Hosta, poznata i kao funkija, jedna je od najomiljenijih trajnica u baštama, cenjena pre svega zbog svog zadivljujućeg lišća. Iako je u osnovi izdržljiva i otporna biljka, ključ uspešnog prezimljavanja leži u pravilnoj jesenjoj pripremi koja osigurava da se biljka na proleće vrati u punoj snazi i lepoti. Proces prezimljavanja nije samo zaštita od mraza, već je to složen postupak nege koji uključuje dopunu hranljivim materijama, rukovanje lišćem i obezbeđivanje odgovarajućeg zimskog pokrivača. Razumevanje i pravilna primena ovog procesa garantuju da će rizomi biljke uskladištiti dovoljno energije za preživljavanje hladnih meseci i za snažan prolećni rast. Briga počinje već krajem leta i traje sve do prvih znakova sledećeg proleća.
Jedan od najvažnijih elemenata jesenje pripreme je odgovarajuća dopuna hranljivim materijama. Krajem leta i početkom jeseni preporučljivo je primeniti đubrivo sa nižim sadržajem azota, ali višim sadržajem fosfora i kalijuma. Kalijum je izuzetno važan za jačanje ćelijskih zidova biljke i povećanje otpornosti na mraz, dok fosfor podstiče zdrav razvoj korenovog sistema, u ovom slučaju rizoma, i skladištenje energije. Upotrebu đubriva bogatih azotom u ovom periodu treba izbegavati jer bi ona podstakla rast novih, nežnih izdanaka koji bi se s dolaskom mraza lako oštetili i nepotrebno crpeli energiju iz biljke. Pravilna ishrana postavlja temelje za zimsku otpornost biljke.
Promena u zalivanju takođe je ključna u jesenjem periodu. Kako temperatura pada i rast biljke usporava, njena potreba za vodom takođe se značajno smanjuje. Važno je postepeno smanjivati učestalost i količinu zalivanja, dopuštajući da se gornji sloj zemljišta osuši između zalivanja. Prekomerno zalivanje i stajaća voda posebno su opasni pre i tokom hladnih meseci jer mogu dovesti do truljenja korena ili rizoma. U smrznutom, vlažnom tlu koreni se lako oštećuju, što može dovesti i do uginuća biljke, stoga je dobro drenirano zemljište neophodan uslov za uspešno prezimljavanje.
Rukovanje lišćem i malčiranje
Sudbina lišća hoste tokom jeseni često je pitanje među baštovanima. Kada lišće posmeđi i uvene pod uticajem prvih jačih mrazeva, preporučuje se odrezati ga nekoliko centimetara iznad nivoa tla. Postoji nekoliko razloga za to: s jedne strane, bašta izgleda urednije, a s druge, što je važnije, raspadajuća, vlažna lisna masa pruža idealno skrovište i mesto za razmnožavanje štetočina, poput puževa i njihovih jajašca, kao i raznih gljivičnih bolesti. Uklanjanjem lišća smanjuje se rizik od prolećne invazije štetočina i infekcija, što omogućava biljci zdraviji početak nove sezone.
Nakon orezivanja, sledeći vitalni korak je malčiranje, odnosno prekrivanje tla. Sloj malča deluje kao izolacioni pokrivač koji štiti krunu biljke i rizome smeštene blizu površine tla od naglih promena temperature i jakih mrazeva. Ovaj pokrivač pomaže u održavanju ujednačenije temperature tla, sprečava zimsko isušivanje i takođe inhibira rast ranih prolećnih korova. Malčiranje je preporučljivo obaviti kada se gornji sloj tla već malo smrznuo, jer prerano pokrivanje može pružiti glodarima toplo zimsko sklonište tik uz korenov sistem biljke.
Pri odabiru materijala za malč postoji nekoliko mogućnosti. Slama, kompost od lišća, borova kora, usitnjene grane ili čak otpalo, zdravo lišće izvrsni su za tu svrhu. Debljina sloja trebala bi idealno biti 5-10 centimetara, što pruža dovoljnu zaštitu, ali još uvek dopušta tlu da diše, sprečavajući zagušivanje i truljenje. Važno je ne gomilati malč direktno na sredinu biljke, na krunu, jer to takođe može uzrokovati truljenje; radije treba oblikovati prsten u obliku krofne oko osnove biljke. Ovaj pažljivi pokrivač osigurava da će hosta preživeti i najsuroviju zimu neoštećena.
Prezimljavanje hosti u saksijama
Prezimljavanje hosti uzgojenih u saksijama ili posudama zahteva pojačanu pažnju, jer su te biljke mnogo izloženije mrazu od svojih srodnika posađenih u bašti. Dok velika masa baštenskog tla ima izolacioni efekat, u saksiji je korenov sistem izložen hladnom vazduhu sa svih strana, pa se korenova bala može potpuno smrznuti. Ova pojava može dovesti do fizičkog oštećenja korena i isušivanja biljke, jer ona ne može upiti vodu iz smrznutog medija. Zato je za hoste u saksijama potrebno razviti posebnu strategiju zaštite za hladne mesece.
Postoji nekoliko efikasnih metoda za zaštitu biljaka u saksijama. Jedno od najsigurnijih rešenja je premestiti saksije na mesto bez mraza, ali hladno, poput negrejane garaže, podruma ili zastakljene verande. Ako to nije moguće, saksije se mogu zaštititi i na otvorenom: postavite ih tesno jednu uz drugu uz zaštićeni zid, a zatim saksije spolja izolujte folijom sa mehurićima, jutanim vrećama ili drugim termoizolacionim materijalom. Druga tehnika je metoda „saksija u saksiji“, gde se saksija sa biljkom stavlja u veću posudu, a prostor između dve posude ispunjava se izolacionim materijalom, poput slame ili lišća.
Tokom prezimljavanja ne sme se zaboraviti ni na zalivanje hosti u saksijama, iako se njegova količina značajno smanjuje. Potpuno suva korenova bala može dovesti do uginuća biljke, stoga je i tokom zimskih meseci, otprilike jednom mesečno, u blažim danima potrebno umereno zalivanje. Svrha zalivanja je samo održati tlo blago vlažnim, izbegavajući potpuno isušivanje. Važno je da drenažne rupe na dnu saksije budu slobodne kako bi višak vode mogao oticati i kako se ne bi stvorio ledeni čep, koji bi takođe oštetio korenje.
Prolećni zadaci za uspešno buđenje
S prolaskom zime i približavanjem proleća, vreme je da se hoste pripreme za novu vegetacionu sezonu. Uklanjanje zimskog sloja malča jedan je od prvih i najvažnijih zadataka. Međutim, s ovim korakom ne treba žuriti; najpogodnije vreme je kada opasnost od jakih, trajnih mrazeva prođe, a vrhovi izdanaka biljke, takozvani „nosevi“, tek su se pojavili na površini tla. Malč je preporučljivo uklanjati postepeno, tokom nekoliko dana, kako nežni izdanci ne bi doživeli nagli šok u hladnijim noćima. Ova briga omogućava tlu da se zagreje i prozrači, podstičući buđenje biljke.
Nakon uklanjanja malča, sledi prva prolećna prihrana. U ovom periodu najefikasnija je primena uravnoteženog, azotom bogatijeg, sporo otpuštajućeg granuliranog đubriva ili zrelog komposta. To osigurava potrebnu energiju za intenzivan razvoj lišća, što je glavna ukrasna vrednost hosti. Hranljivu materiju pažljivo unesite u gornji sloj tla, pazeći da ne oštetite osetljive izdanke koji izbijaju na površinu. Istovremeno je preporučljivo pregledati osnovu biljke i oštrim nožem ukloniti eventualno trule ili oštećene delove.
Proleće je takođe period zaštite od štetočina i razmnožavanja. Čim se prvi listovi razviju, puževi i puževi golaći mogu se odmah pojaviti i uzrokovati ozbiljne štete na nežnom lišću. Preporučljivo je započeti sa zaštitom već sada pomoću ekoloških zamki za puževe ili drugih proverenih metoda. Ovo je razdoblje takođe najpogodnije za deljenje pregustih, ostarelih grmova. Deljenje ne samo da daje nove biljke, već i podmlađuje matičnu biljku, podstičući je na snažniji rast i bujnije lišće u narednim godinama.
