Phalaenopsis, poznatija kao orhideja moljac, danas je jedna od najpopularnijih sobnih biljaka, koja svojom elegancijom i dugotrajnim cvetanjem može ulepšati svaki dom. Međutim, da bi vaša biljka ostala dugoročno zdrava i cvetala, neophodno je poznavati i primenjivati ispravne tehnike sadnje i razmnožavanja. Mnogi se plaše presađivanja, iako je taj proces ključan za očuvanje zdravlja korenovog sistema i obezbeđivanje rasta biljke. U ovom članku ćemo detaljno predstaviti stručne savete pomoću kojih možete uspešno presaditi i razmnožiti svoju omiljenu orhideju, obezbeđujući tako njenu neprekidnu lepotu u godinama koje dolaze.
Orhideje Phalaenopsis su epifitske biljke, što znači da u svom prirodnom staništu žive na drveću, hvatajući se korenjem za koru drveća, a ne u zemlji. Iz toga sledi da je tradicionalna zemlja za cveće za njih kobna, jer je previše zbijena, guši korenje i drži ga stalno vlažnim, što dovodi do brze truleži korena. Idealan supstrat za sadnju stoga mora biti prozračan, sa dobrom drenažom, a istovremeno sposoban da zadrži potrebnu vlagu za korenje. Najrasprostranjenija i najproverenija komponenta je borova kora, koja je dostupna u različitim veličinama i savršeno imitira prirodno okruženje biljke. Odabir pravog supstrata je prvi i najvažniji korak u uzgoju zdrave orhideje.
Pri odabiru supstrata za sadnju treba uzeti u obzir i okolnu vlažnost vazduha i naše navike zalivanja. Borova kora sa većim komadima obezbeđuje rahliju strukturu, propušta više vazduha do korenja i stoga se brže suši, što može biti idealno u vlažnijem okruženju ili za one koji su skloni prekomernom zalivanju. Kora sitnije granulacije bolje zadržava vlagu, pa može biti povoljnija u prostorijama sa sušim vazduhom ili kod ređeg zalivanja. Kori se često dodaju i druge komponente, kao što je sfagnum mahovina, koja izvrsno zadržava vlagu, ili drveni ugalj, koji poboljšava prozračivanje i vezuje štetne materije.
Odabir prave saksije je jednako važan kao i odabir supstrata. Za orhideje Phalaenopsis najidealnije su prozirne plastične saksije, koje imaju nekoliko prednosti u odnosu na tradicionalne glinene ili keramičke saksije. Kroz prozirne zidove možete neprestano proveravati stanje korenovog sistema i vlažnost supstrata, što olakšava izbegavanje prekomernog zalivanja i pravovremeno uočavanje mogućih problema. Pored toga, korenje Phalaenopsisa takođe je sposobno za fotosintezu, pa pristup svetlosti doprinosi opštem zdravlju biljke. Važno je da saksija ima obilje drenažnih otvora na dnu i sa strane kako bi se izbeglo stajanje vode i obezbedila odgovarajuća cirkulacija vazduha.
Odabir idealnog supstrata za sadnju i saksije
Za orhideju je najvažnije pravilno prozračivanje korenovog sistema i ravnoteža vodnog režima, stoga supstrat i saksija moraju služiti toj svrsi. Najčešće korišćeni supstrat za sadnju je specijalna mešavina na bazi borove kore namenjena orhidejama. Porozna struktura borove kore obezbeđuje slobodan protok vazduha između korenja, sprečavajući zagušljivost i truljenje, dok pri zalivanju upija vodu koju postepeno otpušta. Kora se s vremenom, obično za 2-3 godine, razgrađuje, postaje kisela i gubi svoju prozračnu strukturu, stoga je tada nužno zameniti je. Korišćenje sveže, kvalitetne kore je osnovni preduslov za uspešno presađivanje.
Kombinovanjem osnovnih materijala možete dodatno prilagoditi supstrat svojim uslovima. U stanovima sa sušim vazduhom preporučljivo je u borovu koru umešati malo (oko 10-20%) sfagnum mahovine, jer ona poput sunđera duže zadržava vlagu. To smanjuje potrebu za zalivanjem, ali sa njom treba postupati oprezno jer prevelika količina može uzrokovati truljenje korena. Drugi korisni dodaci mogu biti perlit ili drveni ugalj, koji služe za rahljenje supstrata i poboljšanje prozračivanja, a drveni ugalj ima i blagi dezinfekcioni efekat. Idealna mešavina je uvek rezultat individualnog eksperimentisanja koje uzima u obzir mikroklimu stana.
Veličina i vrsta saksije takođe su odlučujući. Opšte pravilo je da uvek odaberete saksiju samo malo veću od prethodne, u koju korenov sistem stane udobno, ali ne previše labavo. U prevelikoj saksiji supstrat se sporije suši, što povećava rizik od truljenja korena. Korišćenje prozirnih plastičnih saksija izričito se preporučuje jer omogućavaju fotosintezu korena i stalno praćenje njihovog stanja. Tako možete lako utvrditi kada je vreme za zalivanje: ako je korenje srebrnasto i na zidu saksije nema kondenzacije, vreme je za zalivanje.
Pravilna drenaža je neophodna, stoga odaberite saksiju sa više rupa na dnu. Mnogi ljubitelji orhideja čak buše dodatne rupe na stranama saksije vrućim metalnim predmetom kako bi obezbedili protok vazduha i u sredini korenove zone. Ova metoda može biti posebno korisna u vlažnijim okruženjima ili pri korišćenju manje prozračnih supstrata. Dobra drenaža sprečava stajanje korenja u vodi, što je jedan od najčešćih uzroka propadanja orhideja moljaca. Pri odabiru saksije, funkcionalnost je uvek ispred estetike.
Presađivanje korak po korak
Presađivanje je obično potrebno svake dve godine, ili kada supstrat postane vidljivo star, zbijen i raspada se. Intervencija je takođe pravovremena kada je biljka prerasla svoju saksiju i njeno korenje u velikom broju raste izvan saksije, ili ako je značajan deo korenovog sistema istrunuo ili se osušio. Najidealnije vreme za presađivanje je period nakon cvetanja, kada biljka ulazi u aktivnu fazu rasta, što često signalizira pojava novih listova ili korenja. Nikada ne presađujte biljku tokom cvetanja jer to dovodi do preranog venjenja cvetova i slabljenja biljke.
Prvi korak je pažljivo izvaditi biljku iz stare saksije. Nežno pritisnite strane saksije kako biste olabavili supstrat, a zatim pažljivo izvucite biljku, izbegavajući oštećenje korenja. Nakon toga, što je moguće pažljivije, uklonite stari supstrat za sadnju sa korenja. Tvrdoglavo prianjajuće komade kore nemojte silom skidati, radije potopite korenovu balu u mlaku vodu na nekoliko minuta, što će pomoći da se olabave. Cilj je što potpunije očistiti korenje kako biste ga mogli temeljno pregledati.
Očišćeni korenov sistem temeljno pregledajte i sterilnim, oštrim makazama ili baštenskim makazama uklonite sve odumrle delove. Zdravo korenje je tvrdo, mesnato, boje od beličaste do zelene; dok je odumrlo korenje smeđe, mekano, kašasto ili pak papirnato prazno i suvo. Rezne površine možete posuti mlevenim cimetom ili prahom drvenog uglja, koji deluju kao prirodni fungicidi i pomažu zaceljivanju rana. Ostavite samo zdravo, snažno korenje, to je zalog obnove biljke.
Na dno nove saksije stavite tanak sloj svežeg supstrata, a zatim postavite biljku u sredinu saksije. Pažljivo rasporedite korenje, a zatim počnite ispunjavati strane saksije supstratom, nežno protresajući i tapkajući saksiju kako bi komadići kore ispunili praznine između korenja. Nemojte previše zbijati supstrat jer biste time uništili željenu prozračnu strukturu. Biljka stoji stabilno kada je najviši deo korenovog vrata u ravnini sa rubom saksije ili malo ispod njega.
Metode razmnožavanja orhideje Phalaenopsis
Najrasprostranjeniji i za hobi baštovane lako izvodljiv način razmnožavanja orhideja Phalaenopsis je uzgoj „keikija“. Keiki je reč havajskog porekla koja znači „beba“ ili „dete“, a u botanici označava malu sadnicu koja se razvija na matičnoj biljci. Ove male orhideje obično se razvijaju na procvetaloj cvetnoj stapci, iz jednog od njenih uspavanih pupoljaka (nodija). Stvaranje keikija ponekad je podstaknuto hormonalnim promenama ili stresom iz okoline, ali njihov rast se takođe može veštački podstaći posebnim pastama koje sadrže citokinin.
Nakon pojave keikija morate biti strpljivi i sačekati da mala biljka dovoljno ojača na matičnoj biljci. Zrela je za odvajanje kada je već razvila najmanje 2-3 sopstvena lista i nekoliko korena dugih najmanje 4-5 cm. Ovaj proces može potrajati nekoliko meseci, ali ne treba žuriti jer prerano odvojen keiki neće biti dovoljno jak za samostalan život. Dok se mala biljka razvija na matičnoj biljci, brinite o njoj na isti način kao i o „majci“, obezbeđujući odgovarajuću svetlost i vlažnost.
Za odvajanje koristite sterilni, oštri skalpel ili nož i pažljivo odsecite keiki sa cvetne stapke zajedno sa malim komadom stapke dugim oko 1-2 cm. Pazite da se krhko korenje male biljke ne ošteti tokom postupka. Odvojenu „bebu“ zatim treba posaditi u malu, prozirnu saksiju. Supstrat bi trebao biti sitnozrnasta borova kora, eventualno pomešana sa malo sfagnum mahovine, kako bi se mladim korenima obezbedila stalna, ali ne preterana vlažnost.
Briga o novoposađenom keikiju zahteva posebnu pažnju u prvim nedeljama i mesecima. Stavite saksiju na svetlo, ali od direktnog sunca zaštićeno, toplo mesto. Supstrat održavajte blago vlažnim, ali nikada ne sme stajati u vodi. Visoka vlažnost vazduha podstiče dalji rast korena, stoga je preporučljivo staviti malu saksiju na poslužavnik sa kamenčićima i vodom ili je držati u mini stakleniku. Sa đubrenjem sačekajte najmanje mesec dana, dok biljka vidljivo ne počne da raste, a i tada koristite samo vrlo razređeno, uravnoteženo đubrivo.
Briga o sveže posađenim orhidejama i keikijima
Presađivanje je uvek stres za biljku, stoga u periodu nakon zahvata zahteva posebnu brigu. Neposredno nakon presađivanja nemojte zalivati biljku najmanje 5-7 dana. To daje vremena da se eventualne sitne povrede na korenju osuše i zacele, čime se sprečava razvoj gljivičnih ili bakterijskih infekcija. Prvo zalivanje treba biti temeljno, metodom potapanja, pri čemu se saksija uroni u mlaku, meku vodu na 15-20 minuta, a zatim se pusti da se dobro ocedi.
Sveže posađenu orhideju stavite na svetlo, ali od jakog sunca zaštićeno, toplo mesto. Direktna sunčeva svetlost može opeći listove i previše zagrejati supstrat, što bi uzrokovalo dodatni stres korenju koje se oporavlja. Viša vlažnost vazduha pomaže biljci u regeneraciji, stoga je preporučljivo u njenoj blizini isparavati vodu ili povremeno nežno prskati listove, ali pazite da se voda ne zadržava u pazušcima listova. Obustavite đubrenje najmanje mesec dana, ili dok ne primetite novi rast korena ili listova.
Novoposađeni keikiji su još osetljiviji i zahtevaju pojačanu pažnju. U njihovom slučaju najvažnije je obezbediti stalno visoku vlažnost vazduha i ravnomerno blago vlažan supstrat, jer se njihovo tanko korenje može brzo osušiti. Mini staklenik stvoren prozirnom plastičnom kesom ili gornjim delom odsečene plastične boce može učiniti čuda jer pomaže zadržati vlagu oko biljke. Ovaj „folijski šator“ svakodnevno provetrite na nekoliko minuta kako biste izbegli buđ.
Strpljenje je ključno kako za presađene odrasle biljke tako i za mlade keikije. Mogu proći nedelje, a ponekad i meseci, dok se biljka potpuno ne prilagodi novom okruženju i ne počne vidljivo da raste. Posmatrajte signale svojih biljaka: pojava novog korenja, razvoj novog lista, sve su to znakovi da ste na dobrom putu. Nakon što se biljka stabilizuje i počne aktivno da raste, možete se postepeno vratiti uobičajenoj rutini zalivanja i đubrenja i uskoro ćete se moći ponovo diviti prelepim cvetovima.
