Celer, bilo da je reč o korenastom, stabljičastom ili lisnatom varijetetu, izuzetno je zahvalna, ali i biljka koja zahteva malo pažnje u povrtnjaku. Mnogi misle da se gajenje celera svodi samo na zalivanje i prihranu, međutim, stručno orezivanje i skraćivanje igraju ključnu ulogu u postizanju obilnog i kvalitetnog roda. Ovaj postupak ne služi samo u estetske svrhe, već svesno usmerava energiju biljke ka željenim delovima, odnosno mesnatom korenu, hrskavoj stabljici ili aromatičnim listovima. Usvajanjem pravilne tehnike mogu se sprečiti bolesti i maksimizirati količina i kvalitet ubranog roda, čime se uloženi trud zaista isplati.
Primarni cilj orezivanja je optimalna raspodela energije biljke. Celer, kao i svaka biljka, tokom fotosinteze proizvodi energiju koju koristi za rast i razvoj različitih delova. Ako ne intervenišemo, biljka će pokušati da ravnomerno razvija svoj koren, stablo i listove, što ni u jednoj oblasti neće rezultirati izvanrednim performansama. Ciljanim orezivanjem – na primer, uklanjanjem suvišnih bočnih izdanaka ili najdonjih, starih listova – podstičemo celer da energiju koncentriše u deo koji nam je najvažniji, na primer kod korenastog celera u koren. Na taj način možemo uzgojiti mnogo veći, oblikovaniji i hranljivim materijama bogatiji koren.
Pravovremenost je ključna za uspešno orezivanje. Sa intervencijom ne treba početi prerano, jer mladoj biljci su potrebni svi listovi za jačanje i početni rast. Generalno se može reći da je orezivanje pametno započeti otprilike mesec dana nakon rasađivanja, kada je biljka već stabilno krenula da raste. Nakon toga, preporučuje se kontinuirano, blago orezivanje tokom sezone, umesto da se biljka odjednom drastično skrati. Kod korenastog celera glavno vreme za orezivanje nastupa kada koren već vidljivo počne da se zaobljuje, dok kod stabljičastog celera branje spoljnih, zrelih stabljika ujedno znači i orezivanje.
Za ovaj postupak neophodan je odgovarajući, čist alat. Oštre baštenske makaze, baštenski nož ili čak jače makaze savršeno će poslužiti svrsi. Najvažniji aspekt je oštrina i higijena alata; tupi alati gnječe biljno tkivo, što otvara put različitim patogenima i infekcijama. Nakon svake biljke, a barem pre početka rada, preporučljivo je oštrice alata dezinfikovati alkoholom ili rastvorom izbeljivača kako bi se sprečilo prenošenje mogućih bolesti sa jedne biljke na drugu. Priprema male posude za sakupljanje odsečenih biljnih delova takođe je korisna, kako bi bašta ostala uredna i biljni otpad ne bi privlačio štetočine.
Tehnike orezivanja stabljičastog celera
Kod stabljičastog celera, poznatog i kao celer rebraš, cilj je uzgojiti debele, mesnate i hrskave lisne drške. U tu svrhu, strategija orezivanja se fokusira na kontinuirano uklanjanje spoljnih, starijih stabljika, što je ujedno i berba. Kada biljka dostigne visinu od otprilike 20-25 centimetara, a spoljne stabljike su dovoljno razvijene, možemo početi sa njihovim branjem. Stabljike uvek sečemo pri dnu biljke, što je moguće bliže površini zemlje. Ova metoda stimuliše centar biljke, „srce“, da stvara nove, mlade izdanke, čime se obezbeđuje kontinuiran rod tokom sezone.
Obezbeđivanje adekvatnog protoka vazduha je ključno za prevenciju gljivičnih oboljenja, kao što su rđa celera ili septorioza (pegavost lišća). Gusta lisna masa stabljičastog celera može stvoriti idealno okruženje za patogene, posebno u vlažnom, sparnom vremenu. Radi prevencije, redovno proređujte tanke, slabe izdanke i listove koji rastu u unutrašnjosti biljke. Ovim zahvatom ne samo da vazduh bolje struji kroz biljku, već i sunčeva svetlost lakše dopire do unutrašnjih delova, što rezultira jačim i zdravijim stabljikama.
Neki baštovani primenjuju i tehniku beljenja (blanširanja) kako bi dobili još belje, mekše i manje gorke stabljike. Iako ovo nije klasičan postupak orezivanja, usko je povezan sa oblikovanjem biljke. Suština beljenja je da se donji deo stabljika zaštiti od direktne sunčeve svetlosti, što sprečava proizvodnju hlorofila. To možemo uraditi tako što ćemo donjih 15-20 centimetara biljke obmotati debelim papirom, kartonom ili jednostavno nagrnuti zemlju oko nje. Pre nego što to uradimo, preporučljivo je ukloniti manje, bočne listove kako bi stabljike ostale čvrsto jedna uz drugu ispod pokrivača.
Jedna od najčešćih grešaka pri orezivanju stabljičastog celera je preterano skraćivanje. Važno je zlatno pravilo da nikada odjednom ne uklonimo više od jedne trećine lisne mase biljke. Preterano orezivanje uzrokuje ozbiljan stres za biljku, usporava njen rast i smanjuje prinos. Druga kritična greška je oštećivanje ili sečenje centralnog dela biljke, „srca“. Iz tog centra se razvijaju nove stabljike, pa ako ga uklonimo, biljka će vrlo verovatno uginuti. Uvek pazite na čiste, oštre rezove kako bi rane brzo zacelile i biljka ostala zdrava.
Orezivanje korenastog celera
Pri gajenju korenastog celera, glavni cilj je uzgojiti veliki, glatke površine i zdrav koren. Ovde se strategija orezivanja suštinski razlikuje od one za stabljičasti celer, jer se sva energija mora usmeriti na razvoj podzemnog dela. Uloga lišća je i ovde od vitalnog značaja za fotosintezu, koja obezbeđuje energiju za rast korena, ali prekomerno lišće može ići na štetu korena. Orezivanje je stoga svojevrsno balansiranje između održavanja lisne površine potrebne za razvoj korena i uklanjanja suvišnih izdanaka.
U praksi, orezivanje korenastog celera počinje sa napredovanjem rasta korena. Kada koren naraste do veličine oraha ili jajeta i počne da izviruje iz zemlje, potrebno je ukloniti donje, stare, žute listove ili one koji dodiruju tlo. Ovi listovi više ne fotosintetišu efikasno, ali oduzimaju energiju biljci i u dodiru sa tlom mogu postati izvor bolesti. Takođe je važno odseći sitne bočne izdanke i korenčiće koji rastu sa strane korena, jer oni čine površinu korena neravnom, „bradatom“ i smanjuju mogućnost skladištenja.
Proverena tehnika je „krunisanje“ ili „čišćenje“ korena. Ovaj postupak se sastoji od pažljivog uklanjanja zemlje sa gornjeg dela rastućeg korena, kako bi „ramena“ korena izašla na otvoreno. Istovremeno možemo odseći i one listove koji rastu direktno sa gornje ivice korena, a ne iz centralne lisne rozete. Ovaj korak ne samo da pomaže u formiranju lepšeg, oblikovanijeg, okruglijeg korena, već i smanjuje rizik od truljenja korena jer površina ostaje suva. Otkrivanje vrha korena takođe omogućava kontinuirano praćenje njegovog rasta.
Najvažnije što treba imati na umu kod orezivanja korenastog celera je da nikada ne diramo centralne, vertikalno rastuće, zdrave listove. Ovi listovi su motor biljke, oni obavljaju lavovski deo fotosinteze bez koje koren ne bi mogao da raste. Preterano, drastično uklanjanje lišća direktno vodi do malog, nerazvijenog korena. Pravilan postupak se stoga ograničava isključivo na uklanjanje donjih, starih listova i bočnih, suvišnih izdanaka, dok zdrava lisna kruna biljke ostaje netaknuta.
Postupanje nakon berbe i sa lisnatim celerom
Kod lisnatog celera, orezivanje i berba su praktično ista radnja. Ova vrsta se gaji isključivo zbog svojih aromatičnih listova, koji su odlični za začinjavanje, u salatama ili za sušenje. Kod lisnatog celera najefikasnija je metoda „seci i beri ponovo“ (cut-and-come-again). To znači da redovno, čak i nekoliko puta nedeljno, možemo seći njegove listove, ali nikada celu biljku odjednom. Uvek sečemo spoljne, razvijenije listove, a centar biljke ostavljamo netaknutim kako bi odatle mogla stalno da stvara nove izdanke.
Na kraju sezone, sa približavanjem mrazeva, preporučljivo je obaviti poslednje, temeljnije skraćivanje. To je posebno važno ako pokušavamo da prezimimo biljke na mestu bez mraza, poput podruma ili staklenika. Skraćivanje lišća smanjuje isparavanje i rizik od bolesti tokom zimskog mirovanja. Korenasti celer nakon berbe, potpuno očišćen od lišća, dok se stabljičasti celer, iskopan sa korenom i skraćenim lišćem, može skladištiti u hladnom, vlažnom pesku ili tresetu. Ova priprema značajno produžava trajnost roda.
Važno je naglasiti da odsečene delove celera ne treba bacati, jer su vredne kuhinjske sirovine. Odsečeni, ali zdravi listovi i tanje stabljike stabljičastog i korenastog celera izuzetno su aromatični, pa su savršeni za aromatizovanje bujona, supa, gulaša ili paprikaša. Listove možemo i osušiti, a zatim samleti u prah kako bismo napravili domaću celerovu so ili mešavinu začina. Ovim pristupom baštovanstvo postaje održiv, bezotpadni krug, gde se svaki deo biljke iskorišćava.
Zaključno, orezivanje celera je kontinuirana briga koja prati razvoj biljke, a ne jednokratan, mehanički zadatak. To je vrsta dijaloga između baštovana i biljke, gde na pravovremene, stručne intervencije biljka odgovara obilnim i visokokvalitetnim rodom. Razumevanjem i primenom tehnika orezivanja možemo značajno poboljšati zdravlje, otpornost i prinos naših biljaka, bilo da se radi o hrskavim stabljikama, pozamašnom korenu ili mirisnim listovima.
