Abisinska gladiola, poznata i kao mirisna gladiola ili naučnim imenom Gladiolus callianthus (ranije Acidanthera murielae), zaista je posebna i elegantna biljka koja svojim egzotičnim izgledom i opojnim mirisom može ulepšati svaki vrt. Potiče sa planinskih područja istočne Afrike, gde nakon letnjih kiša otvara svoje snežnobele cvetove ukrašene kestenjastom mrljom u grlu, zvezdastog oblika. Uz pravilnu negu i ti možeš biti deo ovog čuda, a ovaj krhki, ali zahvalni lepotan može postati dragulj tvog vrta. Upoznaj se detaljnije sa ovom biljkom kako bi, otkrivši sve njene tajne, svake godine nagradila najbogatijim mogućim cvetanjem. Njena nega zahteva određenu pažnju, ali krajnji rezultat vredi svakog truda, jer postoji malo letnjih cvetova koji se mogu meriti s njom po eleganciji i mirisu.
S botaničkog stanovišta pripada porodici perunika (Iridaceae) i u bliskom je srodstvu sa dobro poznatim baštenskim gladiolama, ali se izgledom i mirisom značajno razlikuje od njih. Dok su tradicionalne gladiole često robusne i upadljivih boja, abisinska gladiola predstavlja prozračniju, finiju lepotu. Na njenim vitkim stabljikama obično se razvija 6-12 cvetova koji se postepeno otvaraju, pa možeš očekivati dugo razdoblje cvetanja. Njen poseban miris najviše se oseća u večernjim satima, ispunjavajući vrt i terasu finom, slatkastom aromom.
Na svom prirodnom staništu, na planinskim livadama i stenovitim padinama Etiopije i Malavija, cveta tokom letnjeg monsuna, kada preovlađuju obilne padavine i toplo vreme. Ovi uslovi određuju i njene potrebe u bašti: voli sunce, dobro drenirano zemljište i redovno zalivanje tokom vegetacione sezone. Iako je egzotičnog porekla, uspešno se može gajiti i u našim klimatskim uslovima, pod uslovom da se pridržavaš nekoliko osnovnih pravila nege, posebno u pogledu prezimljavanja, jer kod nas nije otporna na zimu.
Gajenje abisinske gladiole nije samo baštovanski zadatak, već i svojevrsno uspostavljanje odnosa sa ovom posebnom biljkom. Posmatrati njen razvoj, obezbediti joj optimalne uslove, a zatim uživati u njenim cvetovima i udisati njen slatki miris – sve to ispunjava baštovana radošću. U ovom članku detaljno ću te provesti kroz sve važne korake nege abisinske gladiole kako bi i ti mogao doživeti ovo prekrasno iskustvo i ponosno se hvaliti ovom jedinstvenom biljkom u svom vrtu.
Odabir idealnog mesta za sadnju
Jedan od najvažnijih faktora za abisinsku gladiolu je odgovarajuća količina sunčeve svetlosti. Ova biljka izrazito voli svetlost, stoga odaberi mesto u svom vrtu gde će dobijati najmanje 6-8 sati direktnog sunca dnevno. Na senovitijim, polusenovitim mestima njen rast može biti usporen, a cvetanje može izostati ili biti znatno slabije. Južne i jugozapadne pozicije obično su idealne za nju, gde sunčevi zraci najduže dopiru.
Kvalitet zemljišta takođe je ključan za zdrav razvoj abisinske gladiole. Najviše joj odgovaraju dobro drenirana, rastresita zemljišta bogata humusom. Stajaća voda može biti kobna za gomolje jer lako može uzrokovati truljenje. Ako je zemljište u tvom vrtu zbijeno, glinovito, pre sadnje svakako ga poboljšaj peskom, kompostom ili zrelim stajskim đubrivom kako bi osigurao odgovarajuću drenažu i sadržaj hranljivih materija. Idealna pH vrednost je blago kisela ili neutralna (pH 6.0-7.0).
Iako voli toplotu i sunce, preporučljivo ju je zaštititi od jakih, olujnih vetrova. Njene vitke, visoke stabljike i cvetovi koji se na njima razvijaju lako se mogu oštetiti ili čak slomiti usled jačeg vetra. Posadi je na zaštićeno mesto, na primer uz zid ili ogradu, ili u zavetrinu viših, žbunastih biljaka. Ako takva mogućnost ne postoji, kasnije će možda biti potrebno podupreti cvetne stabljike kolcima kako bi se sprečilo njihovo poleganje.
Važan aspekt može biti i odabir susednih biljaka ako je planiraš saditi u mešovitu leju. Lepo izgleda s drugim letnjim cvećem, na primer jednogodišnjim biljkama ili nižim trajnicama koje je neće zaseniti i neće se previše takmičiti s njom za svetlost i hranljive materije. Pripazi da susedne biljke imaju slične potrebe u pogledu zemljišta i opskrbe vodom. Uz estetski sklad, pravilno kombinovanje može pomoći i u odbijanju štetočina.
Priprema i sadnja gomolja
Temelj zdravih i snažnih biljaka je kvalitetan sadni materijal, stoga posebnu pažnju posveti odabiru gomolja. Prilikom kupovine traži gomolje koji su tvrdi, neoštećeni i bez plesni, oštećenja ili znakova truljenja. Veći gomolji obično daju više cvetova i snažnije se razvijaju. Nabavi ih iz pouzdanih baštenskih centara ili internet izvora kako bi bio siguran u kvalitet i sortnu autentičnost.
Idealno vreme za sadnju je nakon što prođu prolećni mrazevi, obično od kraja aprila do sredine maja, kada se zemljište dovoljno zagreje (najmanje 10-12 °C). Prerana sadnja u hladno, vlažno zemljište može dovesti do truljenja gomolja. Ako želiš biti siguran, pričekaj dok dnevne temperature trajno ne pređu 15 °C. Neki baštovani pokušavaju s predsadnjom, sadeći gomolje u saksije na svetlom, toplom mestu, čime mogu postići ranije cvetanje.
Dubina sadnje i razmak takođe su važni faktori. Opšte pravilo je da gomolje sadiš na dubinu od otprilike 8-10 cm, s vrhom prema gore. Razmak između gomolja trebao bi biti najmanje 10-15 cm kako bi biljke imale dovoljno prostora za razvoj i kako bi bila osigurana odgovarajuća cirkulacija vazduha, što pomaže u prevenciji gljivičnih bolesti. Ako ih sadiš u grupama, postići ćeš efektniji dojam nego da ih sadiš pojedinačno.
Priprema zemljišta pre sadnje je neophodna. Temeljno prekopaj odabrano područje na dubinu od najmanje 20-25 cm i umešaj zreli kompost ili kvalitetnu zemlju za cveće kako bi poboljšao strukturu i sadržaj hranljivih materija u zemljištu. Ako tvoje zemljište ima tendenciju zadržavanja previše vode, dodavanje sloja peska ili sitnog šljunka na dno sadne jame može pomoći u poboljšanju drenaže. Temeljna priprema isplatiće se snažnim rastom biljaka.
Vodič za zalivanje
Potreba abisinske gladiole za vodom varira u zavisnosti od faze rasta. Nakon sadnje gomolja, u početku zalivaj samo umereno dok se ne pojave izdanci, kako bi izbegao truljenje. Čim biljka krene u aktivni rast i pojave se listovi, te tokom razvoja cvetnih stabljika i cvetanja, zahteva redovnu i obilnu opskrbu vodom. Zemljište održavaj ravnomerno vlažnim, ali ne sme biti natopljeno vodom.
Najbolje prakse zalivanja uključuju zalivanje rano ujutro ili kasno poslepodne, kada je gubitak isparavanjem manji. Zalivaj direktno uz podnožje biljke, duboko natapajući zemljište kako bi voda dospela do korenske zone. Izbegavaj vlaženje listova i cvetova, posebno u večernjim satima, jer to pogoduje razvoju gljivičnih bolesti poput pepelnice ili sive plijesni. Jedno temeljno, duboko zalivanje bolje je od više plitkih.
Važno je prepoznati znakove prekomernog i nedovoljnog zalivanja. Najčešći simptom prekomernog zalivanja je žućenje i venuće listova, zaustavljanje rasta i truljenje korena. Kod nedovoljno zalivene biljke listovi takođe venu, smeđe na rubovima, a cvetanje može biti slabo ili pupoljci mogu otpasti. Posmatraj reakcije svojih biljaka i prilagodi učestalost i količinu zalivanja vremenskim uslovima i stanju zemljišta.
Za očuvanje vlage u zemljištu primeni malčiranje. Rasprostri sloj organskog malča debljine 5-7 cm, poput borove kore, komposta ili slame, oko biljaka, pazeći da malč ne dodiruje direktno stabljike. Malč ne samo da zadržava vodu u zemljištu, već pomaže i u suzbijanju korova te stabilizaciji temperature zemljišta, što je posebno korisno tokom vrućih letnjih dana.
Opskrba hranljivim materijama i đubrenje
Abisinska gladiola zahvalno će reagovati na redovnu prihranu, posebno u periodu pre i tokom cvetanja. Kako bi obilno cvetala i razvila zdrave gomolje za sledeću godinu, potrebne su joj uravnotežene hranljive materije. Najvažniji makroelementi su azot (N) za razvoj listova, fosfor (P) za formiranje korena i cvetova, te kalijum (K) za opštu otpornost i kvalitet cveta. Osim toga, u manjim količinama potrebni su joj i mikroelementi.
Odaberi kvalitetno đubrivo namenjeno cvetajućim biljkama, koje ima uravnotežen odnos NPK, ili ono u kojem je sadržaj fosfora i kalijuma nešto viši. Izbegavaj đubriva s previsokim udelom azota jer ona mogu rezultirati bujnim lišćem na štetu cvetanja. Kao organsku alternativu možeš koristiti zreli kompost, koštano brašno (bogato fosforom) ili drveni pepeo (bogato kalijumom), koje pažljivo umešaj u gornji sloj zemljišta.
Đubrenje započni kada izdanci dosegnu visinu od 10-15 cm i ponavljaj svake 2-3 nedelje sve do cvetanja. Nakon završetka cvetanja više ne dodavaj prihranu kako bi se gomolji mogli pravilno pripremiti za zimski odmor. Uvek sledi uputstva na pakovanju odabranog đubriva o doziranju i načinu primene. Tečna đubriva obično se primenjuju razređena s vodom za zalivanje, dok se granulirana đubriva ravnomerno rasipaju oko biljaka, zatim se unose u zemljište i zalivaju.
Važno je izbegavati prekomerno đubrenje jer ono može više štetiti nego koristiti. Previše hranljivih materija, posebno kod veštačkih đubriva, može spržiti korenje, što može dovesti do propadanja biljke. Znakovi prekomernog đubrenja mogu biti ožegotine na listovima, naglo zaustavljanje rasta ili opšte slabljenje biljke. Ako sumnjaš na prekomerno đubrenje, temeljno isperi zemljište čistom vodom kako bi isprao višak soli.
Podrška rastu i nega
Kako abisinska gladiola raste i počinje razvijati svoje vitke cvetne stabljike, može postati potrebno podupreti ih, posebno na vetrovitim mestima ili ako biljke narastu posebno visoko. Pod težinom cvetova stabljike se mogu saviti ili čak slomiti. Možeš koristiti tanke bambusove kolce, metalne potpore za biljke ili posebne potpore za cveće. Potporu pažljivo zabodi u zemljište pored biljke pre nego što se cvetna stabljika potpuno razvije kako ne bi oštetio gomolj ili korenje.
Redovno uklanjanje ocvalih cvetova, odnosno „deadheading“, korisno je iz više razloga. S jedne strane, čini biljku estetski privlačnijom, a s druge strane sprečava da biljka troši energiju na stvaranje semena, umesto toga je usmeravajući na razvoj daljih cvetova ili jačanje gomolja. Pažljivo otkidaj ili odseci uvenule cvetove sa stabljike, pazeći da ne oštetiš pupoljke u razvoju. Ako je ceo cvet ocvao, možeš odseći i cvetnu stabljiku.
Korovi se neprestano takmiče s kulturnim biljkama za vodu, hranljive materije i svetlost, stoga je važno redovno plevljenje oko abisinske gladiole. Uklanjanje korova posebno je bitno tokom aktivne faze rasta. Po mogućnosti plevi ručno, pažljivo izvlačeći korov s korenom kako ne bi oštetio plitko smešteno korenje ili gomolje gladiole. Malčiranje može uveliko pomoći u suzbijanju korova, smanjujući vreme provedeno u plevljenju.
Redovno pregledanje biljaka pomaže u ranom prepoznavanju i rešavanju mogućih problema. Posmatraj listove, stabljike i cvetove, tražeći znakove stresa, bolesti ili napada štetočina. Pravovremeno uočene promene, poput žućenja listova, pegavosti ili pojave štetočina, često se lakše rešavaju brzom intervencijom. Proaktivna briga doprinosi očuvanju zdravlja biljaka i obilnom cvetanju.
Zaštita od štetočina i bolesti
Abisinsku gladiolu napada relativno malo štetočina, ali na neke vredi obratiti pažnju. Najčešći problem mogu uzrokovati tripsi, koji su sitni leteći insekti i sišu sokove na listovima i cvetovima, ostavljajući za sobom srebrnaste mrlje i deformacije. Osim toga, mogu se pojaviti i lisne vaši te crveni pauk, posebno za vreme toplog i suvog vremena. Rano prepoznavanje štetočina ključno je za efikasnu zaštitu.
Prilikom suzbijanja štetočina teži ekološki prihvatljivim rešenjima. Kod blage zaraze može pomoći ispiranje štetočina mlazom vode ili prskanje rastvorom insekticidnog sapuna (kalijumov sapun). Preparati na bazi neem ulja takođe mogu biti efikasni protiv mnogih štetočina. U slučaju teže zaraze, ako biološke metode ne daju rezultate, možeš razmotriti upotrebu ciljanih, sistemičnih ili kontaktnih insekticida, uvek se pridržavajući uputstava za upotrebu i sigurnosnih mera.
Od gljivičnih bolesti najčešće su rđa gladiole, botritis (siva plesan) i trulež gomolja. Rđa uzrokuje narandžaste ili smeđe pustule na listovima, dok botritis stvara sivu, plesnivu prevlaku na cvetovima i listovima, posebno za vreme vlažnog, sparnog vremena. Trulež gomolja najčešće uzrokuje prekomerno zalivanje ili loše drenirano zemljište. Prevencija je i ovde ključna: osiguraj dobru cirkulaciju vazduha između biljaka, izbegavaj zalivanje listova i sadi u dobro drenirano zemljište.
Za prevenciju bolesti važno je primenjivati odgovarajuću agrotehniku. Pazi na plodored, ako je moguće, ne sadi gladiolu na isto mesto više godina zaredom. Gomolje pre skladištenja temeljno osuši i skladišti samo zdrave, neoštećene gomolje. Jesenje uklanjanje lišća i trenutno uklanjanje zaraženih biljnih delova takođe pomažu smanjiti šanse za prezimljavanje patogena. Zdrava, dobro negovana biljka uvek je otpornija na bolesti i štetočine.
Čudo cvetanja i nega rezanog cveća
Cvetanje abisinske gladiole obično traje od druge polovine leta, od avgusta do septembra, a ponekad čak i do oktobra, u zavisnosti od vremena sadnje i vremenskih uslova. Vitke stabljike na kojima se jedan iznad drugog otvaraju zvezdasti, snežnobeli cvetovi, čiju sredinu krasi tamnocrvena ili kestenjasta mrlja, pružaju zadivljujući prizor. Prava čarolija, međutim, počinje u večernjim satima kada cvetovi ispuštaju intenzivan, sladak miris koji podseća na jasmin, ispunjavajući vrt i terasu.
Ako je želiš koristiti kao rezano cveće, najbolje vreme za rezanje cvetova je rano ujutro ili kasno uveče, kada je biljka zasićenija vodom. Odaberi stabljike na kojima su donja 1-2 cveta već otvorena, a ostali su još u pupoljku. Oštrim nožem ili makazama za orezivanje odseci stabljike ukoso kako bi povećao površinu za upijanje vode. Odmah ih stavi u kofu s vodom kako bi izbegao stvaranje mehurića vazduha u stabljici, što bi ometalo upijanje vode.
Za produženje trajnosti rezanih cvetova abisinske gladiole možeš preduzeti nekoliko jednostavnih koraka. Pre nego što ih staviš u vazu, pod vodom odseci 1-2 cm s kraja stabljika. Ukloni listove koji bi bili ispod nivoa vode kako bi sprečio truljenje i zagađenje vode. Koristi sredstvo za produženje trajnosti cveća u vodi za vazu ili ga napravi sam dodavanjem malo šećera i nekoliko kapi izbeljivača. Vodu menjaj svakodnevno ili svaki drugi dan i pritom uvek malo odseci krajeve stabljika.
Abisinska gladiola prekrasno izgleda i kao rezano cveće te može biti elegantan, mirisni ukras tvog doma. Prekrasno izgleda i u jednostavnoj staklenoj vazi, ali se dobro snalazi i u mešovitim buketima. Postavi vazu na mesto gde je možeš često posmatrati i gde će se njen miris osetiti, ali izbegavaj direktnu sunčevu svetlost i promaju jer oni mogu skratiti njen vek trajanja. Mirisni oblak unesen u tvoj dom svaki put će te podsetiti na ovaj poseban dragulj tvog vrta.
Vađenje i prezimljavanje gomolja
Abisinska gladiola kod nas nije otporna na zimu, stoga se njeni gomolji moraju izvaditi pre prvih mrazeva i pravilno prezimiti. Optimalno vreme za vađenje gomolja obično je kraj oktobra ili početak novembra, nakon što listovi biljke požute i osuše se, ali pre nego što se zemljište trajno smrzne. To je znak da je biljka završila vegetacionu sezonu i da su gomolji uskladištili dovoljno hranljivih materija za zimski odmor i rast sledeće godine.
Vađenje gomolja zahteva oprez. Vilama za kopanje prorahlite zemljište oko biljke, na dovoljnoj udaljenosti kako ne biste oštetili gomolje. Pažljivo izvadite celu biljku s gomoljem iz zemlje. Otresite višak zemlje s nje, ali ih nemojte prati jer vlaga može uzrokovati truljenje tokom skladištenja. Stabljiku odsecite na otprilike 5-10 cm iznad gomolja.
Izvađene gomolje potrebno je temeljno osušiti, odnosno „dozrevati“ pre skladištenja. Raširite ih u jednom sloju na dobro provetrenom, suvom, mestu bez mraza, na primer u šupi, garaži ili na natkrivenoj terasi. Ostavite ih da se suše nekoliko nedelja (2-3 nedelje) dok se ostatak stabljike i korenja potpuno ne osuše i lako se mogu ukloniti. Zatim pažljivo očistite gomolje od osušene zemlje, starog korenja i ostataka stabljike. Tada možete odvojiti i eventualno formirane sitne kćeri gomolje (kormele), koje možete zasebno skladištiti i posaditi u proleće.
Očišćene i osušene gomolje treba skladištiti na hladnom, suvom, tamnom i dobro provetrenom mestu tokom zimskih meseci. Idealna temperatura skladištenja je između 5-10 °C. Možete ih čuvati u papirnim kesama, kartonskim kutijama ili mrežastim vrećama, ili eventualno u sanduku obloženom slojem suvog treseta, peska ili piljevine kako biste ih zaštitili od isušivanja i mraza. Povremeno proveravajte gomolje tokom zime i uklonite eventualno trule ili plesnive primerke kako biste sprečili širenje zaraze.
Metode razmnožavanja
Najčešći i najjednostavniji način razmnožavanja abisinske gladiole je korišćenje kćeri gomolja, poznatih i kao kormele. Ovi sitni gomolji formiraju se na dnu ili sa strane glavnog gomolja (majčinskog gomolja) krajem vegetacione sezone. Kada u jesen vadite i čistite gomolje, ovi sitni kćeri gomolji lako se odvajaju. Sakupite ih i, slično kao velike gomolje, prezimite ih na suvom, hladnom mestu.
U proleće kćeri gomolje možete posaditi slično kao velike gomolje, ali nešto plićje (oko 3-5 cm duboko) i gušće u zasebnu leju ili saksiju. Prve godine iz ovih malih gomolja obično se još ne razvija biljka sposobna za cvetanje, već energiju usmeravaju na rast gomolja. Redovnim zalivanjem i prihranom za 1-3 godine mogu dostići veličinu za cvetanje, pa strpljenjem možeš i sam uzgojiti nove i nove mirisne gladiole.
Abisinska gladiola može se razmnožavati i semenom, iako je to dugotrajniji i zahtevniji proces, a sortne karakteristike se ne nasleđuju uvek savršeno, posebno kod hibridizovanih sorti. Seme možete sakupiti iz čaura koje se formiraju nakon što cvetovi ocvatu, nakon što se osuše. U proleće ih posejte u kvalitetan supstrat za setvu, tanko prekrivajući. Klijanje može potrajati nekoliko nedelja, a presadnice zahtevaju posebnu negu. Biljkama uzgojenim iz semena obično je potrebno 3-4 godine da dostignu dob za cvetanje.
Kod većih, starijih gomolja može se razmatrati i deljenje gomolja, iako je to ređa metoda kod ove vrste. Ako je gomolj narastao vrlo velik i ima više vršnih pupoljaka, u proleće, pre sadnje, možete ga oštrim, sterilnim nožem pažljivo prerezati na dva ili više delova. Pripazite da svaki deo ima barem jedan pupoljak i dovoljno gomoljastog dela za osiguravanje hranljivih materija. Rezane površine ostavite da se suše nekoliko sati ili ih tretirajte drvenim ugljem u prahu radi sprečavanja infekcija pre nego što ih posadite.
Abisinska gladiola u dizajnu vrta
Abisinska gladiola svojim elegantnim izgledom i vitkim stasom izvrsno je prikladna za dodavanje vertikalnog naglaska cvetnim lejama. Njena visina obično je 60-90 cm, pa se dobro uklapa u središnji ili zadnji deo mešovitih leja, gde se, izdižući se iznad ostalih biljaka, može pohvaliti svojim zvezdastim cvetovima. Sadite je u grupama, stavljajući najmanje 5-7 gomolja blizu jedan drugome, kako biste postigli bujniji, efektniji dojam. Pojedinačni primerci mogu se izgubiti među ostalim biljkama.
Što se tiče boja, snežnobeli cvetovi s tamnocrvenom mrljom u grlu izuzetno se dobro kombinuju s drugim biljkama. Posebno lepo izgledaju u društvu biljaka tamnozelenog ili kestenjastog lišća, koje stvaraju kontrast i ističu finoću cvetova. Dobro se slaže, na primer, s ukrasnim travama, koje svojim prozračnim izgledom harmonizuju s njom, ili s nižim, jastučastim trajnicama poput majčine dušice ili ljubičice, koje prekrivaju zemljište i daju okvir cvetovima. Zbog kasne letnje cvatnje dobro se uklapa s biljkama koje cvetaju u isto vreme ili nešto ranije, osiguravajući tako kontinuirani prizor.
Zbog svog posebnog mirisa idealan je izbor za mirisne vrtove ili u blizini odmorišta, terasa, prozora, gde možete često uživati u njenoj slatkoj aromi, posebno u večernjim satima. Budući da je izvrsno rezano cveće, vredi manji deo vrta urediti kao reznicu, gde možete obilno uzgajati cveće za vazu. Tako vam neće biti žao rezati najlepše stabljike iz ukrasne leje, a njima možete ukrasiti i namirisati svoj dom.
Ako nemaš vrt, ili samo manji balkon ili terasu, abisinsku gladiolu možeš uspešno gajiti i u saksiji. Odaberi saksiju prečnika i dubine najmanje 20-25 cm kako bi gomolji i korenje imali dovoljno mesta. Koristi kvalitetnu zemlju za cveće s dobrom drenažom i pazi na redovno zalivanje i prihranu, jer se biljke u saksijama brže isušuju i iscrpljuju zalihe hranljivih materija. Abisinska gladiola u saksiji može biti prekrasan ukras svakog sunčanog balkona ili terase.
Česti problemi i njihova rešenja
Može se dogoditi da abisinska gladiola ne cveta, što može biti posledica više razloga. Jedan od najčešćih uzroka je nedostatak svetlosti; ako biljka ne dobija dovoljno direktne sunčeve svetlosti (najmanje 6 sati dnevno), cvetanje može izostati. I kod sadnje premladih, sitnih gomolja može se dogoditi da prve godine još ne cvetaju. Neodgovarajuća opskrba hranljivim materijama, posebno nedostatak fosfora, takođe može ometati stvaranje cvetova. Osiguraj odgovarajuće uslove i sledeće sezone verovatno će te obradovati cvetovima.
Žućenje listova može ukazivati na različite probleme. Ako se žućenje javlja krajem vegetacione sezone, u jesen, to je prirodan proces, biljka se priprema za zimski odmor. Međutim, ako listovi žute sredinom sezone, to može biti znak prekomernog zalivanja, nedovoljnog zalivanja, nedostatka hranljivih materija (posebno azota ili gvožđa) ili čak neke bolesti. Posmatraj ostale simptome i okolinske faktore kako bi otkrio tačan uzrok i mogao pravilno intervenisati.
Problem slabih, poleglih stabljika takođe se može pojaviti, posebno ako biljka ne dobija dovoljno svetlosti pa se izdužuje („etiolira“). Prekomerno đubrenje azotom takođe može rezultirati rahlim, slabim tkivima. Osim toga, jak vetar lako može poleći visoke cvetne stabljike. Za prevenciju osiguraj dovoljno sunčeve svetlosti, uravnoteženu opskrbu hranljivim materijama i, ako je potrebno, na vreme podupri stabljike.
Trulež gomolja tokom skladištenja može uzrokovati ozbiljne gubitke. To najčešće uzrokuje neodgovarajuća priprema (nedovoljno sušenje), previsoka vlažnost vazduha, loša ventilacija ili previsoka temperatura skladištenja. Važno je gomolje skladištiti samo u potpuno suvom stanju, na dobro provetrenom, hladnom (ali bez mraza) mestu. Redovno ih proveravaj tokom zime i eventualno obolele primerke odmah ukloni kako bi zaštitio ostale od zaraze.
