Japanski dren, naučnog naziva Cornus kousa, sve je popularnija ukrasna biljka i u našim baštama, zahvaljujući svojim spektakularnim cvetovima u obliku zvezde i odličnoj otpornosti. Iako je ova vrsta znatno otpornija od svog poznatijeg srodnika, cvetnog drena (Cornus florida), nije potpuno neranjiva na različite bolesti i štetočine. Osnova uspešne zaštite bilja je prevencija i rano prepoznavanje problema, za šta je neophodno poznavanje mogućih patogena i štetočina. Zdrava biljka u dobroj kondiciji sposobna je da se mnogo efikasnije brani od napada, stoga rad pažljivog baštovana počinje već pri sadnji.
Gljivične bolesti: nevidljivi neprijatelji
Gljivične infekcije predstavljaju najčešći problem u životu ukrasnog drveća, a japanski dren nije izuzetak, iako srećom pokazuje izvanrednu otpornost na najopasnije patogene. Zloglasna antraknoza drena, koju uzrokuje gljiva Discula destructiva i koja uništava zasade cvetnog drena širom Severne Amerike, gotovo uopšte ne predstavlja pretnju za japanski dren. Upravo je ta otpornost jedan od glavnih razloga zašto pejzažni arhitekti i ljubitelji bašta preferiraju ovu vrstu. Uprkos tome, važno je biti svestan gljivičnih bolesti koje povremeno mogu zaraziti biljku, posebno ako su uslovi okoline pogodni za patogene.
Pepelnica je jedna od najrasprostranjenijih gljivičnih bolesti koja može zahvatiti i japanski dren, posebno u vlažnom, toplom vremenu i na slabo provetrenim mestima. Karakterističan simptom infekcije je bela, praškasta prevlaka na lišću i izdancima, koja se čini kao da se može obrisati. Ova prevlaka ometa fotosintezu, lišće se može deformisati, požuteti i prerano opasti, što slabi biljku. Ključ zaštite je prevencija: posadite japanski dren na sunčano, provetreno mesto i rezidbom osigurajte odgovarajuću ventilaciju krošnje. U slučaju teške infekcije mogu se koristiti preparati na bazi sumpora ili drugi specifični fungicidi, ali u većini slučajeva dovoljno je obezbediti odgovarajuće uslove gajenja.
Iako japanski dren dobro podnosi većinu gljiva koje uzrokuju pegavost lišća, u određenim uslovima, poput izrazito kišnog leta, na lišću se mogu pojaviti sitne, smeđe ili ljubičaste pege. Njih može uzrokovati, između ostalog, pegava antraknoza uzrokovana gljivom Elsinoë corni, što je estetski problem, ali retko ozbiljno ugrožava zdravlje drveta. Mnogo veću opasnost predstavlja fitoftorozna trulež korena, koja se razvija u previše zalivenom, slabo dreniranom zemljištu. Simptomi se prvo javljaju na lišću: lišće žuti, vene, a zatim cela grana odumire, dok korenov sistem propada u zemlji. Za prevenciju je neophodna sadnja u dobro drenirano zemljište i pažljivo zalivanje.
Štetni insekti: sisari i glodari
Japanski dren privlači relativno malo štetočina, ali neki insekti mogu uzrokovati ozbiljne probleme ako se razmnože na biljci. Jedan od najopasnijih je drenov staklokrilac (Synanthedon scitula), čija gusenica živi i grize ispod kore drveta, u kambijumu. Pošto je šteta skrivena, često je primetimo tek kada već odumiru značajne grane ili se opšte stanje drveta pogorša. Znak zaraze mogu biti male rupe na stablu ili debljim granama iz kojih ispada piljevini sličan izmet (frass). Najvažniji element prevencije je izbegavanje mehaničkih oštećenja, jer leptir rado polaže jaja u rane uzrokovane kosilicom, trimerom ili nestručnom rezidbom.
Štitaste vaši predstavljaju još jedan čest problem, posebno na oslabljenim, stresiranim stablima. Ovi sitni, nepokretni ili sporo pokretni insekti pričvršćuju se na izdanke i grane i sisaju biljne sokove, što dovodi do žućenja lišća, zaustavljanja rasta i, u teškim slučajevima, odumiranja grana. Njihovu prisutnost često prati medna rosa, lepljiva supstanca koju izlučuju i na kojoj se razvija crna plesan čađavica, dodatno narušavajući estetsku vrednost biljke i ometajući fotosintezu. Zaštita se može sprovesti zimskim prskanjem, koje uništava prezimljujuće oblike, ili primenom uljanih ili sapunskih preparata tokom vegetacije, koji guše štetočine.
Lisne vaši takođe se mogu pojaviti na svežim, mladim izdancima japanskog drena, posebno u proleće. Iako retko uzrokuju ozbiljna, trajna oštećenja, u velikom broju sisajući mogu deformisati lišće i vrhove izdanaka. Slično štitastim vašima, proizvode mednu rosu, podstičući razvoj čađavice. Još jedna povremena štetočina je drenova osa listarica (Macremphytus tarsatus), čije pagusenice grupno grizu lišće, uzrokujući čak i golobrst. Zaštita je obično jednostavna: protiv lisnih vaši prirodni neprijatelji poput bubamara često su dovoljni, ali po potrebi se mogu suzbiti biljnim sapunima, dok se larve ose mogu u početnoj fazi ukloniti ručno.
Principi integrisane zaštite bilja
Integrisana zaštita bilja (IPM) je složen pristup koji naglašava prevenciju i ekološki prihvatljiva rešenja umesto trenutnog posezanja za hemikalijama širokog spektra. Osnova ove strategije u slučaju japanskog drena je odabir odgovarajućeg staništa. Biljka će biti najzdravija i najotpornija ako se posadi u dobro drenirano, blago kiselo zemljište bogato organskom materijom, te na sunčano ili polusenovito, ali dobro provetreno mesto. Pravilna sadnja sama po sebi stvara snažnu odbrambenu liniju protiv većine bolesti i štetočina, jer se vitalno drvo može mnogo bolje braniti.
Odgovarajuća tehnologija gajenja takođe je ključni element prevencije. To uključuje stručno zalivanje, pri čemu se izbegava prekomerno zalivanje i stajaća voda, što može dovesti do truleži korena. Važna je i uravnotežena prihrana; prekomerna primena azota rezultira rastom izdanaka sa labavom strukturom tkiva, osetljivih na bolesti. Rezidba takođe ima dvostruku ulogu: s jedne strane oblikuje krošnju, a s druge strane uklanjanjem bolesnih, oštećenih ili prema unutra rastućih grana poboljšava protok vazduha, što smanjuje rizik od gljivičnih infekcija.
Kada se problem pojavi uprkos preventivnim merama, integrisana zaštita bilja preferira najmanje drastične intervencije. To može značiti ručno uklanjanje štetočina, biološku kontrolu, poput privlačenja bubamara ili parazitskih osa u baštu, ili korišćenje selektivnih, ekološki prihvatljivih sredstava poput biljnih ulja ili sapuna. Primena sintetičkih pesticida širokog spektra opravdana je samo u krajnjem slučaju, ciljano i uz strogo pridržavanje uputstva za upotrebu. Ovaj pristup ne štiti samo zdravlje japanskog drena, već i ceo ekosistem bašte.
Stres iz okoline kao uzrok problema
Bolesti i štetočine često su samo sekundarni problem; stvarni uzrok često je neki stres iz okoline kojem je biljka izložena. Japanski dren, iako relativno nezahtevan, loše reaguje na ekstremne uslove, što slabi njegovu prirodnu odbrambenu sposobnost. Dugotrajna suša, na primer, usporava rast, lišće vene, rubovi mu postaju smeđi, a drvo postaje mnogo osetljivije na sisajuće štetočine i sekundarne infekcije. S druge strane, prekomerno zalivanje ili slabo drenirano zemljište stvaraju anoksično okruženje za korenje, što dovodi do truleži korena i propadanja drveta.
Mehanička oštećenja otvaraju jedna od najčešćih vrata za patogene i štetočine, posebno za drenovog staklokrilca. Rane uzrokovane kosilicom ili trimerom na dnu stabla gotovo su pozivnica za štetočinu. Nepravilna rezidba, poput ostavljanja predugih patrljaka ili rezanja preblizu stabla, takođe stvara teško zaceljujuće rane. Važno je da se rezidba uvek obavlja oštrim, dezinfikovanim alatom, a rez se radi neposredno izvan ogrlice grane kako bi se prirodni procesi zaceljivanja rana drveta odvijali što je brže moguće.
Kvalitet zemljišta i odgovarajuća prihrana fundamentalno određuju zdravlje i vitalnost japanskog drena. U zemljištu sa neoptimalnom pH vrednošću (previše alkalno), biljka ne može apsorbovati određene vitalne mikroelemente, poput gvožđa, što dovodi do hloroze uzrokovane nedostatkom gvožđa. Njen simptom je žućenje lišća između žila, dok žile ostaju zelene. Drvo koje pati od nedostatka hranljivih materija ili raste u zemljištu loše strukture, zbijenom, pokazuje opšte propadanje i ne može se efikasno braniti od bolesti. Redovno poboljšavanje zemljišta organskom materijom, poput komposta, i uravnotežena prihrana dugoročno obezbeđuju dobru kondiciju biljke.
