Celer, ovo s pravom popularno i svestrano povrće, osvojio je bašte i kuhinje u tri glavne varijante: korenasti celer, stabljičasti celer i lisnati celer. Uzgoj svake vrste zahteva posebnu pažnju, ali uloženi trud se obilato isplati u obliku svežeg, aromatičnog prinosa koji pruža neuporedivo iskustvo ukusa. Osnova uspešnog uzgoja celera je izbor prave sorte u skladu sa kulinarskim ciljevima, kao i uzimanje u obzir dugog vegetacionog perioda biljke, što zahteva pažljivo planiranje. Celer, naime, spada u biljke koje od setve do berbe prolaze dug i zahtevan put, pa su strpljenje i stručnost ključni za postizanje obilnog prinosa.
Celer preferira duboko obrađena, hranljivim materijama bogata, dobro drenirana, humusna ilovasta zemljišta koja mogu ostati ravnomerno vlažna tokom cele vegetacione sezone. Što se tiče pH vrednosti zemljišta, najidealniji je blago kiseli do neutralni opseg između 6,0 i 7,0. Da bi se poboljšao kvalitet zemljišta, preporučuje se da se pre sadnje u zemlju unese velika količina zrelog komposta ili dobro razgrađenog stajnjaka, čime se obezbeđuje potrebna količina organske materije. Ne smemo zaboraviti da je celer izuzetno zahtevna biljka po pitanju hranljivih materija, stoga je priprema zemljišta jedan od najkritičnijih koraka uzgoja koji postavlja temelje za zdrav razvoj biljaka.
Klimatski i svetlosni uslovi su takođe presudni za celer, koji najviše voli hladniju klimu i stalnu, ravnomernu opskrbu vodom. Za njegov rast neophodno je puno sunce, što znači najmanje šest do osam sati direktne sunčeve svetlosti dnevno, što obezbeđuje pravilan razvoj lišća i korena, odnosno stabljike. Posebno je osetljiv na ekstremne temperaturne oscilacije; rani prolećni mrazevi ili letnji toplotni talasi mogu izazvati prerano cvetanje, što šteti kvalitetu prinosa. Za optimalan razvoj najpovoljnija je temperatura između 15 i 21 stepena Celzijusa.
Primena plodoreda u uzgoju celera je neophodna za sprečavanje bolesti koje se prenose zemljištem i štetočina, kao što su pegavost lišća celera ili nematode. Važno je ne saditi celer na području gde su prethodnih godina rasle biljke iz porodice štitarki (Apiaceae), poput šargarepe, paškanata ili peršuna. Odlični predusevi mogu biti mahunarke, kao što su pasulj ili grašak, koje obogaćuju zemljište azotom, kao i žitarice. Svesna promena useva ne samo da prekida ciklus patogena, već i doprinosi održavanju ravnoteže hranljivih materija u zemljištu.
Tajne setve i uzgoja rasada
Zbog izuzetno dugog vegetacionog perioda celera, seme se mora sejati rano, u zatvorenom prostoru, kako bi biljke imale dovoljno vremena da ojačaju pre presađivanja. Idealno vreme za setvu je kasna zima ili rano proleće, obično od kraja februara do sredine marta, otprilike 10-12 nedelja pre poslednjeg očekivanog prolećnog mraza. U umerenom klimatskom pojasu direktna setva se ne preporučuje jer bi sporo i nesigurno nicanje i hladno zemljište značajno usporili razvoj biljaka. Seme celera je sitno i sporo klija, što zahteva posebnu pažnju i strpljenje od strane baštovana.
Za setvu koristite plitke posude za rasad ili sandučiće napunjene kvalitetnim, rastresitim supstratom za uzgoj rasada. Budući da seme celera klija na svetlosti, sejemo ga na površinu supstrata i pokrivamo samo vrlo tankim slojem sitno prosejane zemlje ili vermikulita kako bi svetlost mogla da prodre. Održavanje vlažnosti supstrata je ključno; najbolje je zalivati finim raspršivačem kako bi se izbeglo ispiranje sitnog semena mlazom vode. U početnom periodu pažljivo zalivanje postavlja temelje za uspešno klijanje.
Za uspešno klijanje potrebna je stalna temperatura oko 20-24 stepena Celzijusa i visoka vlažnost vazduha, što se može obezbediti pokrivanjem posuda providnim plastičnim poklopcem ili folijom. Proces klijanja može biti spor i dugotrajan, može potrajati i do dve do tri nedelje, stoga ne gubite strpljenje. Iznikle biljčice trebaju obilje, ali ne direktne sunčeve svetlosti i nešto hladnije okruženje kako bi se razvile u snažne, zdepaste rasade i ne bi se izdužile.
Kaljenje rasada pre sadnje je ključan proces koji priprema mlade biljke za spoljašnje uslove. Tokom kaljenja, koje obično traje 7-14 dana, rasad postepeno privikavamo na spoljašnje uslove: svaki dan provode više vremena napolju, izloženi suncu, vetru i temperaturnim oscilacijama. Istovremeno treba smanjiti i količinu zalivanja. Ovaj proces jača biljna tkiva, smanjuje stres od presađivanja i minimizira rizik od kasnijeg cvetanja, što je jedna od najvećih prepreka u uzgoju celera.
Presađivanje i nega biljaka tokom vegetacione sezone
Optimalno vreme za presađivanje rasada dolazi nakon poslednjih prolećnih mrazeva, kada se zemljište već dovoljno zagrejalo, a biljčice su razvile 3-4 prava lista. Obezbeđivanje odgovarajućeg razmaka je ključno za razvoj biljaka; korenasti celer zahteva više prostora, obično se sadi na razmak od 40×40 cm, dok je za stabljičasti celer dovoljan razmak od 30×30 cm između redova i biljaka. Prilikom presađivanja pazite da rasad posadite na istu dubinu na kojoj je bio u posudi za uzgoj, izbegavajući prekrivanje srca biljke zemljom, što bi moglo dovesti do propadanja biljke.
Potreba celera za vodom je izuzetno visoka, stoga zemljište treba održavati ravnomerno vlažnim tokom cele vegetacione sezone, ali treba izbegavati stajaću vodu. Redovno i obilno zalivanje, posebno u sušnim periodima, neophodno je za kvalitetan prinos; zbog nedostatka vode stabljičasti celer postaje vlaknast i žilav, a koren korenastog celera šupalj. Budući da je biljka zahtevna po pitanju hranljivih materija, tokom vegetacije preporučuje se zalivanje uravnoteženim tečnim đubrivom svake 2-3 nedelje kako bi se obezbedio stalan i snažan rast.
Malčiranje, odnosno pokrivanje zemljišta, može značajno doprineti uspehu uzgoja celera. Organski malč, poput slame, pokošene trave ili komposta, rasprostranjen oko osnove biljaka, pomaže u zadržavanju vlage u zemljištu, sprečava rast korova i održava zemljište hladnim tokom vrućih letnjih dana. Korov uklanjajte redovno, ali pažljivo, ručno, jer je korenov sistem celera plitak i okopavanje ga može lako oštetiti. Održavanje područja bez korova obezbeđuje da biljka može iskoristiti svu dostupnu vodu i hranljive materije.
Pojedine vrste celera imaju i posebne potrebe za negom. Kod stabljičastog celera, za postizanje lepših, nežnijih i manje gorkih stabljika, možemo primeniti tehniku beljenja. To znači da nekoliko nedelja pre berbe stabljike biljke umotamo crnom folijom, kartonom ili ih zagrnemo zemljom kako bismo ih zaštitili od sunčeve svetlosti. Kod korenastog celera, krajem leta preporučuje se uklanjanje donjih, spoljnih listova, čime se podstiče rast korena i pravilna koncentracija hranljivih materija u prinosu.
Metode razmnožavanja i berba
Primarna i u uzgoju najraširenija metoda razmnožavanja celera je generativna, odnosno iz semena. Celer je dvogodišnja biljka, što znači da u prvoj godini razvija jestive delove (koren, stabljike, lišće), a tek u drugoj godini stvara cvetnu stabljiku i seme. Za sakupljanje semena potrebno je najlepše i najzdravije biljke prezimiti, što se može učiniti na licu mesta, sa debelim pokrivačem za sorte osetljivije na mraz, ili skladištenjem korena na mestu bez mraza, hladnom, poput podruma. U proleće posađene biljke razviće visoki cvet sa kojeg se krajem leta mogu sakupljati zrela semena.
Iako je manje poznata i ne koristi se u komercijalnom uzgoju, postoji i vegetativna metoda razmnožavanja celera, koja se može isprobati kao zanimljivost u kuhinji. Osnovu kupljenog ili ubranog stabljičastog celera, odsecanjem komada od otprilike 2-3 centimetra, možemo staviti u plitku posudu sa vodom. U roku od nekoliko dana iz središta će početi da rastu novi, sveži izdanci i koreni iz kojih možemo dobiti sveže lišće koje se koristi kao lisnati celer. Ova metoda više služi za spektakularno prikazivanje regenerativne sposobnosti biljke; neće razviti punovrednu stabljiku ili koren, ali može obezbediti sveže začinsko bilje na prozorskoj dasci.
Vreme i način berbe zavise od uzgajane vrste celera. Stabljičasti celer možemo početi da beremo kada stabljike dostignu odgovarajuću debljinu; možemo brati pojedinačne spoljne stabljike ili celu biljku odjednom izvlačenjem iz zemlje. Berba korenastog celera obavlja se kada koren dostigne željeni prečnik, obično 8-10 centimetara, ali u svakom slučaju pre prvih jačih jesenjih mrazeva. Sa lisnatog celera možemo tokom cele vegetacione sezone kontinuirano brati sveže lišće, što podstiče rast novih izdanaka.
Pravilno skladištenje nakon berbe je ključno za očuvanje svežine celera. Stabljičasti celer ostaje svež nekoliko nedelja u fioci za povrće u frižideru, eventualno sa osnovom uronjenom u malo vode. Korenasti celer se odlično skladišti; nakon uklanjanja lišća i korena, može se čuvati mesecima u hladnom, vlažnom podrumu ili u donjoj fioci frižidera bez gubitka kvaliteta. I stabljičasti i korenasti celer dobro podnose zamrzavanje, pa ih isečene i blanširane možemo sačuvati za zimske mesece.
