i velikim cvetovima idealne su kao rezano cveće, dok kraće, kompaktnije rastuće sorte mogu biti pogodnije za saksije ili bordure.
Prilikom izbora boja, važan faktor može biti ne samo lični ukus, već i harmonija sa drugim biljkama u bašti. Tople boje poput žute, narandžaste i crvene stvaraju živahno, veselo raspoloženje, dok hladnije nijanse poput plave, ljubičaste i bele prenose mirniju, elegantniju atmosferu. Kombinovanjem frezija različitih boja mogu se stvoriti spektakularne i harmonične cvetne grupe. Prilikom kupovine, preporučljivo je birati zdrave krtole od pouzdanih izvora kako bi se obezbedio uspešan uzgoj i obilno cvetanje.
Optimalno vreme i način sadnje
Optimalno vreme za sadnju krtola frezije u velikoj meri zavisi od toga da li su namenjene za uzgoj na otvorenom ili u saksiji, kao i od preovlađujućih klimatskih uslova. Zbog osetljivosti frezija na mraz, najranije preporučeno vreme za sadnju na otvorenom u umerenim klimatskim uslovima je nakon što prođu poslednji prolećni mrazevi, obično od kraja aprila do sredine maja. Ako se želi ranije cvetanje, krtole se mogu prethodno naklijati u zatvorenom prostoru u saksijama od marta, na svetlom mestu bez mraza, a zatim presaditi na otvoreno kada vreme bude povoljno. Važno je da temperatura zemljišta u vreme sadnje dostigne najmanje 10-12°C (50-54°F).
Za uzgoj u saksiji, vreme može biti fleksibilnije, jer se biljke mogu lakše zaštititi od nepovoljnih vremenskih uslova. Za zimsko ili rano prolećno cvetanje, krtole se mogu saditi u jesen, tokom septembra-oktobra, i uzgajati na svetlom, hladnom (10-15°C ili 50-59°F) mestu. U tom slučaju, cvetanje se može očekivati približno 10-12 nedelja nakon sadnje. Frezije posebno dobro uspevaju u staklenicima ili zimskim baštama gde se temperatura i vlažnost mogu bolje kontrolisati.
Sam proces sadnje zahteva pažljivu pripremu. Krtole frezije treba postaviti u pripremljeno zemljište sa šiljatim krajem okrenutim nagore. Dubina sadnje je generalno dva do tri puta veća od visine krtole, što znači oko 5-7 cm (2-3 inča). Ako se posade previše plitko, biljke mogu biti nestabilne, dok ako se posade previše duboko, mogu sporije nicati i slabije cvetati. Razmak između pojedinačnih krtola treba da bude najmanje 5-10 cm (2-4 inča) kako bi se obezbedio dovoljan prostor za rast i adekvatna cirkulacija vazduha.
Nakon sadnje, zemljište treba temeljno, ali nežno zaliti, kako bi se zemlja oko krtola dobro navlažila i podstaklo ukorenjivanje. U početnom periodu izbegavajte prekomerno zalivanje, jer stajaća voda može prouzrokovati truljenje krtola. Za sadnju na otvorenom, preporučljivo je obeležiti mesto sadnje kako bi se biljke kasnije lakše pronašle i kako se ne bi oštetili iznikli izdanci tokom plevljenja. Pravilna tehnika sadnje postavlja temelje za zdrav razvoj frezija i obilno cvetanje.
Priprema i izbor odgovarajućeg zemljišta
Jedan od osnovnih preduslova za uspešno gajenje frezija je obezbeđivanje zemljišta odgovarajućeg kvaliteta i strukture. Ove biljke preferiraju dobro drenirana, rastresita zemljišta bogata hranljivim materijama. Previše teška, glinovita zemljišta nisu idealna jer imaju tendenciju da zadržavaju vodu, što može dovesti do truljenja krtola. Nasuprot tome, previše peskovita zemljišta se brzo suše i ne mogu adekvatno zadržati hranljive materije, pa takođe zahtevaju poboljšanje.
Pripremu zemljišta idealno treba započeti nekoliko nedelja pre sadnje. Za sadnju na otvorenom, određenu površinu treba duboko prekopati ili prorahliti, najmanje na 20-30 cm (8-12 inča). Time se poboljšava aeracija zemljišta i propusnost za vodu. Tokom kopanja, uklonite korov i veće kamenje. Ako je zemljište previše teško, dodajte dobro razloženi kompost, pesak ili perlit da biste poboljšali njegovu strukturu. Ovi materijali pomažu u sprečavanju zadržavanja vode i obezbeđuju neophodan vazduh za korenje.
Da bi se povećao sadržaj hranljivih materija u zemljištu, preporučljivo je tokom pripreme uneti organsku materiju, kao što je dobro zgoreli stajnjak ili kompost. Izbegavajte upotrebu svežeg, nezgorelog stajnjaka, jer može oštetiti mlade korenove i podstaći razmnožavanje patogena. Organska materija ne samo da snabdeva biljke hranljivim materijama, već poboljšava i sposobnost zemljišta da zadržava vodu i njegovu rastresitu strukturu. Što se tiče pH vrednosti zemljišta, frezije preferiraju blago kiselu do neutralnu sredinu (pH 6.0-7.0).
Za gajenje u saksiji, koristite kvalitetan, univerzalni supstrat za cveće, koji se može dodatno poboljšati dodavanjem malo peska ili perlita radi bolje drenaže. Važno je da saksija na dnu ima otvore za drenažu kako bi višak vode od zalivanja mogao slobodno da oteče. Na dno saksije se takođe može staviti sloj glinenih kuglica ili šljunka da bi se poboljšala drenaža. Pažljivo pripremljeno i odabrano zemljište obezbeđuje frezijama optimalne uslove za rast, doprinoseći razvoju zdravog korenovog sistema i bogatom cvetanju.
Zahtevi za svetlošću i temperaturom
Frezije su svetloljubive biljke, što znači da im je za obilno cvetanje i zdrav razvoj potrebno mnogo sunčeve svetlosti. Idealno im je najmanje 6 sati direktne sunčeve svetlosti dnevno. Ako se posade na senovitijem mestu, njihove stabljike se mogu izdužiti (etiolirati), cvetanje može biti slabije, a boja cvetova neće biti tako intenzivna. Za frezije gajene u saksijama, izaberite sunčan prozorski prag ili terasu gde će dobijati dovoljno svetlosti.
Temperatura je takođe ključni faktor u životnom ciklusu frezija. Za klijanje krtola i vegetativni rast optimalna dnevna temperatura je oko 18-22°C (64-72°F), dok je noću idealna nešto niža temperatura od 10-15°C (50-59°F). Međutim, za indukciju cvetanja, odnosno formiranje cvetnih pupoljaka, neophodan je hladniji period tokom kojeg se temperatura kreće između 8-12°C (46-54°F) nekoliko nedelja. Ovo imitira zimski period u njihovom prirodnom staništu.
Tokom perioda cvetanja, frezije preferiraju umereno tople temperature između 15-20°C (59-68°F). Previsoke temperature, posebno ako su praćene niskom vlažnošću vazduha, mogu skratiti vreme cvetanja i dovesti do bržeg venjenja cvetova. Izbegavajte držanje biljaka na promajnim mestima, kao i nagle promene temperature, jer to može izazvati stres kod biljke. Uravnoteženi temperaturni uslovi doprinose trajnosti cvetova i intenzitetu njihovog mirisa.
Na kraju vegetacionog perioda, nakon što listovi požute i osuše se, krtole ulaze u stanje mirovanja. U ovom periodu krtolama su potrebni topli, suvi uslovi za pravilno sazrevanje i pripremu za sledeću sezonu. Ova cikličnost, smena hladnijih i toplijih perioda, neophodna je za uspešno, iz godine u godinu, cvetanje frezija. Tačno poznavanje i obezbeđivanje zahteva za svetlošću i temperaturom je stoga od suštinskog značaja pri uzgoju ovih divnih cvetova.
Zalivanje i vlažnost vazduha
Potrebe frezija za vodom variraju u zavisnosti od razvojne faze biljke, pa zalivanje uvek treba prilagoditi trenutnim potrebama. Nakon sadnje, do nicanja, krtole zalivajte samo umereno da biste sprečili truljenje. Čim se pojave prvi izdanci i počne rast, postepeno povećavajte količinu vode. Najintenzivnije snabdevanje vodom im je potrebno u periodu pre i tokom cvetanja, kada zemljište treba održavati stalno blago vlažnim.
Važno je da se gornji sloj zemljišta između zalivanja malo osuši, kako bi se izbeglo zadržavanje vode, što može dovesti do gušenja korena i gljivičnih oboljenja. Za zalivanje koristite po mogućnosti vodu sobne temperature, meku vodu, kao što je kišnica ili odstajala voda iz česme. Zalivanje u ranim jutarnjim časovima je najidealnije, jer tako listovi imaju vremena da se osuše tokom dana, smanjujući rizik od gljivičnih infekcija. Prilikom zalivanja, trudite se da vodu usmerite direktno na zemljište, izbegavajući kvašenje listova i cvetova.
Frezije vole umereno vlažno okruženje, posebno tokom perioda cvetanja. Niska vlažnost vazduha, naročito u grejanim prostorijama, može dovesti do bržeg venjenja cvetova i sušenja pupoljaka. Za povećanje vlažnosti vazduha može se primeniti nekoliko metoda. U slučaju biljaka gajenih u saksijama, saksiju možemo staviti na podmetač napunjen vodom i šljunkom, tako da dno saksije ne dolazi u direktan kontakt sa vodom. Orošavanje listova takođe može pomoći, ali to treba raditi pažljivo, finim raspršivačem, i izbegavati orošavanje cvetova.
Nakon završetka cvetanja, kada listovi počnu da žute i suše se, postepeno smanjite zalivanje. U ovoj fazi biljka povlači hranljive materije u krtolu i priprema se za period mirovanja. Pre vađenja krtola, pustite da se zemljište potpuno osuši. Pravilne prakse zalivanja i regulacije vlažnosti vazduha neophodne su za zdrav razvoj frezija, obilno cvetanje i pripremu krtola za sledeću sezonu.
Snabdevanje hranljivim materijama i đubrenje
Frezije, posebno moderni krupnocvetni hibridi, su biljke koje zahtevaju mnogo hranljivih materija, pa je redovno i uravnoteženo snabdevanje hranljivim materijama neophodno za obilno cvetanje i snažan, zdrav rast. Već prilikom sadnje važno je uspostaviti odgovarajući nivo hranljivih materija u zemljištu. Kao što je ranije pomenuto, unošenje dobro zgorelog organskog đubriva ili komposta tokom pripreme zemljišta pre sadnje pruža odličnu osnovu. Ova organska materija se sporo razlaže, postepeno snabdevajući biljku potrebnim hranljivim elementima.
Tokom vegetacionog perioda, od pojave izdanaka, potrebno je redovno dopunsko đubrenje. U početku, u fazi rasta, preporučuje se uravnoteženo opšte đubrivo sa višim sadržajem azota, koje podstiče razvoj snažne lisne mase i stabljike. Kasnije, u periodu formiranja pupoljaka, pređite na tečno đubrivo za podsticanje cvetanja sa višim sadržajem fosfora i kalijuma. Fosfor je ključan za formiranje cvetova i korena, dok kalijum jača otpornost biljke i poboljšava kvalitet cvetova.
Đubrenje tečnim đubrivima obično se vrši svake dve ili tri nedelje, prema uputstvima proizvođača korišćenog preparata. Važno je ne prekoračiti preporučenu dozu, jer prekomerno đubrenje može oštetiti korenje i poremetiti ravnotežu hranljivih materija u biljci. Tečno đubrivo uvek primenjujte na vlažno zemljište, kako biste izbegli oštećenje (opekotine) korena. Tokom cvetanja takođe možemo nastaviti sa umerenom dopunom hranljivih materija, kako bi biljka imala dovoljno energije za razvoj cvetova i krtole.
Nakon cvetanja, kada listovi počnu da žute, više ne dodajemo hranljive materije, jer se biljka tada priprema za period mirovanja. Odgovarajuće i uravnoteženo snabdevanje hranljivim materijama tokom vegetacionog perioda ne utiče samo na cvetanje u tekućoj sezoni, već doprinosi i tome da krtole uskladište dovoljno hranljivih materija za uspešno nicanje i cvetanje sledeće godine. Obratite pažnju na signale biljke, kao što su žućenje listova ili slab rast, koji mogu ukazivati na nedostatak hranljivih materija, i po potrebi korigujte praksu đubrenja.
Podsticanje cvetanja i nega cvetova
Podsticanje bogatog i dugotrajnog cvetanja frezija zahteva usklađenost više faktora. Kao što je ranije rečeno, odgovarajući svetlosni i temperaturni uslovi, uravnoteženo zalivanje i snabdevanje hranljivim materijama su od suštinskog značaja. Posebno je važno obezbediti hladniji period neophodan za indukciju cvetanja, nakon čega biljke formiraju cvetne pupoljke. Pored toga, redovna kontrola biljaka i rano tretiranje eventualno prisutnih bolesti ili štetočina takođe doprinose maksimiziranju potencijala cvetanja.
Kada frezije razviju cvetnu stabljiku, postarajte se da biljke dobiju dovoljnu potporu, posebno sorte koje rastu više i imaju velike cvetove. Tanke, vitke stabljike se lako mogu saviti ili slomiti pod težinom cvetova. Mogu se koristiti tanki bambusovi štapovi ili specijalni podupirači za biljke, za koje pažljivo vežite stabljike. Ovo ne samo da štiti celovitost cvetova, već i daje estetski privlačniji izgled grupi biljaka.
Rezanje cvetova za vazu takođe je važan deo nege, a nekim praktičnim savetima možemo produžiti njihov životni vek. Frezije je preporučljivo rezati kada su se donja jedan ili dva cveta na cvasti već otvorila, a ostali su još u pupoljku. Koristite oštar nož ili makaze, a rezanje obavite rano ujutru ili kasno uveče, kada su biljke zasićene vodom. Rezane stabljike odmah stavite u mlaku vodu i koso odrežite krajeve stabljika kako biste povećali površinu za upijanje vode.
Vodu u vazi sa frezijama menjajte svakodnevno ili svaki drugi dan, i svaki put odrežite mali deo sa krajeva stabljika. Korišćenje specijalne hrane za rezano cveće takođe može značajno produžiti životni vek i svežinu cvetova. Izbegavajte postavljanje vaza na direktnu sunčevu svetlost ili blizu izvora toplote, kao i blizinu zrelog voća, jer gas etilen ubrzava venjenje. Pravilno negovane, rezane frezije mogu svojim prekrasnim mirisom i bojama krasiti naš dom čak nedelju do nedelju i po dana.
Zaštita od bolesti i štetočina
Iako su frezije relativno otporne biljke, određene bolesti i štetočine ih povremeno mogu napasti, posebno ako uslovi gajenja nisu optimalni. Prevencija je uvek najbolja strategija odbrane. To uključuje kupovinu zdravih krtola iz proverenih izvora, primenu odgovarajućeg plodoreda (ako je moguće), obezbeđivanje dobro dreniranog zemljišta, kao i izbegavanje prevelike gustine sadnje, što podstiče dobru cirkulaciju vazduha među biljkama.
Među najčešće gljivične bolesti spadaju fuzariozno truljenje krtola (Fusarium oxysporum), koje izaziva propadanje krtola i korena, i siva plesan (Botrytis cinerea), koja uglavnom napada cvetove i listove po vlažnom, hladnom vremenu. Protiv fuzarioze možemo se boriti uklanjanjem zaraženih krtola i zamenom zemljišta, ili tretiranjem krtola fungicidom pre sadnje. Siva plesan se može sprečiti održavanjem biljaka suvim, obezbeđivanjem dobre ventilacije i trenutnim uklanjanjem zaraženih delova biljke. U slučaju jače zaraze može biti potrebno i prskanje fungicidom.
Od štetočina probleme mogu izazvati lisne vaši, crveni pauk i tripsi. Lisne vaši sisaju sokove iz mladih izdanaka i listova, izazivajući deformacije i stvaranje medne rose, što privlači mrave i podstiče razvoj čađave plesni. Crveni pauk se razmnožava u suvim, toplim uslovima, stvarajući finu paučinu na naličju listova i svojim sisanjem izazivajući žućenje i opadanje listova. Tripsi su sitni, leteći insekti koji oštećuju cvetove i listove, ostavljajući za sobom srebrnaste fleke i deformacije.
U slučaju blage zaraze štetočinama možemo pokušati sa biološkim metodama suzbijanja, na primer, naseljavanjem bubamara protiv lisnih vaši, ili ispiranjem zaraženih delova mlazom vode. U tvrdokornijim slučajevima može biti potrebna primena insekticida, ali uvek postupajte oprezno, poštujući uputstva za upotrebu. Važna je redovna kontrola kako bismo probleme uočili i tretirali što je pre moguće, minimizirajući time štetu i obezbeđujući zdrav razvoj naših frezija.
Prezimljavanje i skladištenje krtola
Pošto frezije potiču iz Južne Afrike i osetljive su na mraz, u klimatskim uslovima Srbije njihove krtole treba u jesen izvaditi i prezimiti na mestu zaštićenom od mraza. Vreme za vađenje krtola dolazi kada listovi biljke požute i osuše se, što se obično dešava 6-8 nedelja nakon cvetanja. To signalizira da su krtole sazrele i spremne za period mirovanja. Pažljivo iskopajte krtole iz zemlje, pazeći da ih ne oštetite.
Sa izvađenih krtola uklonite ostatke zemlje i osušene biljne delove. Ostavite ih nekoliko dana da se suše na dobro provetrenom, toplom, senovitom mestu. Ovaj proces sušenja pomaže u sprečavanju truljenja tokom skladištenja. Sa potpuno osušenih krtola pažljivo odvojite staru, osušenu matičnu krtolu i eventualno formirane sitne mlade krtolice, koje kasnije možete koristiti za razmnožavanje. Za dalje skladištenje ostavite samo zdrave, neoštećene, čvrste krtole.
Očišćene i osušene krtole frezije možemo skladištiti u papirnim kesama, mrežastim vrećama ili u jednom sloju na tacnama, okružene suvim tresetom, piljevinom ili vermikulitom. Skladišni medijum pomaže u očuvanju vlažnosti krtola i štiti ih od fizičkih oštećenja. Mesto za skladištenje treba da bude tamno, suvo, hladno, ali zaštićeno od mraza. Idealna temperatura skladištenja je između 12-15 °C. Na toplijem mestu krtole mogu prerano proklijati, dok ih preniska temperatura može oštetiti.
Tokom skladištenja redovno, barem jednom mesečno, proveravajte krtole i uklonite eventualno plesnive ili omekšale primerke kako biste sprečili širenje zaraze. Pravilno prezimljene krtole mogu se na proleće ponovo posaditi i opet će nas obradovati prekrasnim cvetovima. Pažljivo prezimljavanje je ključno za uspešno gajenje frezija iz godine u godinu, omogućavajući nam da naše omiljene sorte sačuvamo dugi niz godina.
Metode razmnožavanja
Frezije se mogu razmnožavati na više načina, ali najčešće se razmnožavaju mladim krtolama (krtolice) ili semenom. Obe metode imaju svoje prednosti i nedostatke, kao i specifične tehnike koje je vredno poznavati ako želimo da proširimo našu kolekciju frezija ili isprobamo nove sorte. Najrasprostranjenija i najjednostavnija metoda je razmnožavanje mladim krtolama, koja rezultira tačnim kopijama matične biljke.
Mlade krtole, poznate i kao kćerke-krtole ili krtolice, formiraju se sa strane matične krtole, pri njenoj bazi, tokom vegetacionog perioda. One se mogu odvojiti od matične krtole prilikom vađenja i čišćenja krtola. Za dalje razmnožavanje koristite samo zdrave, dobro razvijene mlade krtole. Manje mlade krtole obično cvetaju tek u drugoj ili trećoj godini, dok veće mogu cvetati čak i sledeće sezone. Mlade krtole treba skladištiti i saditi na isti način kao i zrele krtole.
Razmnožavanje frezija semenom je duži proces koji zahteva više strpljenja, ali pruža mogućnost stvaranja novih biljaka sa jedinstvenim svojstvima, posebno ako koristimo seme iz sopstvenog ukrštanja. Seme možemo sejati u proleće ili jesen u dobro drenirani, rastresiti supstrat za setvu. Za klijanje semena potrebna je topla (oko 20-22 °C) i vlažna sredina. Klijanje obično traje 3-6 nedelja. Mlade sadnice treba pažljivo negovati, obezbeđujući im odgovarajuću svetlost i vlagu.
Frezije uzgojene iz semena obično dostižu veličinu sposobnu za cvetanje tek u drugoj ili trećoj godini. U prvoj godini razvijaju sitne krtole, koje na kraju sezone treba izvaditi i sledećeg proleća ponovo posaditi. Iako je ova metoda dugotrajnija, izvrsna je prilika za baštovane sklone eksperimentisanju. Važno je napomenuti da potomci uzgojeni iz semena hibridnih sorti ne moraju nužno naslediti sva svojstva roditeljskih biljaka, pa rezultat može doneti i iznenađenja. Bilo da pokušavamo sa mladim krtolama ili setvom semena, uspešno razmnožavanje uvek predstavlja veliku radost za ljubitelje biljaka.
