Sivolisna dunjarica, naučno poznata kao Cotoneaster glaucophyllus, postaje sve popularniji izbor u domaćim baštama zahvaljujući svom atraktivnom izgledu i relativnoj nezahtevnosti. Ovaj zimzeleni ili poluzimzeleni žbun, poreklom iz planinskih regija Kine, ukrašava baštu tokom cele godine svojim plavičasto-zelenim, sivkastim lišćem i jarko crvenim bobicama koje sazrevaju u jesen. Međutim, da bi biljka iz godine u godinu pokazivala svoj najlepši oblik, neophodna je odgovarajuća zimska priprema i nega. Stručno prezimljavanje ne samo da osigurava preživljavanje biljke, već postavlja i temelje za snažan prolećni rast i obilno plodonošenje.
Otpornost na mraz sivolisne dunjarice usko je povezana sa njenim mestom porekla, gde je morala da se prilagodi oštrijim klimatskim uslovima. Zahvaljujući tome, reč je o suštinski otpornoj vrsti koja generalno dobro podnosi zime u Mađarskoj, posebno stariji, dobro ukorenjeni primerci. „Poluzimzeleni“ karakter biljke znači da u blažim zimama zadržava značajan deo svog lišća, dok u hladnijim, mraznijim periodima može da odbaci lišće kako bi se zaštitila od prekomernog isparavanja i oštećenja od mraza. To je prirodni odbrambeni mehanizam, a ne znak odumiranja biljke, stoga nema razloga za brigu.
Međutim, uspešno prezimljavanje ne zavisi isključivo od temperature vazduha, već na njega utiču i brojni drugi faktori okoline. Mrazan, suv vetar, jako zimsko sunce, vlažnost zemljišta i opšte stanje biljke igraju ključnu ulogu. Zimsko sunce, na primer, iako se može činiti bezopasnim, u kombinaciji sa smrznutim zemljištem može prouzrokovati ozbiljna oštećenja usled gubitka vode kroz lišće, odnosno isušivanja. Posebno su mlade, tek zasađene jedinke izložene ovim opasnostima, jer njihov korenski sistem još nije prodro dovoljno duboko da bi obezbedio stabilan izvor vode.
Ukratko, iako je sivolisna dunjarica robustan i prilagodljiv ukrasni žbun, briga se ne sme zanemariti pre i tokom zimskih meseci. Svesna priprema, koja uključuje pravilno zalivanje, prihranu i fizičku zaštitu, garantuje da će biljka u proleće ponovo krenuti zdrava i snažna. U sledećim poglavljima detaljno ćemo predstaviti korake kojima se mogu minimizirati zimski rizici i maksimizirati ukrasna vrednost biljke.
Ključni koraci u pripremi za prezimljavanje
Jedan od najvažnijih, a ipak često zanemarenih elemenata zimske pripreme je temeljno jesenje zalivanje pre mrazeva. Pre nego što se zemljište trajno smrzne, sivolisna dunjarica mora da upije i uskladišti dovoljno vlage u svom korenovom sistemu i tkivima. Ova zaliha vode je od vitalnog značaja tokom zimskog perioda, kada korenje više ne može da upija vodu iz smrznutog zemljišta, dok zimzeleno ili poluzimzeleno lišće i dalje isparava pod uticajem vetra i sunca. Obilno jesenje zalivanje stoga efikasno pomaže u sprečavanju zimskog isušivanja, što je pored mraza drugi najznačajniji štetni faktor.
Vreme i vrsta prihrane takođe igraju ključnu ulogu u pripremi biljke. Krajem vegetacione sezone, od kasnog leta nadalje, treba izbegavati upotrebu đubriva sa visokim sadržajem azota. Naime, azot podstiče intenzivan rast izdanaka, ali tako formirani sveži, nežni izdanci nemaju vremena da pravilno sazreju i odrvene pre mrazeva, pa su izuzetno osetljivi na oštećenja od mraza. Umesto toga, u ranu jesen vredi primeniti đubrivo sa niskim sadržajem azota i visokim sadržajem kalijuma, jer kalijum jača ćelijske zidove, poboljšava otpornost biljke na mraz i opštu otpornost.
Po pitanju jesenjeg orezivanja savetujemo oprez, jer se drastično skraćivanje ne preporučuje u ovom periodu. Veće radove orezivanja, poput oblikovanja ili podmlađivanja, vredi odložiti za kraj zime ili rano proleće. U jesen se preporučuje samo uklanjanje bolesnih, oštećenih ili odumrlih grana, čime se sprečava prezimljavanje uzročnika bolesti i dalje širenje zaraza. Preterano jesenje orezivanje, slično prekomernoj dozi azota, može podstaći biljku na stvaranje novih izdanaka, koji bi se tokom zime gotovo sigurno smrzli, nepotrebno slabeći žbun.
Na kraju, ali ne i najmanje važno, čišćenje neposrednog okruženja biljke takođe je deo pripreme. Uklanjanje opalog lišća i drugih biljnih ostataka oko podnožja žbuna tokom jeseni je od ključne važnosti. Ovi vlažni, raspadajući materijali pružaju idealno sklonište i mesto za razmnožavanje različitih štetočina i gljivičnih bolesti, poput uzročnika bakterijske paleži, koja takođe može ugroziti dunjarice. Čisto, uredno okruženje smanjuje pritisak zaraze i doprinosi tome da biljka zdravo prebrodi period mirovanja.
Metode zaštite za mlade i starije biljke
Zaštita korenske zone je od primarne važnosti za svaku biljku, a najefikasniji način za to je pokrivanje zemljišta, odnosno malčiranje. Krajem jeseni, pre prvih jačih mrazeva, rasporedite debeli sloj organskog malča od 8-10 centimetara, poput borove kore, drvne sečke, lišća ili slame, oko podnožja biljke. Ovaj izolacioni sloj štiti gornji sloj zemljišta i plitko korenje od naglih temperaturnih fluktuacija i dubokog smrzavanja. Pored toga, pomaže u očuvanju vlage u zemljištu i sprečava klijanje korova u proleće.
Mlade sivolisne dunjarice, u prve jedne do tri godine nakon sadnje, posebno su osetljive na zimske nedaće i stoga zahtevaju pojačanu zaštitu. U njihovom slučaju, pored malčiranja, preporučljiva je i zaštita sistema grana. To se može postići korišćenjem prozračnih materijala, poput jute, agrotekstila ili mreže za zasenjivanje, kojima se biljka labavo umota. Ovaj pokrivač štiti lišće od isušujućeg zimskog vetra i jakog sunca, istovremeno omogućavajući prozračivanje i sprečavajući pojavu gljivica. Važno je ne koristiti hermetički zatvorenu plastičnu foliju jer se ispod nje zarobljena para danju zagreva, a noću smrzava, uzrokujući ozbiljna oštećenja.
Stariji, dobro razvijeni primerci posađeni pre više godina znatno su otporniji i izdržljiviji. U njihovom slučaju obično nije potrebno potpuno pokrivanje sistema grana, pod uslovom da se nalaze na zaštićenom, optimalnom položaju. Međutim, ako žbun stoji na otvorenom mestu izloženom vetru ili se predviđa izuzetno hladna zima bez padavina, uz debelo pokrivanje korenske zone, postavljanje jednostavne mreže za zaštitu od vetra na vetrovitoj strani takođe može biti opravdano. Najvažnija zaštita za njih je duboko prodirući, opsežan korenski sistem, koji može crpiti nešto vlage i iz dubljih, nezamrznutih slojeva zemljišta.
Prezimljavanje dunjarica uzgajanih u saksijama zahteva posebnu pažnju, jer je njihov korenski sistem mnogo izloženiji hladnoći od onih posađenih u zemlji. Zemlja u saksiji može se brzo i potpuno smrznuti, što dovodi do odumiranja korenja. Najbolje rešenje je premestiti biljku u saksiji na zaštićeno mesto, poput negrejane garaže, šupe ili zaštićene terase uz zid kuće. Ako biljka mora ostati napolju, samu saksiju treba izolovati: umotajte je folijom sa mehurićima, jutom ili je stavite u veću kutiju obloženu izolacionim materijalom (npr. slamom).
Prolećno buđenje i saniranje zimskih oštećenja
Nakon završetka zime, vreme uklanjanja zimske zaštite je ključno za zdrav prolećni početak biljke. Pokrivne materijale i deo sloja malča ne treba uklanjati prerano, jer kasni prolećni mrazevi još uvek mogu prouzrokovati ozbiljna oštećenja na biljci koja se već budi. Istovremeno, ne smeju ostati na mestu predugo jer se u toplijem vremenu vazduh ispod pokrivača može zagušiti, što pogoduje razvoju gljivičnih bolesti. Najidealnije vreme za uklanjanje zaštite je nakon što prođe opasnost od trajnog mraza, krajem marta ili početkom aprila, po mogućnosti odabirom oblačnog dana kako biljka ne bi doživela iznenadni sunčani šok.
Nakon uklanjanja pokrivača, prvi i najvažniji zadatak je temeljna procena stanja biljke i utvrđivanje zimskih oštećenja. Pažljivo pregledajte sistem grana, tražeći znakove oštećenja od mraza, poput pocrnelih, osušenih vrhova izdanaka ili napukle kore. Slomljene, oštećene grane pod pritiskom snega ili težinom leda takođe treba uzeti u obzir. Znak zimskog isušivanja je smeđenje i sušenje lišća. „Test grebanjem“ može pomoći u odlučivanju da li je grana živa: oštrim nožem nežno zagrebite koru, a ako ispod pronađete zeleno, vlažno tkivo (kambijum), grana je još živa.
Nakon dijagnoze sledi stručno prolećno orezivanje, čiji je cilj obnova biljke i popravak oštećenja nastalih tokom zime. Sve odumrle, bolesne ili oštećene biljne delove treba u potpunosti ukloniti oštrim, dezinfikovanim makazama za orezivanje. Rezove uvek vodite nazad do zdravog, živog dela, po mogućnosti iznad pupoljka ili bočne grane, kako biste podstakli rast novih izdanaka u pravom smeru. Ovo čišćenje nije važno samo estetski, već i zato što uzročnici bolesti mogu lako prodreti u tkiva biljke kroz oštećene delove.
Nakon orezivanja, sivolisnoj dunjarici je potrebna podrška za početak novog vegetacionog ciklusa. Temeljnim zalivanjem nadoknadite vlagu izgubljenu tokom zime i pomozite korenovom sistemu da ponovo pokrene apsorpciju hranljivih materija. Zatim primenite uravnoteženo, kompleksno, sporo otpuštajuće đubrivo koje obezbeđuje potrebne makro i mikroelemente za snažan rast i bujnu cvetanje. Ova prolećna početna briga postavlja temelje da se žbun brzo oporavi od nedaća zime i bude ukras naše bašte tokom cele godine.
