Trolapasti badem, poznat i kao ukrasni badem, u proleće je jedan od najspektakularnijih ukrasnih grmova u bašti, prepun rascvetanih, ružičastih, punih cvetova. Međutim, da bi nas iz godine u godinu oduševljavao ovim raskošnim prizorom, moramo se pobrinuti za njegovo zdravlje, jer ga prete brojne bolesti i štetočine. Temelj uspešne zaštite bilja je prevencija i pravovremeno prepoznavanje patogena i štetočina. Zdrava biljka u dobroj kondiciji mnogo je otpornija na infekcije, stoga su pravilna ishrana, zalivanje i ispravno orezivanje od ključne važnosti. U nastavku detaljno predstavljamo najčešće probleme i najefikasnije metode borbe protiv njih, kako bi trolapasti badem ostao ukras naše bašte.
Gljivične bolesti i njihova prevencija
Najosetljivija tačka trolapastog badema je njegova podložnost gljivičnim infekcijama, posebno u hladnom, kišovitom prolećnom periodu. Ovi patogeni mogu uzrokovati značajne štete, od sušenja cvetova i izdanaka do propadanja cele biljke. Prevencija je stoga od izuzetne važnosti i uključuje zadatke od odabira odgovarajućeg staništa, preko stručnog orezivanja do svesnog prskanja sredstvima za zaštitu bilja. Agrotehničke metode, kao što je formiranje krošnje koja obezbeđuje dobru cirkulaciju vazduha, same po sebi smanjuju rizik od infekcije. Borba protiv gljivičnih bolesti je zadatak koji od baštovana zahteva stalnu pripravnost.
Najstrašnija i najčešća gljivična bolest je monilija ili sušenje cvetova i izdanaka, koju uzrokuje gljiva Monilinia laxa. Infekcija se tipično javlja u vreme cvetanja, a patogen prodire u biljku kroz njušku tučka. Simptomi su dramatični i brzo se javljaju: cvetovi naglo venu, postaju smeđi i suše se, ali ostaju na biljci, kao da ih je oštetio mraz. Infekcija se odavde širi na izdanke, koji takođe venu i suše se, listovi mlitavo vise, a na kraju cela grana može odumreti. Na bolesnim delovima često se može primetiti i smolotok (gumoza), što je odbrambena reakcija biljke.
Trolapasti badem takođe ugrožavaju gljive koje uzrokuju pegavost lišća, kao što je šupljikavost lista koštičavog voća koju uzrokuje Stigmina carpophila. Njen simptom je pojava sitnih pega sa crvenkastosmeđim rubom na lišću, čija sredina vremenom ispada, kao da je u list pucano sačmaricom. Kod teške infekcije lišće prerano otpada, što dovodi do slabljenja biljke i smanjenog cvetanja sledeće godine. Širenju bolesti pogoduje vlažno, kišovito vreme, jer spore gljive dospevaju na novo lišće sa kapljicama vode. Skupljanje i uništavanje opalog, zaraženog lišća od temeljne je važnosti za prekidanje lanca infekcije.
Iako ređe, na trolapastom bademu može se pojaviti i pepelnica, posebno u toplim, vlažnim letnjim periodima, ili ako biljka stoji na previše gustom, senovitom mestu. Bolest se prepoznaje po karakterističnoj beloj, praškastoj prevlaci na lišću i svežim izdancima. Ova prevlaka ometa fotosintezu, lišće se može deformisati, požuteti i rano otpasti, a rast izdanaka usporava. Temelj borbe protiv pepelnice je prevencija, što prvenstveno znači prozračnu formu krošnje obezbeđenu pravilnim orezivanjem. Prekomerno đubrenje azotom takođe pogoduje bolesti, jer su brzorastući izdanci sa labavom strukturom tkiva podložniji infekciji.
Bakterijske i druge patogene
Osim gljivičnih infekcija, i bakterijske bolesti mogu uzrokovati ozbiljne probleme trolapastom bademu, a borba protiv njih je često složenija. Bakterije obično prodiru u tkiva biljke kroz rane, na primer, rezne površine, oštećenja od mraza ili oštećenja od insekata. Zdrav, otporan biljni materijal i poštovanje higijenskih pravila, kao što je dezinfekcija makaza za orezivanje, i ovde su ključni za prevenciju. Bakterijske bolesti često postaju sistemske, što može dovesti do propadanja cele biljke. Trenutno uklanjanje i uništavanje zaraženih delova biljke neophodno je kako bi se sprečilo dalje širenje.
Jedna od najznačajnijih bakterijskih bolesti je bakterijski rak i smolotok, uzrokovan vrstama Pseudomonas. Znakovi bolesti su udubljena, odumrla područja kore na stablu i granama, takozvane rak-rane. Iz tih rana, posebno u proleće, curi jantarno obojena, gumasta supstanca, smola. Važno je znati da smolotok sam po sebi može biti i opšta stresna reakcija, ali ako je praćen rak-ranama, to je jasan znak bakterijske infekcije. Bolest uzrokuje odumiranje grana, slabljenje biljke, a u teškim slučajevima ceo grm može propasti.
Zemljišna bakterija Agrobacterium tumefaciens uzrokuje rak korena, koji se takođe može pojaviti na trolapastom bademu. Infekcija se događa kroz korenje ili korenov vrat, obično kroz rane nastale tokom sadnje ili obrade zemljišta. Delovanjem patogena na mestu infekcije stvaraju se nepravilni, karfiolasti tumori, takozvane guke. Ovi tumori ometaju transport vode i hranljivih materija u biljci, što dovodi do zakržljalog rasta, slabog cvetanja i opšteg propadanja biljke. Bolest se ne može izlečiti, stoga se naglasak mora staviti na prevenciju, što znači izbegavanje povreda i korišćenje zdravog sadnog materijala iz pouzdanog izvora.
Iako manje specifične za trolapasti badem, mogu se pojaviti i virusne i fitoplazmatske bolesti koje generalno ugrožavaju koštičavo voće. Ovi patogeni uzrokuju sistemsku infekciju protiv koje ne postoji direktna metoda borbe. Simptomi mogu biti različiti: prstenaste ili mozaične pege na lišću, žućenje, deformacije, te zaostajanje u rastu. Virusi se najčešće šire vegetativnim sadnim materijalom, te insektima štetočinama kao što su lisne vaši. Jedini način borbe je prevencija, odnosno nabavka sadnog materijala bez virusa, te dosledna borba protiv insekata koji prenose viruse.
Najčešće štetočine i borba protiv njih
Trolapasti badem nije samo privlačna meta za patogene, već i za brojne životinjske štetočine, koje svojim sisanjem ili griženjem uzrokuju direktne i indirektne štete. Biljka oslabljena štetočinama postaje podložnija sekundarnim infekcijama, kao što su gljivične i bakterijske bolesti. Redovna provera je neophodna kako bi se na vreme uočila pojava štetočina i intervenisalo pre njihovog ozbiljnijeg razmnožavanja. Sledeći načela integrisane zaštite bilja, prednost treba dati biološkim i mehaničkim rešenjima u odnosu na hemijsku borbu. Stvaranje uravnoteženog baštenskog ekosistema, u kojem su prisutni i korisni organizmi, uveliko doprinosi suzbijanju štetočina.
Lisne vaši su jedna od najčešćih i najtvrdokornijih štetočina trolapastog badema, koje u proleće masovno napadaju sveže, nežne vrhove izdanaka i naličje lišća. Njihovim sisanjem lišće se deformiše, uvija, a rast izdanaka se zaustavlja. Vaši izlučuju velike količine medne rose bogate šećerom, na kojoj se naseljava čađavica, stvarajući crnu prevlaku na lišću. Ova prevlaka nije samo estetski ružna, već i ometa fotosintezu, dodatno slabeći biljku. Lisne vaši osim toga mogu biti i vektori virusa, pa je njihova šteta višestruka.
Vruća, suva letnja razdoblja pogoduju razmnožavanju crvenog pauka, koji su zbog svoje male veličine teško uočljivi. Njihovu prisutnost odaju sitni, žućkasti tragovi sisanja na lišću, bleda, bronzana boja lišća i u težim slučajevima fina, gusta paučina vidljiva na vrhovima izdanaka i naličju lišća. Crveni pauci sišu biljne sokove sa naličja lišća, što dovodi do žućenja, sušenja i preranog opadanja lišća. U prevenciji može pomoći vlaženje, na primer, prskanje lišća vodom, jer ovi štetočine preferiraju suve uslove.
Štitaste vaši takođe mogu predstavljati ozbiljan problem, posebno na slabo provetrenim, zanemarenim grmovima. Ovi štetočine žive ispod male, štitaste prevlake na drvenastim delovima, stablu i granama, gde sišu biljne sokove. Jaka infekcija može uzrokovati odumiranje grana i opšte slabljenje biljke. Pored toga, larve različitih drvotočaca, poput potkornjaka, takođe mogu predstavljati pretnju, posebno za već oslabljene, stare ili stresirane biljke. Njihovu prisutnost odaju sitne rupice vidljive na kori i piljevina koja iz njih ispada.
Integrisana zaštita bilja u praksi
Integrisana zaštita bilja (IPM) je složen pristup koji ima za cilj dugoročno i održivo očuvanje zdravlja trolapastog badema. Ova strategija ne teži potpunom iskorenjivanju štetočina i patogena, već održavanju njihovih populacija ispod nivoa koji više ne uzrokuje ekonomsku ili estetsku štetu. IPM stavlja najveći naglasak na prevenciju i koristi različite metode borbe (agrotehničke, mehaničke, biološke i hemijske) usklađeno, štedeći okolinu i ljudsko zdravlje. U središtu ovog pristupa je temeljno poznavanje biljke i njenog okruženja.
Agrotehničke i mehaničke metode čine temelj integrisane zaštite bilja. To uključuje odabir odgovarajućeg staništa, koje je sunčano, sa dobrom drenažom i prozračno, jer to smanjuje rizik od gljivičnih bolesti. Stručno orezivanje je ključno: tokom kasne zime ili ranog proleća treba ukloniti sve bolesne, oštećene, odumrle i ukrštajuće grane, stvarajući prozračnu, providnu krošnju. Zelena rezidba nakon infekcije monilijom, gde se zaraženi izdanci režu do zdravog dela, neophodna je za zaustavljanje bolesti. Preporučuje se dezinfikovati makaze za orezivanje nakon svakog reza, na primer alkoholom ili rastvorom hipohlorita.
Biološka borba znači privlačenje i zaštitu prirodnih neprijatelja štetočina, kao što su bubamare, zlatooke i osolike muve, u baštu, koji efikasno smanjuju populacije lisnih vaši. To se može postići raznolikom sadnjom i sadnjom cvetnih trajnica. U nekim slučajevima mogu se koristiti i biološki pesticidi, kao što su preparati na bazi Bacillus thuringiensis, protiv gusenica. Zimsko prskanje bakarnim ili uljnim preparatima takođe je važan preventivni korak, koji smanjuje broj prezimljujućih patogena i jaja štetočina (štitaste vaši, grinje) na drvenastim delovima.
Hemijska borba je u integrisanoj zaštiti bilja alat koji se sme koristiti samo u krajnjem slučaju, ciljano i oprezno. Ako to opravdava obim infekcije ili štete, prednost treba dati selektivnim, ekološki prihvatljivijim aktivnim supstancama. U borbi protiv monilije, na primer, prskanje sistemskim fungicidom na početku i na kraju cvetanja može biti efikasno. Protiv lisnih vaši, preparati na bazi kalijumovog sapuna ili preparati sa narandžinim uljem takođe mogu biti dobra alternativa tradicionalnim insekticidima. Uvek se pridržavajte uputstava za upotrebu sredstva, posebno s obzirom na dozu, karencu i zaštitu pčela.
