Lavanda je jedna od najpopularnijih mediteranskih biljaka, koja svojim mirisom i izgledom dočarava atmosferu obala Mediterana u našem vrtu. Nega lavande u osnovi nije komplikovana, ali vredi imati na umu nekoliko ključnih aspekata kako bi biljka bila dugovečna i obilno cvetala. Većina sorti lavande, posebno prava lavanda (Lavandula angustifolia), otporna je i prilagodljiva, pa se uz minimalnu pažnju može učiniti prelepom. Izbor odgovarajućeg zemljišta, svetlosnih uslova i tehnike zalivanja je od suštinskog značaja za uspešan uzgoj, kao i redovno orezivanje koje obezbeđuje kompaktan i zdrav razvoj biljke.
Izbor odgovarajućeg mesta
Lavanda je pravi ljubitelj sunca, pa je najvažniji aspekt pri odabiru mesta količina sunčeve svetlosti. Potrebno joj je najmanje 6-8 sati direktne sunčeve svetlosti dnevno za obilno cvetanje i optimalnu proizvodnju eteričnih ulja. Ako je posadite na senovito mesto, biljka će se izdužiti, slabo će cvetati i postaće podložnija bolestima.
Kvalitet zemljišta je takođe ključan. Lavanda preferira rastresito, dobro drenirano, krečnjačko zemljište. Treba izbegavati teško, glinovito zemljište u kojem se zadržava voda i može izazvati truljenje korena. Ako je zemljište u vašem vrtu previše zbijeno, vredi ga poboljšati peskom, šljunkom i kompostom u jami za sadnju.
Važno je održavati odgovarajući razmak između biljaka. Grmovi lavande trebaju vazduh i prostor za pravilan rast, pa bi trebalo ostaviti razmak od najmanje 30-40 centimetara između dve biljke. Ovo obezbeđuje dobru cirkulaciju vazduha, što smanjuje rizik od razvoja gljivičnih bolesti.
Nagnuti tereni su idealni za lavandu, jer se višak vode lako odvodi, sprečavajući natapanje korena. Ako sadite na ravnom terenu, vredi malo podići zemljište, formirajući mali brežuljak na mestu sadnje. Ovo rešenje takođe pomaže drenaži i štiti biljku od prekomernog zalivanja.
Potrebe za zemljištem i vodom
Potrebe lavande za zemljištem su relativno specifične, ali se lako mogu ispuniti. Biljka preferira alkalno, krečnjačko zemljište, pa ako je pH vrednost zemljišta kisela, vredi dodati kreč pre sadnje. Najidealnija je neutralna ili blago alkalna pH vrednost (6.5-8.0).
Potreba za vodom je minimalna, pogotovo kada je biljka već ojačala. Tokom prve godine nakon sadnje potrebno je redovno zalivanje kako bi se korenski sistem pravilno razvio. Nakon toga, međutim, lavanda je izuzetno otporna na sušu, a prekomerno zalivanje predstavlja mnogo veći problem od nedostatka vode.
Uvek se uverite da je gornji sloj zemljišta potpuno suv pre nego što ponovo zalijete. Koreni lavande su osetljivi na stajaću vodu, koja može izazvati truljenje korena i propast biljke. Prilikom zalivanja radije zalivajte ređe, ali temeljno, kako bi voda prodrla duboko do korena.
U slučaju lavande u saksiji, posebnu pažnju treba posvetiti drenaži. Na dno saksije stavite sloj šljunka ili glinenih granula i koristite specijalnu, dobro dreniranu mešavinu zemlje za kaktuse i sukulente. Pobrinite se da saksija ima rupe za drenažu na dnu.
Važnost orezivanja
Orezivanje je najvažniji element nege lavande, koji obezbeđuje oblik biljke, obilno cvetanje i dugovečnost. Bez redovnog orezivanja, grm će se s vremenom razgranati, postati drvenast pri dnu, a cvetanje će se smanjiti. Orezivanje stimuliše rast novih izdanaka i održava kompaktan, zaobljen oblik biljke.
Orezivanje se vrši u dva glavna perioda. Prvo, prolećno orezivanje, se obavlja nakon što prođu mrazevi. Tada uklanjamo delove koji su se osušili ili smrzli tokom zime i oblikujemo grm. U tom periodu se biljka skraćuje za otprilike jednu trećinu veličine, pazeći da se ne zarezuju drvenasti delovi.
Drugo, i možda najvažnije orezivanje, je nakon cvetanja, krajem leta. Tada se seku precvetale stabljike i orezuje grm kako bi se sprečilo preterano drvenastost. Važno je delovati odmah nakon što cvetovi uvenu, jer ako se orezuje prekasno, biljka neće imati vremena da ojača pre dolaska zime.
Stariji, zapušteni grmovi lavande se takođe mogu podmladiti, ali to zahteva veću pažnju. U takvim slučajevima, vredi ih postepeno orezivati tokom nekoliko godina, nikada ne seći sve drvenaste delove odjednom. Ovo radikalno orezivanje se obavlja u prolećnom periodu, nakon mrazeva, i treba ostaviti barem nekoliko zelenih izdanaka na biljci kako bi imala šansu da se regeneriše.
Ishrana i zaštita
Lavanda ne zahteva mnogo hranljivih materija, naprotiv, prekomerno đubrenje može biti štetno. Previše azota stimuliše rast listova na račun cvetanja, a biljka može postati meka i opuštena, što je čini podložnijom gljivičnim bolestima. U osnovi, ako je zemljište odgovarajućeg kvaliteta, dodatne hranljive materije nisu potrebne.
Ako ipak smatrate da je potrebna dopuna hranljivim materijama, izaberite đubrivo sa niskim sadržajem azota i visokim sadržajem kalijuma i fosfora, ili koristite kompost koji se u proleće unosi u gornji sloj zemljišta. Kompost ne samo da pruža hranljive materije, već i poboljšava strukturu i drenažu zemljišta.
Lavanda je u osnovi otporna na bolesti i štetočine, ali se mogu javiti neki problemi. Najveću opasnost predstavlja truljenje korena, koje uzrokuje prekomerno zalivanje i loša drenaža. To se može sprečiti odabirom odgovarajućeg zemljišta i revizijom navika zalivanja.
Od štetočina, ponekad problem mogu predstavljati lisne vaši i puževi golaći, ali retko izazivaju ozbiljnu štetu. Gljivične bolesti, poput sive truleži, pojavljuju se ako je biljka previše zbijena i nema dovoljno vazduha. Odgovarajući razmak i redovno orezivanje pomažu u sprečavanju ovih problema.
Razmnožavanje i zimovanje
Lavanda se može razmnožavati semenom, ali najčešći i najjednostavniji način je reznicama. Reznice se uzimaju krajem leta, nakon cvetanja, sa ovogodišnjih, nedrvenastih izdanaka. Reznice bi trebalo da budu dugačke 10-15 cm, a donje listove treba ukloniti.
Reznice posadite u dobro drenirano zemljište pomešano sa peskom. Tokom procesa ukorenjivanja, održavajte zemlju blago vlažnom i stavite reznice na svetlo, ali od direktnog sunca zaštićeno mesto. Nakon uspešnog ukorenjivanja, mlade biljke se mogu presaditi na konačno mesto, ali je vredi držati na zaštićenom mestu pre dolaska zime.
Lavanda dobro podnosi hladnoću, ali je vredi zaštititi od zimskih mrazeva, posebno tokom prve godine. Korenski sistem mladih biljaka još nije dovoljno jak da izdrži jake mrazeve. Prekrivanje zemljišta malčem, borovim grančicama ili slamom može pomoći u zaštiti korena.
Lavandu u saksiji vredi uneti u prostoriju bez mraza, svetlu prostoriju za zimu, na primer u zagrejani staklenik ili zimsku baštu. Zemlja u saksiji se smrzava brže od zemljišta u vrtu, a to može uzrokovati propast korena. Tokom zime zalivajte minimalno, samo toliko da se koreni ne isuše potpuno.
Berba i upotreba
Cvetove lavande vredi brati kada su se pupoljci već otvorili, ali još nisu uvenuli. Najbolje vreme je u jutarnjim satima, kada je sunce već osušilo rosu, ali još nije upeklo podne. Tada je sadržaj eteričnih ulja najviši, a miris najintenzivniji.
Tokom berbe, odsecite cvetne stabljike, ostavljajući mali zeleni izdanak na biljci kako bi mogla ponovo da cveta. Odrezane stabljike svežite u male bukete i okačite ih na suvo, senovito, dobro provetreno mesto. Na taj način će se cvetovi polako osušiti i sačuvati svoj miris i boju.
Osušenu lavandu možete koristiti na mnogo načina. Od nje se mogu praviti mirisni jastučići, potpourri, sapuni, ili se može dodati u kolače i pića. Eterično ulje lavande ima umirujuće dejstvo i pomaže u ublažavanju poremećaja sna, pa se često koristi u svrhe aromaterapije.
Sveža lavanda se takođe može koristiti. Od cvetova se može napraviti sirup, čaj ili sladoled. Ukus lavande je jedinstven i poseban, pa je treba dodavati oprezno kako ne bi nadjačao ostale ukuse. Za kulinarsku upotrebu vredi koristiti jestive sorte lavande, poput prave lavande.
Česte greške i problemi
Najčešća greška prilikom nege lavande je prekomerno zalivanje. Mnogi misle da biljci treba puno vode, a istina je upravo suprotna. Prekomerna vlaga uzrokuje truljenje korena, što može dovesti do propasti biljke. Uvek proverite vlažnost zemljišta pre nego što zalijete.
Još jedan čest problem je nepravilno orezivanje. Ako se lavanda ne orezuje redovno, grm se razgranava i postaje drvenast pri dnu. Cvetanje takvih biljaka biće slabije i izgubiće svoj kompaktan oblik. Važno je orezivati najmanje dva puta godišnje.
Neodgovarajući izbor mesta takođe može izazvati ozbiljne probleme. Ako lavanda ne dobije dovoljno sunčeve svetlosti, izdužiće se i slabo će se razvijati. Obezbeđivanje sunčanog mesta je od suštinskog značaja za obilno cvetanje i zdrav rast. Izbegavajte senovita, vlažna područja.
Zanemarivanje potreba lavande za zemljištem takođe može dovesti do problema. Previše kiselo ili previše zbijeno zemljište ometa razvoj biljke. Pre sadnje vredi proveriti pH vrednost zemljišta i po potrebi poboljšati njegovu strukturu. Odgovarajuće zemljište i dobra drenaža su osnova uspešnog uzgoja lavande.
