Frezija, ovaj mirisni cvet poreklom iz Južne Afrike, s pravom je popularna kako među ljubiteljima baštovanstva, tako i među uzgajivačima rezanog cveća. Međutim, da bi ova šarmantna biljka zasijala u punom sjaju i iz godine u godinu nas obradovala bogatim cvetanjem, neophodna je uravnotežena opskrba hranljivim materijama. Hranljive potrebe frezije su specifične i u različitim fazama njenog životnog ciklusa zahtevaju različite akcente, zbog čega je svesno đubrenje ključ uspeha. Zanemarivanje ovog aspekta može dovesti do slabog rasta, podložnosti bolestima i odsustva ili lošeg kvaliteta cvetanja, dok prekomerni unos hranljivih materija može biti jednako štetan kao i njihov nedostatak.
Uloga zemljišta i njegova priprema za frezije
Osnova gajenja frezija je obezbeđivanje odgovarajuće strukture zemljišta i sadržaja hranljivih materija. Idealno za nju je dobro drenirano, rastresito zemljište, bogato humusom, sa blago kiselom ili neutralnom hemijskom reakcijom i pH vrednošću između 6,0 i 7,0. Previše zbijena i glinovita zemljišta imaju tendenciju da zadržavaju vodu, što može dovesti do truljenja lukovica frezija. Zbog toga je u takvim slučajevima neophodno poboljšanje zemljišta dodavanjem peska i zrelog komposta ili stajskog đubriva. Osnovno đubrenje, izvršeno tokom pripreme zemljišta, obezbeđuje hranljive materije neophodne za početni razvoj.
Pre sadnje frezija se izričito preporučuje analiza zemljišta, posebno ako se planira gajenje na većoj površini ili ako su se ranije javljali problemi sa razvojem biljaka. Specijalizovana analiza zemljišta pružiće tačnu sliku o trenutnom sadržaju hranljivih materija u zemljištu, njegovoj pH vrednosti i nivou organske materije. Na osnovu ovih informacija, nedostajući elementi se mogu ciljano dopuniti i izbeći nepotrebna ili neodgovarajuća primena đubriva, što nije samo isplativije, već i štiti životnu sredinu. Rezultati analize olakšavaju određivanje potrebne količine i sastava osnovnog đubriva.
Tokom pripreme zemljišta pre sadnje, organska materija, kao što je dobro zreo kompost ili stajsko đubrivo, je od suštinskog značaja. Ona ne samo da obogaćuje zemljište sporo oslobađajućim hranljivim materijama, već i poboljšava njegovu strukturu, sposobnost zadržavanja vode i stimuliše aktivnost korisnih mikroorganizama u zemljištu. Približno 4 do 6 nedelja pre sadnje, preporučuje se da se ovi organski materijali unesu u gornji sloj zemljišta, do dubine od 15 do 20 cm, kako bi procesi razlaganja imali dovoljno vremena da započnu i hranljive materije se oslobode pre nego što lukovice dospeju u zemlju.
Frezija je osetljiva na visoke koncentracije soli u zemljištu. Zbog toga treba izbegavati upotrebu svežeg i nezrelog stajskog đubriva, kao i prekomernu primenu mineralnih đubriva neposredno pre sadnje. Ako je zemljište previše kiselo (pH ispod 5,5), pH se može pažljivo povećati dodavanjem mlevenog krečnjaka ili dolomita. Suprotno tome, ako je zemljište alkalno (pH iznad 7,5), upotreba elementarnog sumpora ili zakiseljavajućih đubriva (na primer, amonijum sulfata) može pomoći u snižavanju pH, iako frezija bolje podnosi blago alkalnu sredinu nego previše kiselu.
Osnovni makronutrijenti: azot, fosfor i kalijum
Azot (N) je od osnovnog značaja za vegetativni rast frezija, uključujući razvoj listova i stabljika. Adekvatno snabdevanje azotom obezbeđuje bujnu i zelenu lisnu masu, neophodnu za efikasnu fotosintezu. U slučaju nedostatka, biljke ostaju zakržljale, njihovi listovi postaju bledo zeleni ili žućkasti, počevši od starijih listova, a cvetanje takođe može biti slabije. Istovremeno, treba izbegavati predoziranje azotom, jer to može dovesti do prekomernog razvoja lisne mase na uštrb cvetanja, a biljna tkiva postaju ređa, što čini biljku podložnijom bolestima i štetočinama.
Fosfor (P) igra ključnu ulogu u formiranju korena, cvetova i razvoju semena. Za frezije je posebno važan tokom faze razvoja lukovica i formiranja cvetnih pupoljaka. U slučaju nedostatka fosfora, korenov sistem se slabo razvija, listovi mogu postati tamno zeleni, ponekad sa ljubičastom nijansom, cvetanje kasni ili izostaje, a broj i veličina cvetova se takođe smanjuju. Fosfor se obično primenjuje kao osnovno đubrivo ili na početku vegetacionog perioda, jer se u zemljištu sporo kreće i biljci je potrebno vreme da ga apsorbuje.
Kalijum (K) doprinosi opštem zdravstvenom stanju biljke, njenoj otpornosti na stres i poboljšava kvalitet, boju i trajnost cvetova. Igra važnu ulogu u regulaciji vode, aktivaciji enzima i transportu ugljenih hidrata. U slučaju nedostatka kalijuma, ivice listova mogu požuteti, a zatim nekrotizirati (simptomi opekotina), stabljike mogu biti slabe i biljka postaje podložnija bolestima, kao i oštećenjima od mraza i suše. Frezija zahteva kalijum neprekidno tokom celog vegetacionog perioda, posebno pre i tokom cvetanja.
Održavanje uravnoteženog odnosa NPK (azota, fosfora, kalijuma) je neophodno za optimalan razvoj frezija. Uopšteno govoreći, tokom perioda vegetativnog rasta, đubrivo bogatije azotom je povoljnije, dok je za stimulisanje cvetanja pogodnije đubrivo bogatije fosforom i kalijumom. U mnogim slučajevima, opšte i uravnoteženo mineralno đubrivo, na primer sa odnosom NPK 10-10-10 ili 14-14-14, takođe može biti pogodno za osnovno đubrenje, koje se kasnije može dopuniti folijarnim đubrivima sa specifičnijim sastavom ili prihranjivanjem prema potrebama biljke.
Značaj mikronutrijenata za frezije
Iako frezija zahteva mikronutrijente (koji se nazivaju i mikroelementi) samo u malim količinama, njihovo prisustvo je neophodno za zdrav razvoj biljke i bogato cvetanje. Tu spadaju, između ostalog, gvožđe (Fe), mangan (Mn), cink (Zn), bakar (Cu), bor (B) i molibden (Mo). Nedostatak ovih elemenata može izazvati specifične simptome i značajno uticati na stanje biljke, čak i kada su makronutrijenti dostupni u dovoljnim količinama. Mikronutrijenti obično igraju ulogu kao komponente ili aktivatori enzima u metaboličkim procesima biljaka.
Nedostatak gvožđa (Fe) se često javlja na krečnjačkim i alkalnim zemljištima, jer je u takvim uslovima gvožđe prisutno u obliku koji biljka teško usvaja. Simptom je žućenje između žila mladih listova (hloroza), dok žile ostaju zelene. U teškim slučajevima, ceo list može pobeliti. Simptomi nedostatka mangana (Mn) su slični simptomima nedostatka gvožđa, ali je žućenje često manje izraženo, a na listovima se mogu pojaviti i fine nekrotične pege. Nedostatak cinka (Zn) može dovesti do smanjenja veličine listova, formiranja rozeta i inhibicije rasta.
Bor (B) igra važnu ulogu u formiranju ćelijskog zida, transportu ugljenih hidrata i zametanju cvetova i plodova. U slučaju nedostatka bora, mladi listovi se mogu deformisati, vegetacioni vrh može odumreti, a cvetanje može biti slabo, pri čemu cvetovi lako opadaju. Nedostatak bakra (Cu) je ređi, ali može izazvati venuće i uvijanje mladih listova, kao i poremećaje u formiranju cvetova. Molibden (Mo) igra ulogu u redukciji nitrata, a njegov nedostatak, izazivajući poremećaje u metabolizmu azota, može izazvati simptome slične simptomima nedostatka azota, posebno na kiselim zemljištima.
Dopunjavanje mikronutrijenata se najčešće vrši kompleksnim mineralnim đubrivima koja sadrže ove elemente, ili specijalnim preparatima sa mikronutrijentima u obliku folijarnog đubriva. Prednost folijarnog đubrenja je što se hranljive materije brzo apsorbuju preko listova, pa se simptomi nedostatka mogu brzo korigovati. Važno je, međutim, pridržavati se tačne doze, jer prekomerna količina mikronutrijenata može biti toksična za biljku. Održavanje pH zemljišta u optimalnom opsegu (6,0-7,0) takođe doprinosi adekvatnoj dostupnosti većine mikronutrijenata.
Strategije đubrenja i termini primene
Strategija đubrenja frezija mora biti prilagođena razvojnom ciklusu biljke, tipu zemljišta i njegovom sadržaju hranljivih materija. Glavni cilj je obezbediti neprekidno, ali ne prekomerno, snabdevanje hranljivim materijama. Osnovno đubrenje, koje se vrši pre sadnje, pokriva početnu potrebu za hranljivim materijama. U tu svrhu se mogu efikasno koristiti sporo oslobađajuća organska đubriva, kao što je zreo kompost ili stajsko đubrivo, kao i kompleksna i uravnotežena NPK mineralna đubriva, koja mogu biti bogatija fosforom i kalijumom kako bi podržala razvoj korena i lukovica.
Tokom vegetativnog rasta, kada se listovi i stabljike intenzivno razvijaju, potreba frezija za azotom se povećava. U ovoj fazi se može primeniti prihranjivanje, koje može biti tečni hranljivi rastvor ili lako rastvorljivo mineralno đubrivo sa prevagom azota. Važno je, međutim, ne preterivati sa azotom, jer to može biti na uštrb cvetanja i oslabiti biljku. Prihranjivanje se može primenjivati svakih 2-4 nedelje, u zavisnosti od stanja biljaka i snabdevenosti zemljišta hranljivim materijama, sve do pojave cvetne drške.
Kada cvetne drške počnu da se pojavljuju i cvetanje se približava, akcenat treba staviti na fosfor i kalijum. Ove hranljive materije podržavaju bogato cvetanje, intenzitet boje i trajnost cvetova, kao i nakupljanje hranljivih rezervi u lukovicama za narednu godinu. Tokom ovog perioda se preporučuje upotreba mineralnih đubriva sa prevagom kalijuma ili specijalnih hranljivih rastvora za stimulisanje cvetanja. Čak i tokom cvetanja se može nastaviti sa umerenim dopunjavanjem hranljivih materija kako bi biljka imala dovoljno energije.
Čak i nakon perioda cvetanja ne treba zanemariti snabdevanje hranljivim materijama, jer tada lukovice nakupljaju hranljive rezerve, što predstavlja osnovu cvetanja naredne godine. U ovoj fazi kalijum ponovo igra važnu ulogu, ali je važan i fosfor. Dok listovi prirodno ne uvenu, preporučuje se da se još jednom ili dva puta primeni đubrivo bogato kalijumom, u nižim dozama. Upotreba organskog malča tokom vegetacionog perioda ne samo da kontroliše korov i čuva vlažnost u zemljištu, već i neprekidno obogaćuje zemljište hranljivim materijama putem sporog razlaganja.
Organska i mineralna đubriva u gajenju frezija
Za snabdevanje frezija hranljivim materijama svoje mesto imaju kako organska, tako i mineralna đubriva, a često kombinacija oba daje najbolje rezultate. Organska đubriva, kao što je zreo stajsko đubrivo, kompost, koštano brašno ili krvno brašno, sporo se razlažu i obezbeđuju dugotrajan izvor hranljivih materija, istovremeno poboljšavajući strukturu zemljišta, vodni režim i biološku aktivnost. Preporučuje se da se ona unose u zemljište prvenstveno kao osnovno đubrivo prilikom pripreme zemljišta pre sadnje. Kompost je posebno dragocen jer, pored kompleksnog sadržaja hranljivih materija, unosi u zemljište i korisne mikroorganizme.
Mineralna đubriva sadrže brže dostupne hranljive materije i omogućavaju precizniju regulaciju sastava hranljivih materija prema trenutnim potrebama biljke. Dostupna su u različitim oblicima, kao što su granule, prahovi ili tečni koncentrati. Granulirana mineralna đubriva se obično sporije oslobađaju, dok tečni hranljivi rastvori omogućavaju trenutnu apsorpciju hranljivih materija, što ih čini odličnim za brzu intervenciju u slučaju simptoma nedostatka ili za ciljanu podršku određenih faza rasta. Važna je pravilna upotreba mineralnih đubriva, pri čemu se striktno poštuju uputstva za doziranje navedena na pakovanju, kako bi se izbeglo opekotine i prekomerna koncentracija soli u zemljištu.
Mineralna đubriva sa sporim oslobađanjem (CRF) postaju sve popularnija i u gajenju frezija, jer jednokratnom primenom obezbeđuju neprekidno snabdevanje hranljivim materijama tokom nekoliko meseci. Ova đubriva imaju poseban omotač koji pod uticajem vlažnosti i temperature zemljišta postepeno oslobađa hranljive materije. To smanjuje rizik od ispiranja i minimizira rizik od predoziranja hranljivim materijama, istovremeno omogućavajući ravnomerniji razvoj biljke. Iako njihovi početni troškovi mogu biti veći, dugoročno mogu biti ekonomična zbog manjeg broja potrebnih primena.
Folijarno đubrenje može biti dopunska metoda, posebno za brzo otklanjanje nedostatka mikronutrijenata ili za jačanje biljaka tokom stresnih perioda (na primer, suša, hladno vreme). Hranljive materije apsorbovane preko listova se brzo koriste. Važno je, međutim, znati da folijarno đubrenje ne zamenjuje adekvatno snabdevanje hranljivim materijama preko zemljišta, već ga samo dopunjuje. Folijarna đubriva treba uvek primenjivati prema uputstvima proizvođača, razređena, rano ujutru ili kasno popodne, kako bi se izbeglo opekotine listova i maksimalizovala efikasnost apsorpcije.
Česte greške u đubrenju frezija i njihova prevencija
Jedna od najčešćih grešaka u đubrenju frezija je prekomerno đubrenje, posebno prekomerna upotreba azota. Mnogi veruju da što više hranljivih materija biljka dobije, to će bolje rasti, ali to nije tačno. Prekomerna količina azota može dovesti do bujne lisne mase na uštrb cvetanja, može učiniti biljna tkiva ređim, što ih čini podložnijim bolestima i poleganju. Mineralno prekomerno đubrenje obično takođe dovodi do povećanja saliniteta zemljišta, što može oštetiti korenje i ometati apsorpciju vode, izazivajući simptome opekotina na listovima.
Drugi čest problem je đubrenje u neodgovarajuće vreme. Na primer, prekomerna doza azota primenjena u periodu pre cvetanja može odložiti ili smanjiti cvetanje. Slično tome, zanemarivanje snabdevanja hranljivim materijama nakon cvetanja može dovesti do slabijeg razvoja lukovica, što negativno utiče na kvalitet cvetanja naredne godine. Važno je razumeti ciklus rasta frezija i specifične potrebe za hranljivim materijama u svakoj fazi, kako bi đubrenje biljci zaista koristilo i ne bi nanosilo štetu.
Neravnoteža hranljivih materija takođe može izazvati ozbiljne probleme. Ako, na primer, primenimo previše fosfora, to može ometati apsorpciju drugih važnih mikronutrijenata, kao što su gvožđe ili cink, izazivajući simptome nedostatka. Zbog toga se preporučuje upotreba đubriva sa uravnoteženim sastavom ili ciljano snabdevanje hranljivim materijama na osnovu rezultata analize zemljišta. Umesto principa „više je bolje“, pri đubrenju frezija treba slediti princip „prava količina u pravo vreme“.
Na kraju, ali ne manje važno, greška može biti ignorisanje pH vrednosti zemljišta. Čak i ako u zemljištu ima dovoljno hranljivih materija, neoptimalna pH vrednost može ometati njihovu apsorpciju od strane biljke. Na primer, u jako alkalnim zemljištima opada dostupnost gvožđa, mangana i fosfora, dok u jako kiselim zemljištima kalcijum, magnezijum i molibden mogu postati manje dostupni, a neki elementi, kao što je aluminijum, mogu dostići toksične nivoe. Redovna provera pH zemljišta i njegova korekcija po potrebi su od suštinskog značaja za efikasno korišćenje hranljivih materija.
