Celer, naučnog naziva Apium graveolens, jedno je od onih povrća kod kojeg su svetlosni uslovi od izuzetne važnosti za postizanje obilnog i kvalitetnog prinosa. Fotosintetička aktivnost biljke, snaga rasta i, na kraju, veličina i ukus ubranog korena ili stabljike u direktnoj su vezi sa količinom i kvalitetom dostupne svetlosti. Preduslov za uspešno gajenje celera je stoga temeljno poznavanje specifičnih potreba biljke za svetlošću i obezbeđivanje optimalnih uslova tokom čitavog vegetacionog perioda. U nedostatku tog znanja, razvoj biljaka može postati usporen, stabljike mogu postati tanke i slabe, a korenovi mogu ostati nerazvijeni, što značajno smanjuje isplativost gajenja i kuhinjsku upotrebljivost. Obezbeđivanje odgovarajuće količine svetlosti već u fazi proizvodnje rasada ključno je za utemeljenje kasnijeg stabilnog i snažnog useva.
U fiziološkim procesima celera, svetlost kao izvor energije igra centralnu ulogu, jer omogućava fotosintezu, osnovu biljnog života. Tokom ovog složenog biohemijskog procesa, biljka pomoću hlorofila u svojim listovima pretvara energiju sunčeve svetlosti u hemijsku energiju, koju skladišti u obliku šećera. Ta energija hrani rast svih delova biljke, uključujući mesnate, hrskave lisne drške rebrastog celera i hranljiv, okrugli koren korenaša. Bez odgovarajuće količine i kvaliteta svetlosti, brzina fotosinteze se usporava, što dovodi do nedovoljne proizvodnje energije, čime biljka nije u stanju da proizvede dovoljno biomase za razvoj tržišno isplativog prinosa.
Svetlost ne samo da obezbeđuje energiju potrebnu za rast, već reguliše i razvojni ciklus biljke kroz fenomen fotoperiodizma. Celer pripada biljkama dugog dana, što znači da njegovo cvetanje, odnosno teranje u seme, podstiče povećanje dužine dnevnog svetla. Sa stanovišta povrtarstva, ovaj proces je nepoželjan, jer razvoj cvasti oduzima energiju rastu korena ili stabljike, a biljni delovi postaju nejestivi i drvenasti. Pravovremena setva i sadnja su stoga ključne kako bi biljka dostigla vrhunac svog vegetativnog razvoja pre nego što dugi dani oko letnjeg solsticija podstaknu prelazak u generativnu fazu.
Spektralni sastav svetlosti, odnosno odnos svetlosnih zraka različitih talasnih dužina, takođe je odlučujući za razvoj celera. Plava svetlost (kraće talasne dužine) prvenstveno podstiče vegetativni razvoj, kompaktan, zdepast rast, formiranje snažnih, tamnozelenih listova i debelih stabljika, što je posebno važno tokom proizvodnje rasada. Nasuprot tome, crvena i daleko crvena svetlost (duže talasne dužine) regulišu izduživanje stabljike i pokretanje procesa cvetanja. Prirodna sunčeva svetlost obezbeđuje čitav spektar, stoga su uslovi u gajenju na otvorenom najoptimalniji, dok je kod veštačkog osvetljenja potrebno težiti korišćenju izvora svetlosti punog spektra za harmoničan rast.
Potrebe za svetlošću u različitim fazama razvoja
Život celera započinje setvom semena, i već u ovoj ranoj fazi svetlost igra ulogu, iako nije nužno potrebna za klijanje. Klijanje semena celera prvenstveno podstiču odgovarajuća temperatura i stalna vlažnost, no čim se kotiledoni pojave na površini zemljišta, svetlost odmah postaje kritičan faktor. Mlade biljčice su izuzetno zahtevne za svetlošću; u nedostatku dovoljno svetlosti, rasad se izdužuje, stanjuje i slabi, što je fenomen koji nazivamo etiolacija. Takav rasad je mnogo osetljiviji na bolesti i stres pri presađivanju, stoga je kod proizvodnje rasada u zatvorenom prostoru ključno obezbediti 14-16 sati dnevnog, intenzivnog veštačkog osvetljenja.
Tokom perioda proizvodnje rasada, cilj je proizvesti snažne, zdepaste biljke sa dobro razvijenim korenovim sistemom i lišćem, koje će moći uspešno da se prilagode uslovima na otvorenom. Za postizanje toga, ključna je stalna i intenzivna opskrba svetlošću, koja sprečava spomenuto izduživanje i podstiče odgovarajuću proizvodnju hlorofila. Stabljike rasada gajenog u uslovima slabog osvetljenja su slabe, listovi su im žućkasti, a njihovo ukorenjavanje nakon presađivanja je upitno. U nedeljama pre presađivanja važno je „kaljenje“ rasada, što uključuje postepeno privikavanje biljaka na spoljašnju, nefiltriranu sunčevu svetlost, čime se smanjuje šok od presađivanja i pripremaju se za intenzivne svetlosne uslove na njihovom stalnom mestu.
Nakon presađivanja na otvoreno, celeru je potreban pun sunčev sjaj tokom ostatka vegetacione sezone kako bi se postigao maksimalan prinos. „Pun sunčev sjaj“ u praksi znači najmanje 6-8 sati direktne, nefiltrirane sunčeve svetlosti dnevno, što je neophodno za razvoj bujnog lišća i velikog korena ili debelih stabljika. Rast celera posađenog na senovitim ili polusenovitim mestima usporava se, biljke ostaju zakržljale, a prinos zaostaje i u veličini i u kvalitetu u poređenju sa biljkama gajenim u optimalnim uslovima. Senčenje od strane susednih, viših biljaka ili zgrada takođe može negativno uticati na razvoj, stoga je to potrebno uzeti u obzir pri odabiru mesta sadnje.
Zanimljivo je da u gajenju celera postoji postupak, beljenje, tokom kojeg se namerno uskraćuje svetlost delu biljke. Ova tehnika se prvenstveno koristi kod rebrastog celera, gde se rastuće stabljike prekrivaju 2-3 nedelje pre berbe, na primer, crnom folijom, kartonom ili nagrtanjem zemlje. Zbog nedostatka svetlosti, u stabljikama se zaustavlja proizvodnja hlorofila, pa one postaju bledozelene ili žućkastobele, tekstura im je nežnija, a ukus blaži i manje gorak. Ova praksa dobro ilustruje kako se svesno regulisanje svetlosti može koristiti ne samo za podsticanje rasta, već i za fino podešavanje kvaliteta i užitne vrednosti prinosa tokom procesa gajenja.
Optimizacija svetlosnih uslova tokom gajenja
Prvi i najvažniji korak u zadovoljavanju potreba celera za svetlošću je pažljiv odabir odgovarajućeg mesta za sadnju. Deo bašte koji je veći deo dana, posebno u podnevnim satima, neometano izložen sunčevoj svetlosti, treba rezervisati za celer. Na severnoj hemisferi to obično znači područje okrenuto prema jugu, udaljeno od visokog drveća, zgrada ili gustih živih ograde koje mogu bacati značajnu senku na povrtnjak. Pre nego što se odredi konačno mesto, preporučljivo je posmatrati područje nekoliko puta tokom dana kako bi se procenilo trajanje i intenzitet osunčanosti u različitim delovima dana, čime se celeru obezbeđuje potrebna količina svetlosti za rast.
Uspostavljanje odgovarajućeg razmaka među biljkama još je jedan kritičan faktor koji direktno utiče na količinu svetlosti koju prima svaka pojedina biljka. Ako se celer sadi pregusto, biljke se brzo dodiruju, a veći, gornji listovi zasenjuju donje, kao i susedne biljke. Ova konkurencija za svetlost dovodi do slabijih, izduženih biljaka i manjeg prinosa, jer zasenjeni listovi ne mogu efikasno fotosintetisati. Pridržavanje preporučenog razmaka u redu i između redova (koji se može razlikovati u zavisnosti od sorte celera) osigurava da svaka biljka dobije dovoljno sunčeve svetlosti za harmoničan razvoj, a uz to, bolja cirkulacija vazduha smanjuje rizik od gljivičnih bolesti.
U fazi proizvodnje rasada, kada prirodni svetlosni uslovi još nisu optimalni (na primer, u rano proleće), primena veštačkog osvetljenja je neizbežna za proizvodnju kvalitetnog rasada. Korišćenjem modernih LED rasvetnih tela za biljke ili ranije raširenih T5 fluorescentnih cevi može se obezbediti potrebna količina i spektar svetlosti. LED svetiljke punog spektra posebno su efikasne jer oponašaju prirodnu sunčevu svetlost i sa odgovarajućim odnosom plave i crvene svetlosti podstiču i kompaktan rast i fotosintetičku aktivnost. Važno je postaviti svetiljke na odgovarajuću visinu iznad biljaka i postaviti ciklus osvetljenja od 14-16 sati dnevno pomoću tajmera za optimalne rezultate.
Iako je celer u osnovi biljka koja voli sunce, u izuzetno vrućim i suvim klimatskim uslovima, prekomerna sunčeva radijacija i prateća vrućina mogu uzrokovati stres za biljku. U takvim slučajevima, blago zasenjivanje tokom najtoplijih podnevnih sati može biti korisno za zaštitu biljaka. Korišćenje mreže za zasenjivanje sa 30-40% propusnosti svetlosti može pomoći u sprečavanju opekotina na listovima i smanjiti isparavanje, čime biljka bolje zadržava vodu. Ova tehnika uspostavlja ravnotežu između obilne svetlosti potrebne za rast i štetnog, prekomernog toplotnog opterećenja, osiguravajući kontinuirani razvoj biljke čak i u izazovnim vremenskim uslovima.
Posledice neodgovarajućih svetlosnih uslova i njihovo rešavanje
Najuočljiviji i najčešći znak nedovoljne opskrbe svetlošću kod celera je etiolacija, odnosno izduživanje i bledilo biljke. U nedostatku svetlosti, biljka očajnički pokušava da raste prema najbližem izvoru svetlosti, što rezultira abnormalno dugim, tankim i slabim stabljikama. Istovremeno, boja lišća postaje bledozelena ili žućkasta (hloroza), jer je za proizvodnju hlorofila neophodna odgovarajuća količina svetlosti. Takve „izdužene“ biljke nisu samo estetski nepovoljne, već su i mnogo osetljivije, a u slučaju korenaša, podzemni deo, koren, ne može se pravilno razviti, što može dovesti i do potpunog gubitka prinosa.
Iako celer voli sunce, previše jaka, pržeća sunčeva svetlost, pogotovo u kombinaciji sa visokim temperaturama, takođe može oštetiti biljku. Najčešći simptom je opekotina od sunca, koja se pojavljuje u obliku belih ili smeđih, odumrlih mrlja na lišću, smanjujući fotosintetičku površinu. Osim toga, biljka može početi da vene u najtoplijem delu dana čak i uz dovoljnu vlažnost zemljišta, jer brzina isparavanja premašuje brzinu unosa vode; biljka se time brani od pregrevanja. Pod uticajem trajnog stresa od toplote i svetlosti, tkiva rebrastog celera mogu postati vlaknasta i žilava, značajno narušavajući kvalitet.
Postoji nekoliko mogućnosti za rešavanje problema uzrokovanih nedostatkom svetlosti, iako je prevencija uvek efikasnija. Ako je problem prevelika gustina, proređivanjem biljaka može se obezbediti više svetlosti pojedinim biljkama. Na senovitom mestu, upotreba reflektujućih malčeva (na primer, aluminijumske folije prekrivene slamom) može donekle poboljšati situaciju usmeravanjem svetlosti na donju stranu lišća. Protiv prekomerne sunčeve svetlosti, već spomenute mreže za zasenjivanje pružaju efikasnu zaštitu. Međutim, najsigurnije rešenje je prevencija, odnosno pažljiv odabir mesta sadnje i obezbeđivanje odgovarajućeg razmaka već na početku gajenja.
Zaključno, može se reći da je svetlost jedan od najkritičnijih ekoloških faktora u gajenju celera, koji temeljno određuje količinu i kvalitet prinosa. Uspešan povrtar je svestan promena u potrebama celera za svetlošću tokom životnog ciklusa biljke, od intenzivnih potreba klijavih biljaka za svetlošću, preko potrebe odraslih biljaka za punim suncem, pa sve do namernog uskraćivanja svetlosti tokom beljenja. Svesno upravljanje svetlosnim uslovima, od odabira odgovarajućeg mesta za sadnju i pravilnog razmaka do potrebnih intervencija, ključno je za postizanje obilnog, zdravog i visokokvalitetnog prinosa celera, koji će se isplatiti za sav trud prilikom berbe.
