Trokrilni badem, poznat i kao ukrasni badem, jedan je od najšarmantnijih i najspektakularnijih ukrasa prolećnih bašti. Svojim gustim, punim, ružičastim cvetovima koji se pojavljuju u rano proleće, često i pre listanja, privlači poglede i jedan je od prvih vesnika prirode koja se budi posle zime. Ovaj ukrasni žbun ili malo drvo, poreklom iz Kine, osvaja srca zaljubljenika u baštovanstvo ne samo svojom lepotom, već i relativno jednostavnom negom. Pravilnom sadnjom i malo pažnje, godinama može biti dragulj naše bašte, koji nas svakog proleća nagrađuje bogatim cvetanjem.
Prunus triloba, kako mu i naučno ime kaže, pripada rodu Prunus, što znači da je u bliskom srodstvu sa trešnjom, šljivom i bademom. U svom prirodnom staništu raste kao veći žbun ili manje drvo, a visina mu može dostići 2-3 metra. Listovi se pojavljuju nakon cvetanja, trokrilni su, živozeleni, a u jesen poprimaju žućkastu nijansu pre nego što otpadnu. Ipak, njegova prava privlačnost leži u punim, ružičastim cvetovima prečnika 2-3 centimetra koji cvetaju početkom aprila i gusto prekrivaju prošlogodišnje izdanke, stvarajući pravi oblak cveća. Biljka je otporna na mraz, pa se može bezbedno uzgajati i u klimatskim uslovima Srbije.
U rasadnicima se trokrilni badem najčešće susreće u dva osnovna oblika: žbunastom i kalemljenom na stablo, takozvanom visokostablašu. Žbunasti oblik deluje prirodnije, odlično izgleda kao soliter ili kao deo grupa žbunja, a može se uzgajati i kao živa ograda, iako se ređe koristi u tu svrhu. Visokostablaš badem je elegantnija biljka koja funkcioniše kao malo drvo, idealan je izbor za predvrtove, uz terase ili kao centralni element manjih bašti. Kod ove varijante, plemeniti deo se kalemi na podlogu (najčešće neka sorta šljive ili džanarike), čime se stvara malo drvo sa pravilnom, loptastom krošnjom.
Iako je najrasprostranjenija sorta ‘Multiplex’ (ili ‘Plena’) sa punim ružičastim cvetovima, postoje i druge varijante, iako se ređe nalaze u prodaji. Osnovna vrsta, na primer, ima jednostavne cvetove, ali njena ukrasna vrednost zaostaje za plemenitim sortama sa punim cvetovima. Prilikom kupovine važno je obratiti pažnju na stanje biljke: kod varijanti kalemljenih na stablo proverite mesto kalemljenja, da je zaraslo i bez oštećenja. Stanje korenovog sistema takođe je ključno, stoga je preporučljivo odabrati kontejnersku biljku čija je korenova bala već dobro prožela zemlju, čime se osigurava uspešno primanje.
Idealno mesto za sadnju i priprema zemljišta
Jedan od najvažnijih uslova za obilno cvetanje trokrilnog badema je odabir pravog mesta za sadnju. Biljka je izrazito svetloljubiva, stoga za nju odaberite sunčan, svetao deo bašte gde dobija najmanje 6-8 sati direktne sunčeve svetlosti dnevno. Na senovitom ili polusenovitom mestu cvetanje će biti znatno slabije, izdanci će se izdužiti, a biljka će postati osetljivija na bolesti. Zaštita od vetra takođe je važan aspekt; iako badem nije preterano osetljiv, na zaštićenijem položaju cvetovi će duže trajati, a i biljka će se bolje osećati.
Što se tiče tipa zemljišta, badem je relativno tolerantan, ali najbolje uspeva u dobro dreniranim zemljištima bogatim hranljivim materijama i rahle strukture. Ne voli stajaću vodu, glinovita, zbijena zemljišta, jer takvo okruženje dovodi do truljenja korena i propadanja biljke. Ako je zemljište u našoj bašti previše zbijeno, glinovito, pre sadnje svakako poboljšajte njegovu strukturu. To možete učiniti mešanjem zrelog komposta, peska ili sitnog šljunka, što pomaže u rahljenju zemljišta i odvodnji viška vode. Previše rahla, peskovita zemljišta mogu se obogatiti i poboljšati njihovu sposobnost zadržavanja vode dodavanjem organske materije, poput komposta ili dobro sagorelog stajskog đubriva.
Priprema sadne jame ključan je korak za uspešno ukorenjivanje biljke. Veličina jame uvek treba da bude veća od korenove bale ili kontejnera biljke; kao opšte pravilo, iskopajte jamu barem dvostruko širu i jedan i po put dublju. To osigurava da se korenje u početnom periodu može lako širiti u rahlom zemljištu. Iskopanu zemlju preporučljivo je skupiti u kolica ili na ceradu kako bi se kasnije lakše pomešala sa materijalima za poboljšanje zemljišta pre nego što je vratite.
Zemlju izvađenu iz jame obogatite organskim materijama kako biste biljci osigurali optimalan medijum. Obilno umešajte zreli kompost ili kvalitetno, pakovano stajsko đubrivo. To ne samo da snabdeva biljku hranljivim materijama u početnoj fazi razvoja, već i poboljšava strukturu zemljišta i upravljanje vodom. Nikada ne koristite sveže đubrivo jer može spaliti mlado, osetljivo korenje. Pažljiva priprema zemljišta najbolja je investicija, koja će se kasnije isplatiti zdravom, snažno rastućom i bogato cvetajućom biljkom.
Proces sadnje i početna nega
Najidealnije vreme za sadnju badema je jesen (od kraja septembra do mraza) ili rano proleće (mart-april). Prednost jesenske sadnje je što biljka ima vremena da se smiri tokom zime i sa prolećnim otopljenjem može odmah započeti sa razvojem korena, pa letnje vrućine dočekuje sa jačim korenovim sistemom. Prolećna sadnja takođe može biti uspešna, ali u tom slučaju treba posvetiti povećanu pažnju redovnom zalivanju tokom letnjih meseci kako se mlada biljka ne bi osušila. Kontejnerske biljke mogu se saditi gotovo cele godine u vremenu bez mraza, ali preporučljivo je izbegavati sadnju tokom letnjih vrućina.
Pre početka sadnje, kontejnersku biljku temeljno zalijte kako bi se korenova bala potpuno navlažila i lakše izašla iz saksije. Pažljivo izvadite biljku i pregledajte njen korenov sistem. Ako je korenje kružno preraslo korenovu balu, nežno ga prstima razrahlite kako biste ga podstakli na širenje u novo zemljište. Postavite biljku u sredinu pripremljene sadne jame tako da korenov vrat (deo gde se stablo spaja sa korenjem) bude u istoj ravni sa okolnim zemljištem. Kod varijanti kalemljenih na stablo, pazite da mesto kalemljenja bude najmanje 5-10 centimetara iznad nivoa zemljišta.
Nakon što ste biljku postavili na odgovarajuću visinu, počnite ispunjavati jamu poboljšanom mešavinom zemlje. Zemlju vraćajte postepeno, u više navrata, i pritom je nežno zbijajte kako ne bi ostali vazdušni džepovi oko korenja koji bi mogli uzrokovati isušivanje korenovog sistema. Na kraju sadnje, oblikujte mali „tanjir“ oko stabla biljke, što pomaže da voda za navodnjavanje dospe direktno u zonu korena. Zatim biljku temeljno zalijte, koristeći najmanje 10-15 litara vode, kako bi se zemljište dobro navlažilo i sleglo oko korenja.
Nega nakon sadnje ključna je u prvim nedeljama i mesecima. Kako biste sačuvali vlažnost zemljišta i sprečili rast korova, rasporedite sloj malča debljine 5-8 cm (npr. borova kora, drvena sečka, kompost) oko biljke, ali ostavite mali razmak od stabla kako biste sprečili truljenje. Visokostablaše varijante preporučljivo je prve jednu do dve godine vezati uz kolac kako ih vetar ne bi mogao pomeriti sa mesta dok se korenov sistem ne ojača. Kolac zabijte na strani suprotnoj od preovlađujućeg smera vetra i privežite stablo za njega labavim vezom u obliku osmice kako ne biste oštetili koru.
Metode razmnožavanja trokrilnog badema
Razmnožavanje badema moguće je raznim vegetativnim metodama koje osiguravaju da će svojstva nove biljke biti identična matičnoj biljci. Razmnožavanje semenom se ne preporučuje jer potomci neće naslediti pune cvetove plemenitih sorti, a rezultat će biti manje atraktivna biljka slična osnovnoj vrsti. Najčešće korišćene metode, koje se mogu uspešno sprovesti i u uslovima kućne bašte, su zelene reznice i poleganje. Profesionalni rasadnici preferiraju kalemljenje, posebno za proizvodnju visokostablaša.
Razmnožavanje zelenim reznicama jedan je od najpopularnijih postupaka. Najpogodnije vreme za to je kasno proleće ili rano leto (maj-jun), kada su sveži izdanci već poludrvenasti. Odaberite zdrav, snažan izdanak debljine olovke i odsecite komad dužine 10-15 cm, neposredno ispod lisnog čvora. Uklonite donje listove reznice, ostavite samo gornja 2-4 lista, koja možete prepoloviti kako biste smanjili isparavanje. Vrh reznice umočite u hormon za ukorenjivanje, a zatim ih zabodite u rahli, vlažni supstrat (npr. mešavina perlita i treseta). Za osiguranje visoke vlažnosti, pokrijte posudu prozirnom folijom ili plastičnom flašom i držite je na svetlom, ali ne na direktnom suncu. Ukorenjivanje obično traje 4-8 nedelja.
Poleganje je izuzetno jednostavna i gotovo uvek uspešna metoda, koja je posebno efikasna kod žbunastih oblika badema. U rano proleće odaberite mladu, savitljivu granu blizu tla. Deo grane koji će biti u kontaktu sa zemljom, pažljivo zasecite ili oštetite na malom delu oštrim nožem kako biste podstakli stvaranje korena. Iskopajte mali jarak, savijte granu prema dole, oštećeni deo pričvrstite u tlu žičanom kukom, a zatim ga prekrijte zemljom. Vrh grane privežite za kolac kako bi stajao uspravno. Zemljište održavajte stalno vlažnim. Polegli deo obično do jeseni ili sledećeg proleća razvije dovoljno korena da se može odvojiti od matične biljke i započeti samostalan život.
Kalemljenje je najprofesionalnija metoda razmnožavanja koja se koristi uglavnom za stvaranje visokostablaša. Za to je potrebna podloga koja daje korenov sistem i stablo biljke, te plemenita grančica (plemka) koja potiče od željene sorte badema. Podloga je najčešće neka otporna sorta šljive (npr. džanarika) ili divlja trešnja. Kalemljenje se obično obavlja zimi (spajanjem) ili u rano proleće (okuliranjem). Ova metoda zahteva veliku stručnost, praksu i posebne alate, pa se ređe koristi u kućnoj bašti. Rezultat uspešnog kalemljenja je plemenita krošnja sa bogatim cvetanjem, koja raste na snažnoj i otpornoj podlozi.
