Dimorfoteka, ova blistava lepotica poreklom iz Južne Afrike, s pravom je popularan izbor među ljubiteljima sunčanih bašta. Njeni živopisni cvetovi nalik beloj radi ponose se nijansama narandžaste, žute, lososove i bele boje, često sa tamnijim središtem, unoseći pravu mrlju boje u svaku gredicu ili saksiju. Da bi ove čudesne biljke zasijale u punom sjaju, vredi upoznati i obezbediti im optimalne uslove nege. Od izbora odgovarajućeg staništa, preko stručnog zalivanja, pa sve do zaštite od štetočina – svaki mali detalj može doprineti tome da nas u bašti dugo nagrađuju obilnim cvetanjem. Uzgoj ove zadivljujuće biljke nije preterano komplikovan, ali usvajanje nekoliko osnovnih znanja neophodno je za postizanje bujne cvatnje i očuvanje zdravlja biljke.
Predstavljanje dimorfoteke
Dimorfoteka, botaničkog naziva Dimorphotheca sinuata, biljna je vrsta iz porodice glavočika (Asteraceae), poreklom iz sunčanih, suvih područja Južne Afrike. Često je nazivaju i kapska ivančica ili jednostavno sunčev cvet, aludirajući na njenu ljubav prema svetlosti i sjajne cvetove. Poznavanje njenog prirodnog staništa ključno je za uspešan uzgoj, jer nam to pomaže da razumemo njene osnovne potrebe, poput obilja sunčeve svetlosti i dobro dreniranog zemljišta. Njena vrednost kao ukrasne biljke je neosporna, jer s malo nege pruža zadivljujući prizor, privlači oprašivače i ulepšava atmosferu u bašti.
Morfološki, dimorfoteka je niska do srednje visoka biljka žbunastog rasta, koja obično dostiže visinu između 15 i 30 centimetara, iako neke sorte mogu narasti i više. Listovi su jednostavni, duguljasti, često režnjeviti ili nazubljenog ruba, a boja im varira od svetlozelene do tamnozelene. Cvetovi tvore glavičaste cvasti, koje mogu dostići prečnik od 5-7 centimetara; jezičasti cvetovi su živih boja – obično narandžasti, žuti, boje kajsije ili beli – dok su cevasti cvetovi u središtu cvasti tamniji, često smećkasti ili ljubičasti, tvoreći kontrastno središte. Zanimljivo je da se cvetne glavice u sunčanom vremenu potpuno otvaraju, dok se za oblačnog vremena ili noću zatvaraju, prateći kretanje sunca.
Što se tiče navika rasta, dimorfoteka se u umerenim klimatskim zonama obično uzgaja kao jednogodišnja biljka, jer slabo podnosi mraz. Međutim, u svom prirodnom staništu u Južnoj Africi, u povoljnim zimama bez mraza, može se ponašati i kao kratkotrajna trajnica. Njen tipični životni ciklus u umerenom pojasu traje od prolećne setve ili sadnje rasada, preko letnje i ranojesenje obilne cvatnje, sve do prvih jačih mrazeva. Ima izuzetno brzu stopu rasta, pa u kratkom vremenu može stvoriti atraktivne, cvetovima ispunjene jastuke u bašti.
Njen hortikulturni značaj i upotreba vrlo su raznoliki, zahvaljujući živim bojama, dugom periodu cvetanja i relativno malim zahtevima za negom. Izвrsna je za ukrašavanje rubnih gredica, cvetnih ostrva, kamenjara i drugih sunčanih delova bašte. U grupnim zasadima stvara zadivljujuće mrlje boje, a dobro uspeva i u balkonskim sandučićima i drugim baštenskim posudama. Važnu ulogu igra u privlačenju oprašivača, poput pčela i leptira, čime doprinosi ekološkoj ravnoteži bašte. Zbog svoje otpornosti na sušu, postaje sve popularniji izbor i u kseriscaping baštama (baštama s malom potrošnjom vode).
Izbor odgovarajućeg staništa
Za dimorfoteku najvažniji je faktor obilje sunčeve svetlosti, jer već i njeno ime upućuje na ljubav prema svetlosti. Potrebno joj je najmanje šest do osam sati direktne sunčeve svetlosti dnevno kako bi bogato cvetala i zdravo se razvijala. Na senovitijim mestima biljka se izdužuje, razvija slabije stabljike, a cvetanje je oskudno ili potpuno izostaje. Intenzitet svetlosti direktno utiče i na živost boja cvetova; što više sunčeve svetlosti prima, to će boje biti sjajnije i punije.
Što se tiče vrste zemljišta, dimorfoteka preferira dobro drenirana zemljišta rahle strukture. Idealna su za nju peskovita ili ilovasta zemljišta koja ne zadržavaju višak vode, čime se sprečava truljenje korena. Treba izbegavati teška, glinasta, zbijena zemljišta gde voda može stagnirati oko korena, osobito u kišnim periodima ili u slučaju prekomernog zalivanja. Kako bi se poboljšala struktura zemljišta, preporučljivo je pre sadnje umešati kompost ili drugu organsku materiju, što povećava propusnost i obogaćuje zemljište hranljivim materijama.
Kiselost zemljišta, odnosno pH vrednost, takođe utiče na optimalan rast dimorfoteke. Generalno joj najviše odgovara neutralan do blago kiseo pH (pH 6,0-7,0). Pre sadnje bilo bi dobro jednostavnim testom proveriti pH vrednost baštenskog zemljišta. Ako je zemljište previše kiselo ili previše lužnato, pH se može korigovati odgovarajućim sredstvima za poboljšanje zemljišta, iako je dimorfoteka relativno tolerantna u tom pogledu i može zadovoljavajuće uspevati u širem pH rasponu, ako su ostali uslovi zadovoljeni.
Prilikom izbora staništa treba uzeti u obzir i zaštitu od vetra te odgovarajuće strujanje vazduha. Iako je biljka generalno otporna, jak, olujni vetar može oštetiti krhkije stabljike i cvetove. Određena mera strujanja vazduha je, međutim, korisna jer pomaže u sprečavanju gljivičnih bolesti održavajući lišće suvim. Stoga je preporučljivo potražiti sunčano mesto, zaštićeno od jakih vetrova, ali gde vazduh može slobodno strujati među biljkama i gde će njene živahne boje vizuelno doći do izražaja.
Tajne sadnje
Najpovoljnije vreme za sadnju dimorfoteke je nakon što prođu poslednji prolećni mrazevi, kada se zemljište dovoljno zagreje. Seme se može sejati direktno na otvoreno, ali za raniju cvatnju bolje je uzgojiti rasad u zatvorenom prostoru, krajem februara ili u martu. Prednost direktne setve je jednostavnost, dok uzgoj rasada omogućava biljkama da ojačaju pre presađivanja. Pre sadnje zemljište treba temeljno obraditi, očistiti od korova i po potrebi poboljšati njegovu strukturu kompostom.
Prilikom setve, seme se seje samo plitko, otprilike 0,5–1 cm duboko, i lagano prekriva. Idealna udaljenost između semena je otprilike 15–20 cm, kako bi odrasle biljke imale dovoljno prostora za rast. Za klijanje im je potrebna toplota, temperatura između 18 i 21 Celzijusovog stepena, te umereno vlažno zemljište. Klijanje obično traje 7–14 dana, a za to vreme važno je ravnomerno osiguravati vlagu u zemljištu, ali treba izbegavati prekomerno zalivanje. Za ravnomernu raspodelu semena, sitno seme se pre setve može pomešati s malo peska.
Ako se odlučimo za uzgoj rasada, mlade biljke treba pre presađivanja postepeno privikavati na spoljne uslove; taj se proces naziva kaljenje. Otprilike nedelju dana pre planiranog presađivanja, rasad počinjemo svakodnevno iznositi na otvoreno na nekoliko sati, postepeno povećavajući vreme i izloženost suncu. Prilikom presađivanja rasada pazimo da ne oštetimo korenje i poštujemo ranije spomenutu udaljenost od 15–20 cm. Nakon presađivanja biljke temeljno zalijemo kako bi se zemlja dobro slegla oko korena.
U slučaju uzgoja u posudama, biramo posudu odgovarajuće veličine, prečnika i dubine najmanje 15–20 cm, kako bi se osiguralo dovoljno prostora za razvoj korena. Dno posude mora obavezno imati drenažne otvore kako bi višak vode mogao oticati. Koristimo kvalitetnu, rahlu zemlju za cveće, posebno namenjenu cvetajućim jednogodišnjim biljkama, ili pomešamo univerzalnu zemlju za cveće s peskom i perlitom za bolju drenažu. Biljke u posudama treba zalivati češće nego one u bašti, osobito za vrućeg i suvog vremena.
Zahtevi za svetlošću i temperaturni uslovi
Dimorfoteka je izrazito svetloljubiva biljka, što nije iznenađujuće s obzirom da potiče iz sunčanih krajolika Južne Afrike. Obilna, direktna sunčeva svetlost neophodna je za otvaranje cvetova i zdrav razvoj biljke. Cvetovi se karakteristično otvaraju samo na punom suncu, dok se za oblačnog, kišnog vremena ili u večernjim satima zatvaraju. Ovo fototropno ponašanje, odnosno reagovanje na svetlost, jedna je od najkarakterističnijih osobina biljke i doprinosi tome da uvek u najoptimalnijim uslovima može privlačiti oprašivače.
Idealni temperaturni raspon za dimorfoteku je toplo, letnje vreme. Dobro podnosi vrućinu i najlepše uspeva na temperaturama između 20 i 30 Celzijusovih stepeni. Međutim, dugotrajna previsoka vrućina, iznad 35 Celzijusovih stepeni, može uzrokovati stres biljci, što može dovesti do smanjene cvatnje, osobito ako ne dobija dovoljno vlage. Niske temperature i mraz, s druge strane, izrazito loše podnosi, zbog čega se u umerenom pojasu uzgaja kao jednogodišnja biljka.
Zbog osetljivosti na mraz, izuzetno je važno dimorfoteku saditi na otvoreno tek nakon što prođe opasnost od prolećnih mrazeva. Već i slabi mrazevi mogu oštetiti lišće i cvetove, a jači minusi mogu uzrokovati propadanje biljke. Upravo zato se u hladnijim podnebljima često sade prethodno uzgojene rasade ili se seme seje tek u maju. Treba obratiti pažnju i na mikroklimatske uslove u našoj bašti; na primer, južna pozicija uz zaštićeni zid može osigurati toplije okruženje.
Temperatura igra važnu ulogu i u klijanju semena te razvoju mladih rasada. Optimalna temperatura zemljišta za klijanje semena je između 18 i 21 Celzijusovog stepena. Ako je zemljište prehladno, klijanje se može odužiti ili čak izostati. Za mlade biljke u početnoj fazi rasta najpovoljnije je toplo, ali ne prevruće okruženje. Nagla temperaturna kolebanja mogu stresirati nežne rasade, stoga je važno osigurati uravnoteženo, toplo okruženje.
Umetnost zalivanja
Kod zalivanja dimorfoteke važno je pronaći ravnotežu između osiguravanja vlage i poštovanja otpornosti biljke na sušu. Budući da njeno prirodno stanište karakterišu suva, polupustinjska područja, smatra se umereno otpornom na sušu biljkom, što znači da bolje podnosi kraća sušna razdoblja nego prekomernu vlagu. Prekomerno zalivanje jedna je od najčešćih grešaka u njenoj nezi, što može dovesti do truljenja korena i drugih gljivičnih bolesti. Stoga su ključni dobro drenirano zemljište i oprezna praksa zalivanja.
Kada je potrebno zalivanje, najlakše se utvrđuje proverom vlažnosti zemljišta. Gurnite prst otprilike 2-3 centimetra duboko u zemljište; ako je suvo, vreme je za zalivanje. Učestalost zalivanja uveliko zavisi od vremenskih uslova, vrste zemljišta i toga raste li biljka na otvorenom ili u posudi. U vrućim, suvim letnjim danima možda će biti potrebno češće dodavanje vode, dok će u hladnijim, oblačnim periodima biti ređe. I sama biljka može dati znakove žeđi: listovi se mogu početi lagano opuštati, ali to ne bismo trebali redovno čekati.
S gledišta tehnike zalivanja, dublje, ali ređe zalivanje povoljnije je od plitkog, čestog zalivanja. Duboko zalivanje podstiče korenje da prodre dublje u zemljište, čime biljka postaje otpornija na sušu. Zalivajte direktno uz podnožje biljke kako bi voda dospela u zonu korena i izbegavajte nepotrebno vlaženje lišća, osobito u večernjim satima, jer to može pogodovati razvoju gljivičnih bolesti. Najbolje vreme za zalivanje su rani jutarnji sati, kako bi se lišće tokom dana osušilo, a gubitak isparavanjem bio minimalan.
Potrebe za vodom dimorfoteka uzgojenih u posudama razlikuju se od onih na otvorenom. Zemlja u saksijama i balkonskim sandučićima brže se suši, osobito na sunčanim, vetrovitim mestima, stoga te biljke za letnjih vrućina treba zalivati češće, ponekad čak i svakodnevno. Važno je, međutim, da drenažni otvori na dnu saksije ostanu slobodni i da saksija ne stoji u ustajaloj vodi, jer i to može uzrokovati truljenje korena. Zalivanje eventualno prezimljenih biljaka zimi treba značajno smanjiti, dobijaju tek toliko vode da im se zemlja potpuno ne isuši.
Prihrana i đubrenje
Dimorfoteka generalno ne spada među izrazito zahtevne biljke po pitanju hranljivih materija, pa s đubrenjem treba postupati umereno. Prekomeran unos hranljivih materija, osobito đubriva s visokim udelom azota, može naneti više štete nego koristi. Obilje azota može podstaći snažan vegetativni rast, što znači da biljka razvija mnogo lišća i izdanaka, ali na štetu cvetanja, odnosno manje i manje obojenih cvetova. Stoga je kod prihrane ključna umerenost.
Najbolje je rešenje ako već pre sadnje osiguramo odgovarajući sadržaj hranljivih materija u zemljištu. Umešavanje zrelog komposta ili dobro razgrađenog organskog đubriva u zemljište pre sadnje obično osigurava dovoljno hranljivih materija biljci za celo vegetaciono razdoblje. Te se organske materije polako razgrađuju i tako postepeno, uravnoteženo snabdevaju biljku potrebnim makro i mikroelementima, istovremeno poboljšavajući strukturu zemljišta i njegovu sposobnost zadržavanja vode.
Ako je zemljište izrazito siromašno ili ako biljka po intenzitetu cvetanja zaostaje za očekivanjima, može se razmotriti dodatno prihranjivanje. U tom slučaju biramo tečno đubrivo s niskim udelom azota i višim udelom fosfora i kalijuma, posebno namenjeno cvetajućim biljkama. Fosfor podstiče obilnu cvatnju i razvoj korena, dok kalijum povećava otpornost biljke. Prihranjivanje se može sprovoditi tokom vegetacionog razdoblja, od početka cvetanja, svakih 2-4 nedelje, prema uputstvima na pakovanju proizvoda, ali uvek dajemo prednost razređenijem rastvoru.
Važno je pratiti reakcije biljke i prepoznati znakove nedostatka ili viška hranljivih materija. Žućenje listova (osobito donjih), spor rast ili slaba cvatnja mogu ukazivati na nedostatak hranljivih materija. S druge strane, previše bujno, tamnozeleno lišće s malo cvetova ukazuje na višak azota. Nakon ispravne dijagnoze, možemo ciljano korigovati prihranu. Generalno, međutim, za dimorfoteku kod đubrenja obično vredi načelo „manje je ponekad više“.
Orezivanje i uklanjanje precvetalih cvetova
Redovno uklanjanje precvetalih cvetova, poznato i kao „deadheading“, ključno je za održavanje kontinuirane i obilne cvatnje dimorfoteke. Kada cvet ocvate i počne stvarati seme, biljka veći deo svoje energije usmerava na taj proces umesto na razvoj novih cvetova. Uklanjanjem ocvalih glavica „varamo“ biljku, podstičući je na stvaranje novih cvetova, čime se produžava period cvetanja, često sve do prvih mrazeva. Osim toga, uklanjanje ocvalih cvetova estetski poboljšava izgled biljke, čineći je urednijom i negovanijom.
Tehnika uklanjanja ocvalih cvetnih glavica je jednostavna: ocvali cvet zajedno s cvetnom stabljikom odrežite ili otkinite sve do prvog zdravog lista ili grančice. Ovaj se postupak može obaviti oštrim, čistim makazama ili čak prstima. Važno je ne ukloniti samo latice, već celu cvetnu glavicu s delom stabljike, kako bi se sprečilo stvaranje semene čaure. Ovaj zadatak preporučljivo je obavljati redovno, barem jednom do dvaput nedeljno, pregledavajući biljke u potrazi za ocvalim delovima.
Kod mladih rasada dimorfoteke, pinciranje vrhova može podstaći žbunastiji, gušći oblik rasta. Kada mlada biljka dosegne visinu od otprilike 10–15 cm i već razvije nekoliko pari pravih listova, vrh glavnog izdanka može se pažljivo otkinuti. To podstiče biljku na razvoj bočnih izdanaka, što rezultira gušćim, kompaktnijim žbunom koji na kraju stvara više cvetova. Ovaj se postupak preporučuje obaviti samo na početku vegetacione sezone, pre početka cvetanja.
Blago orezivanje može biti potrebno ako se biljka sredinom sezone izduži, ogoli ili ako cvetanje oslabi. U tom slučaju deo stabljika može se skratiti za otprilike polovinu, što može podstaći stvaranje novih izdanaka i cvetova, osvežavajući biljku. Međutim, treba izbegavati drastično orezivanje, osobito za letnjih vrućina, jer to može šokirati biljku. Na kraju sezone, nakon prvih mrazeva, odumrle biljne delove treba ukloniti iz bašte kako bi se održala higijena i sprečilo prezimljavanje štetočina i bolesti za sledeću godinu.
Strategije prezimljavanja
Dimorfoteka potiče iz toplih krajeva, pa umerene zime na otvorenom obično ne preživi. Zbog toga je većina baštovana tretira kao jednogodišnju biljku i svako proleće seje novo seme ili sadi rasad. U regionima s blagim zimama bez mraza (na primer, neki delovi južne Evrope ili južne države SAD), dimorfoteka se može ponašati i kao kratkotrajna trajnica i cvetati nekoliko godina. U hladnijim podnebljima prezimljavanje može biti izazov i zahteva temeljno promišljanje isplati li se uloženi trud.
Ako se ipak odlučimo pokušati s prezimljavanjem, biljke uzgojene u posudama imaju najveće šanse za uspeh. Pre prvih mrazeva, saksijske biljke treba preneti na svetlo, hladno, ali nezamrzavajuće mesto, na primer u negrejani staklenik, zimski vrt ili na svetlu prozorsku dasku u hladnoj sobi. Idealna temperatura za prezimljavanje je između 5 i 10 Celzijusovih stepeni. U tom periodu biljka ulazi u stanje mirovanja, pa zalivanje treba svesti na minimum, tek toliko da se zemlja potpuno ne isuši. Prihrana u tom vremenu nije potrebna.
Druga moguća metoda prezimljavanja je ukorenjivanje reznica. Krajem leta ili početkom jeseni, još pre nastupa mrazeva, mogu se odrezati reznice s vrhova zdravih, necvetajućih izdanaka. Otprilike 8–10 cm dugim reznicama uklonite donje listove, zatim reznu površinu umočite u hormon za ukorenjivanje (iako to nije uvek nužno) i posadite ih u vlažan, rahli supstrat (npr. mešavinu perlita i treseta). Reznice držite na toplom, svetlom mestu i osigurajte visoku vlažnost vazduha (npr. prekrivanjem prozirnom folijom). Ukorenjene reznice mogu se u proleće presaditi na otvoreno. Ova je metoda povoljna jer sledeću sezonu započinjemo s mladim, vitalnim biljkama.
Naravno, najjednostavnija i najraširenija „strategija prezimljavanja“ je sakupljanje i čuvanje semena. Seme koje se razvije iz ocvalih cvetova ostavite da dozri na biljci, zatim ga za suvog, sunčanog vremena sakupite pre nego što se semene čaure otvore i seme rasprši. Seme temeljno osušite, zatim ga čuvajte u papirnoj kesici ili hermetički zatvorenoj posudi na hladnom, tamnom i suvom mestu do sledeće prolećne setve. Tako osiguravamo da ćemo i sledeće godine moći uživati u sjaju ovih čudesnih cvetova. U nekim blažim podnebljima biljka se može i sama zasejati, pa se sledećeg proleća mogu pojaviti nove biljčice.
Štetočine i bolesti: prevencija i suzbijanje
Iako dimorfoteka generalno slovi kao otporna biljka, povremeno je ipak mogu napasti određene štetočine. Najčešće probleme mogu uzrokovati lisne vaši, crveni pauci i tripsi. Lisne vaši su mali, zeleni ili crni insekti koji sišu sok na mladim izdancima i na naličju listova, slabeći biljku i izlučujući mednu rosu, što može dovesti do razvoja čađavice. Crveni pauci su sićušna, paucima slična stvorenja koja na listovima pletu finu mrežu i sisanjem uzrokuju žućenje i opadanje listova, osobito za suvog, toplog vremena. Tripsi su pak mali, leteći insekti koji oštećuju latice cvetova i listove, uzrokujući srebrnaste mrlje i deformacije. Za rano otkrivanje prisutnosti štetočina redovno pregledavajte biljke, osobito naličje listova i cvetne pupoljke.
Kod suzbijanja štetočina preporučljivo je prvo dati prednost ekološki prihvatljivim metodama. Kod manjih napada lisnih vaši može biti dovoljno isprati ih s biljke jakim mlazom vode ili ih poprskati sapunicom (npr. rastvorom kalijumovog sapuna). Protiv crvenih pauka može pomoći povećanje vlažnosti vazduha (npr. vlaženje okoline biljaka), jer ti štetočine vole suve uslove. Preparati na bazi nimovog ulja takođe mogu biti efikasni i protiv lisnih vaši i protiv crvenih pauka, pa čak i protiv tripsa, a istovremeno su relativno blagi prema korisnim insektima. Kod jačih napada, ako se biološke metode ne pokažu dovoljnima, možda će biti potrebna upotreba specifičnih insekticida, ali ih uvek koristite oprezno i prema uputstvima za upotrebu.
Dimorfoteku napada relativno malo bolesti, ali neodgovarajući uslovi uzgoja mogu pogodovati razvoju određenih problema. Najčešće probleme mogu predstavljati gljivične bolesti, poput poleganja rasada, pepelnice, plamenjače ili truleži korena odnosno stabljike. Te se bolesti obično razvijaju zbog prekomerne vlage, lošeg strujanja vazduha, preguste sadnje ili ustajale vode. Poleganje rasada ugrožava mlade klijance, pepelnica stvara belu, praškastu prevlaku na listovima, plamenjača uzrokuje žućkaste pege i na naličju lista sivkastu plesnivu prevlaku, dok trulež korena dovodi do venuća i propadanja biljke.
Za prevenciju bolesti najvažnije je osigurati odgovarajuće uslove uzgoja: dobro drenirano zemljište, odgovarajući razmak među biljkama za dobro strujanje vazduha, zalivanje u jutarnjim satima uz podnožje biljke i izbegavanje nepotrebnog vlaženja lišća. Važno je i poštovanje baštenske higijene, na primer uklanjanje odumrlih biljnih delova i primena plodoreda. Ako se ipak pojavi neka gljivična bolest, prvi je korak uklanjanje i uništavanje zaraženih biljnih delova. U blažim slučajevima mogu pomoći fungicidi na bazi bakra ili sumpora, a kod jačih infekcija možda će biti potrebna upotreba specifičnih fungicidnih preparata. Po mogućnosti odaberite sorte otpornije na bolesti.
Kombinovanje u bašti: harmonične biljne kombinacije
Dimorfoteka sa svojim živim bojama i sunčevom prirodom izvrsno se kombinuje s drugim biljkama sličnih zahteva, čime možemo stvoriti raznolike i dugo cvetajuće baštenske površine. Prilikom izbora pratećih biljaka primarni je kriterijum da i one vole puno sunca, dobro drenirano zemljište i umereno zalivanje. Važno je uzeti u obzir i konačnu veličinu biljaka, njihov habitus i vreme cvetanja kako bismo stvorili harmoničnu i estetski privlačnu kompoziciju koja će tokom cele sezone nuditi nešto zanimljivo.
Izvrsne prateće biljke za dimorfoteku mogu biti druge, takođe na sušu otporne i sunčevoj svetlosti sklone jednogodišnje ili višegodišnje cvetnice. Vrlo se lepo slaže, na primer, s gazanijom (Gazania), verbenom (Verbena), portulakom (Portulaca grandiflora), raznim ukrasnim travama, plavom kaduljom (Salvia farinacea) ili kosmosom (Cosmos bipinnatus). Te biljke ne samo da imaju slične ekološke zahteve, već svojim različitim visinama, teksturama lišća i oblicima cvetova stvaraju zanimljive kontraste i privlačan ukupni dojam. Sivkasto ili srebrnasto lišće biljaka poput pepeljuge (Senecio cineraria) ili lavande takođe izvrsno naglašava živahne boje dimorfoteke.
Dimorfoteka svestrano se koristi u oblikovanju bašte. Niže sorte idealne su za prednji plan rubnih gredica, uz staze ili u sunčanim kutcima kamenjara. U grupnim zasadima stvaraju zadivljujuće mrlje boje, popunjavajući prazne prostore u većim gredicama. Njeni živopisni narandžasti, žuti ili lososovi cvetovi služe kao izvrsne žarišne tačke, ali se dobro uklapaju i u cvetne gredice s toplim shemama boja. Kombinovanjem različitih varijanti boja može se postići razigran, veseo efekat. Važno je obratiti pažnju i na kontrast lišća; finije teksture ukrasnih trava ili veći listovi trajnica mogu dobro nadopuniti jednostavnije listove dimorfoteke.
Izbegavaj kombinovanje s biljkama koje imaju bitno drugačije zahteve, na primer vrste koje vole senku ili izrazito zahtevaju vodu, jer bi one ili ugušile dimorfoteku ili se ne bi dobro osećale u njenom sunčanom, sušnijem okruženju. Pazi i da prateće biljke ne narastu previsoko, zasenjujući time svetloljubivu dimorfoteku. Uvek osiguraj dovoljno prostora svakoj biljci za rast i odgovarajuće strujanje vazduha, čime se takođe sprečava razvoj bolesti. Dobro odabrane biljne kombinacije ne samo da estetski podižu nivo bašte, već doprinose i povećanju biološke raznolikosti te privlačenju korisnih insekata.
Sorte i varijeteti dimorfoteke
Rod Dimorphotheca obuhvata više vrsta, ali se u baštama najčešće susreće Dimorphotheca sinuata te njeni hibridi i varijeteti. Važno je razlikovati rod Dimorphotheca od roda Osteospermum, koji se takođe često naziva afričkom ivančicom ili kapskom tratinčicom. Iako su rodovi srodni i njihov izgled može biti sličan, vrste Osteospermum obično su trajnice i mogu imati nešto drugačije zahteve za negom. Dimorphotheca sinuata prvenstveno je poznata kao jednogodišnja biljka u umerenom pojasu, iako u svom prirodnom staništu može preživeti kao kratkotrajna trajnica.
Postoje brojne popularne sorte i hibridi Dimorphotheca sinuata, koji se razlikuju prvenstveno po boji i veličini cvetova te habitusu biljke. Najčešće boje cvetova su čista narandžasta, sjajno žuta, nežna lososova, krem i čisto bela, često s tamnijim, kontrastnim središnjim prstenom ili tamnim prašnicima. Poznate serije sorti su, na primer, hibridi ‘Jambo’, dostupni u više boja, ili sorta ‘Glistening White’ s čisto belim cvetovima. Neke varijante su kompaktnijeg rasta, dok druge narastu nešto više.
Oplemenjivači biljaka neprestano rade na stvaranju novih i novih varijeteta dimorfoteke koji nude još privlačnije boje, duže razdoblje cvetanja, kompaktniji oblik rasta ili bolju otpornost na bolesti. Ovi novi hibridi često potiču od ukrštanja između Dimorphotheca sinuata i drugih srodnih vrsta, poput Dimorphotheca pluvialis. U rasadnicima i semenskim trgovinama svake se godine mogu pojaviti nove sorte, pa je vredno informisati se o aktuelnoj ponudi.
Prilikom odabira odgovarajuće sorte uzmi u obzir uslove tvoje bašte i planiranu shemu boja. Ako je želiš koristiti kao obrub ili pokrivač tla, odaberi niže sorte puzavog habitusa. Za sadnju u posude idealne mogu biti kompaktnije varijante. Kombinovanjem sorti različitih boja možeš stvoriti vesele, šarene gredice. Informacije o dostupnim sortama i njihovim karakteristikama nalaze se na kesicama semena, etiketama rasada ili u specijalizovanim baštenskim trgovinama. Važno može biti i uzimanje u obzir regionalne prikladnosti različitih sorti, iako se Dimorphotheca sinuata generalno dobro prilagođava većini sunčanih, toplih podneblja.
Prednosti i upotreba dimorfoteke u pejzažnoj arhitekturi
Dimorfoteka ima brojne prednosti zbog kojih je omiljen izbor kako baštovana tako i pejzažnih arhitekata. Jedna od njenih glavnih privlačnosti je neverovatno živahna, sjajna boja cvetova koja trenutno ulepšava atmosferu bašte. Njen dug period cvetanja, koji uz odgovarajuću negu može trajati od početka leta pa sve do jeseni, osigurava neprekidnu raskoš boja. Osim toga, relativno je otporna na sušu, što je čini osobito vrednom u baštama s malom potrošnjom vode i na vrućim, sunčanim položajima. Preporučuje se i početnicima u baštovanstvu jer zahvalno cveta uz malo nege ako su zadovoljene njene osnovne potrebe.
Zbog svoje svestrane upotrebljivosti omiljen je element i u pejzažnoj arhitekturi. Na većim površinama, masovno zasađena, stvara dramatičan efekat, tvoreći šarene cvetne tepihe. Izвrsna je za obrubljivanje staza i putića, za ukrašavanje prednjeg plana cvetnih gredica ili za popunjavanje praznih mesta u mešovitim gredicama. Zbog niskog rasta i žbunastog habitusa može dobro poslužiti i kao pokrivač tla na sunčanim padinama ili u kamenjarima. Zbog svoje otpornosti na sušu idealan je kandidat za kseriscaping, odnosno oblikovanje bašte biljkama otpornim na sušu, čime doprinosi održivijem dizajnu bašte.
Izvrsno se primenjuje i u baštovanstvu u posudama. Uzgojena u saksijama, balkonskim sandučićima, visećim korpama ili drugim baštenskim posudama, može stvoriti spektakularne mrlje boje na terasama, balkonima ili uz ulaze. Budući da voli sunčana mesta, izvrsno se oseća i na južno orijentisanim balkonima. U posudama se može kombinovati s drugim biljkama sličnih zahteva kako bi se stvorile raznolike i prenosive kompozicije. Uzgoj u posudama omogućava i onima koji nemaju baštu da uživaju u njenoj lepoti.
Važnu ulogu igra i u održavanju ekološke ravnoteže bašte jer njeni cvetovi privlače oprašivače poput pčela, bumbara i leptira. Time doprinosi povećanju biološke raznolikosti bašte i oprašivanju drugih biljaka. Njen veseo, sunčan izgled pozitivno utiče na opštu estetiku bašte, donoseći radost vlasniku bašte i posetiocima. Ukratko, dimorfoteka je vredna i zahvalna baštenska biljka koja uz minimalnu negu može pružiti zadivljujući prizor.
