Hosta, poznata i kao funkija, za većinu ljubitelja bašte je pouzdana i atraktivna trajnica za senovite delove vrta. Svojim zadivljujućim oblicima i bojama lišća unosi strukturu i eleganciju čak i u najtmurnije kutke. Uprkos tome što se generalno smatra izuzetno otpornom biljkom koja zahteva malo nege, nažalost nije potpuno neranjiva; brojni štetočine i bolesti mogu ugroziti njeno zdravlje i lepotu. Najveći problem predstavljaju puževi i puževi golaći, koji jedući lišće i praveći pravilne rupe mogu značajno smanjiti ukrasnu vrednost biljke, ali se mogu pojaviti i podmukliji patogeni. Integrisana zaštita bilja, koja naglašava prevenciju i biološka rešenja, ključna je za očuvanje zdravlja hosti.
Borba protiv puževa i puževa golaća zahteva višeslojnu strategiju koja se proteže od promene uslova okoline, preko fizičkih prepreka, do ciljanih mamaca. Pošto ovi mekušci preferiraju vlažna, sparna okruženja, zalivanje u jutarnjim satima, direktno uz koren biljke, može pomoći da se lišće i površina tla tokom dana osuše, čineći područje manje privlačnim za njih. Uklanjanjem malča i drugih baštenskih otpadaka oko hosti možemo im uništiti dnevna skrovišta. Kao fizička prepreka efikasno se može koristiti oštar pesak, ljuske jaja, talog kafe ili posebna bakarna traka rasuta oko biljaka, koja stvara blagi električni naboj u dodiru sa sluzi životinja. Kao biološko rešenje mogu se primeniti nematode Phasmarhabditis hermaphrodita, koje kao paraziti uništavaju puževe golaće, dok su komercijalno dostupni mamci na bazi gvožđe-fosfata manje opasni za kućne ljubimce i korisne organizme od tradicionalnih sredstava koja sadrže metaldehid.
Iako puževi uzrokuju najspektakularniju štetu, i druge štetočine mogu zagorčati život ljubiteljima hosti. Takav je, na primer, brazdasti surlaš (Otiorhynchus sulcatus), čiji odrasli primerci ostavljaju karakteristične, polukružne tragove ugriza na ivicama lišća, ali pravu opasnost predstavljaju njegove larve koje se razvijaju u tlu. Ove larve jedu korenje i krunu biljke (spoj rizoma i lišća), što dovodi do venuća, žućenja, a u teškim slučajevima i do potpunog uništenja biljke. Osnova zaštite je borba protiv larvi, za šta se kao biološko rešenje mogu koristiti parazitske nematode (Heterorhabditis bacteriophora) koje se unose u tlo. Ređe se na hostama mogu pojaviti i lisne vaši i cvrčci, koji sisanjem slabe biljku i potencijalno prenose viruse, a protiv njih se možemo efikasno boriti insekticidnim sapunima ili nim uljem.
Gljivične i bakterijske bolesti
Među gljivičnim bolestima koje pogađaju hoste, jedna od najčešćih je antraknoza, uzrokovana gljivicama iz roda Colletotrichum. Karakteristični simptomi zaraze su velike, nepravilne mrlje na lišću sa svetlosmeđim ili beličastim središtem, okružene tamnosmeđim ili crnim rubom. Kako bolest napreduje, središte mrlja često ispada, ostavljajući simptom nalik na „rupu od sačme“. Patogen voli toplo, vlažno vreme i preterano vlažno lišće, pa rizik od zaraze značajno povećava zalivanje odozgo. Iako je antraknoza prvenstveno estetski problem, u teškim slučajevima može uništiti značajan deo lišća, što slabi biljku i smanjuje njenu otpornost na zimu.
Mnogo ozbiljnije posledice ima trulež korena, poznata i kao sklerotinijska bolest, koju uzrokuje gljivica Sclerotium rolfsii. Prvi znak bolesti je žućenje i venuće donjeg lišća, nakon čega sledi brzo, potpuno propadanje biljke. Oko zaraženog korena, na površini tla, pojavljuje se karakteristična, paučinasta, bela micelijumska mreža, a u njoj se mogu uočiti sitne, smeđe ili crne trajne strukture, sklerocije, koje podsećaju na semenke slačice. Ova je bolest izuzetno destruktivna i teško se leči, jer sklerocije ostaju održive u tlu godinama. Jedini efikasan način zaštite je trenutno uklanjanje i uništavanje zaražene biljke i okolnog tla, te dezinfekcija područja, na primer, solarizacijom tla.
Bakterijske infekcije hosti uključuju pegavost lišća i meku trulež korena. Bakterijska pegavost lišća počinje vodenastim, prozirnim mrljama koje kasnije posmeđe ili pocrne i često su okružene žutim prstenom. Bakterije obično ulaze u tkivo biljke kroz sitne povrede, poput grada ili oštećenja od štetočina. Meka trulež je još opasnija, napada bazu biljke, gde se tkiva raspadaju u kašastu, vodenastu masu neprijatnog mirisa. Ključ prevencije je dobra baštenska higijena, izbegavanje povreda biljaka, obezbeđivanje odgovarajućeg razmaka radi dobre cirkulacije vazduha, te trenutno uklanjanje bolesnog lišća i biljnih delova kako bi se sprečilo širenje.
Virusne infekcije: strašni Hosta Virus X (HVX)
Možda najstrašnija bolest hosti je Hosta Virus X, poznat kao HVX. To je izuzetno zarazan i, prema sadašnjim saznanjima, neizlečiv virus koji predstavlja ozbiljnu pretnju zbirkama i rasadničkim zalihama. Simptomi mogu biti izuzetno raznoliki na različitim sortama hosti: najčešće se javljaju mutne mrlje nalik mastilu duž lisnih nerava, prelivanje boja, mozaični uzorak, stanjivanje i deformacija lisnog tkiva te opšte zaostajanje biljke u rastu. Najveća opasnost leži u tome što neke sorte mogu godinama biti asimptomatski nosioci, dok neprestano zaražavaju druge hoste u svojoj okolini.
Razumevanje širenja HVX-a ključno je za prevenciju. Virus se prvenstveno širi zaraženim biljnim sokom, mehaničkim putem. To znači da je najčešći način prenosa korišćenje kontaminiranog baštenskog alata – makaza za orezivanje, ašova, noževa. Ako se zaražena biljka iseče, a zatim se istim nesterilisanim alatom iseče zdrava, virus će se gotovo sigurno preneti. Do zaraze može doći i prilikom deljenja korena, ali i kidanjem lišća ili radom bez pranja ruku nakon dodirivanja zaražene biljke. Važno je znati da HVX ne prenose insekti, pa se zaštita temelji isključivo na pridržavanju strogih higijenskih pravila.
Budući da za HVX nema leka, zaštita je ograničena na prevenciju i strogu kontrolu. Najvažniji korak je nabavka novih hosti uvek iz pouzdanih, uglednih izvora, s mesta gde se zalihe redovno testiraju na prisustvo virusa. Ako primetite sumnjive simptome, odmah izolujte zahvaćenu biljku od ostalih i, ako je moguće, pošaljite uzorak na laboratorijsku analizu kako biste potvrdili infekciju. Ako se potvrdi prisustvo HVX-a, zaraženu biljku treba iskopati sa korenom i uništiti, po mogućnosti spaljivanjem ili stavljanjem u crnu kesu i odlaganjem u komunalni otpad. Nikada ne kompostirajte zaražene biljne delove!
Abiotički problemi i važnost prevencije
Abiotički, odnosno nezarazni problemi, često se mogu zameniti sa simptomima bolesti, iako su uzrokovani faktorima okoline. Jedna od najčešćih takvih pojava je opekotine od sunca, koje se javljaju kada je hosta koja voli senku izložena previše direktne sunčeve svetlosti, posebno u popodnevnim satima. Simptomi se manifestuju u žućenju, a zatim smeđenju i prženju ivica i vrhova lišća, pri čemu tkiva postaju papirnata i krhka. Tolerancija na sunčevu svetlost različitih sorti hosti varira; generalno, sorte sa debljim, plavičastim ili zelenim lišćem bolje podnose sunce od onih sa tanjim, žućkastim ili šarenim lišćem. Odabir odgovarajuće sorte za svetlosne uslove određenog mesta ključan je za sprečavanje opekotina od sunca.
Problemi sa snabdevanjem vodom i hranljivim materijama takođe su česti. Prekomerno zalivanje, posebno u zemljištima sa lošom drenažom, može dovesti do truleži korena, što rezultira žućenjem, venućem lišća i propadanjem biljke, što se lako može zameniti sa gljivičnom truleži korena. Nedovoljno zalivanje, s druge strane, uzrokuje venuće lišća, smeđenje i sušenje ivica lišća. Nedostatak hranljivih materija takođe može proizvesti vidljive simptome; nedostatak azota, na primer, uzrokuje opšte žućenje (hlorozu), prvenstveno na starijem lišću, dok se nedostatak gvožđa manifestuje u žućenju između nerava novih izdanaka. Kvalitetno zemljište bogato organskom materijom sa dobrom drenažom i korišćenje uravnoteženog đubriva sa sporim oslobađanjem u proleće pomažu u sprečavanju ovih problema.
Konačno, najvažniji princip u nezi hosti je prevencija. Zdrava, jaka biljka uzgajana u optimalnim uslovima mnogo je otpornija na štetočine i bolesti. To uključuje odabir odgovarajućeg staništa, stručno zalivanje i prihranu, održavanje baštenske higijene – na primer, redovno uklanjanje osušenog lišća i biljnih ostataka – te dezinfekciju alata pri radu između različitih biljaka. Temeljan pregled novonabavljenih biljaka i njihovo držanje u karantinu nekoliko nedelja takođe je mudra mera predostrožnosti pre nego što ih posadite na stalno mesto u bašti. Pažljiv i obazriv baštovan biće nagrađen bujnim, zdravim lišćem hosti iz godine u godinu.
