Jedan od najomiljenijih i najspektakularnijih vesnika proleća je nesumnjivo lala, čiji šareni cvetovi mogu izmamiti osmeh na lice i nakon najtmurnijih zimskih dana. Međutim, osnova uspešnog uzgoja lala leži u pažljivim pripremama i ovladavanju ispravnom tehnikom sadnje, koja počinje već u jesen. Lukovice posađene u pravo vreme i na pravi način garantuju obilno i zdravo cvetanje u sledećoj sezoni. Ne radi se samo o jednostavnom baštovanskom zadatku, već o vrsti ulaganja u lepotu predstojećeg proleća, čije ćemo plodove ubirati mesecima kasnije. Zato je ključno da svaki korak obavimo sa najvećom pažnjom, od odabira lukovica do poslova nakon sadnje.
Obezbeđivanje optimalnih uslova zemljišta za lale je ključno za izbegavanje bolesti i za snažan rast. Najidealnije je zemljište dobre vodopropusnosti, rahle strukture, bogato hranljivim materijama i blago krečnjačke ili neutralne pH vrednosti (pH 6.0-7.0). Previše zbijena, glinovita zemljišta zahtevaju poboljšanje, jer stajaća voda dovodi do truljenja lukovica; ovaj problem možemo rešiti dodavanjem komposta, zrelog stajnjaka ili peska. Važno je zemljište pre sadnje prorahliti na dubinu od najmanje 20-30 cm, čime se podstiče nesmetan rast korena i odgovarajuća prozračnost. Pažljivo pripremljeno zemljište ne samo da obezbeđuje drenažu vode, već i olakšava biljci pristup hranljivim materijama.
Svetlosni uslovi takođe igraju presudnu ulogu u razvoju i cvetanju lala. Za obilje cvetova odaberite sunčano ili najviše blago senovito mesto u bašti. Lalama je potrebno najmanje šest sati direktne sunčeve svetlosti dnevno tokom prolećnog perioda rasta kako bi se proces fotosinteze odvijao optimalno. Ovaj proces je neophodan za razvoj cvetova i za popunjavanje zaliha hranljivih materija u lukovicama za sledeću godinu. Pripazite da mesto sadnje ne bude izloženo jakim, hladnim vetrovima koji mogu oštetiti stabljike i cvetove biljaka.
Priprema lukovica lala i tehnika sadnje
Kvalitet lukovica lala namenjenih sadnji temeljno određuje uspeh prolećnog cvetanja, stoga je njihovom odabiru potrebno posvetiti posebnu pažnju. Potražite velike, čvrste, pune lukovice čija je spoljna ljuska neoštećena i na kojima nema posekotina, plesni ili drugih oštećenja. Mekane, smežurane ili vidljivo bolesne lukovice nemojte saditi jer verovatno neće proklijati, ili ako i proklijaju, daće slabu, bolesnu biljku koja može zaraziti i druge lukovice. Ako kupljene lukovice ne možete odmah posaditi, skladištite ih na hladnom, suvom i dobro provetrenom mestu, na primer u papirnoj kesi ili mrežastoj vreći, kako biste sprečili truljenje i prerano klijanje.
Dubina sadnje i razmak između lukovica takođe su kritični faktori koji utiču na razvoj biljaka i estetski izgled cvetnjaka. Opšte pravilo je da se lukovice lala sade na dubinu dva do tri puta veću od njihove visine, što obično iznosi 10-15 centimetara. Dublja sadnja štiti lukovice od zimskih mrazeva i letnjeg pregrevanja i rezultira stabilnijom stabljikom. Razmak između lukovica zavisi od željenog efekta: za gušći, masovni efekat postavite ih na 5-10 centimetara razmaka, dok ih u slučaju pojedinačnih primeraka ili manjih grupa postavite na 10-15 centimetara razmaka.
Sam proces sadnje je jednostavan, ali zahteva određenu pažnju na detalje. Iskopajte rupu ili sadni jarak odgovarajuće dubine i pomešajte zemlju sa malo komposta ili koštanog brašna radi snabdevanja hranljivim materijama. Postavite lukovice na dno rupe, sa šiljatim krajem prema gore, a zatim ih pažljivo zatrpajte zemljom, pazeći da oko lukovice ne ostanu vazdušni džepovi. Nakon sadnje, temeljno zalijte područje kako bi se zemljište dobro navlažilo i sleglo oko lukovica, čime se podstiče početak ukorenjivanja. Nakon toga, zimske padavine obično obezbeđuju dovoljno vlage, pa je dodatno zalivanje potrebno samo u slučaju izuzetno suve jeseni.
Nega lala tokom i nakon perioda cvetanja
Nega lala u proleće zahteva relativno malo posla, ali sa nekoliko osnovnih zadataka možemo značajno doprineti zdravlju biljaka i obilju cvetanja sledeće godine. Prolećne padavine obično pokrivaju potrebe lala za vodom, ali u slučaju dugotrajnih sušnih perioda preporučuje se duboko, ali retko zalivanje kako bi voda dospela u zonu korena. Potrebno je obezbediti i snabdevanje hranljivim materijama; u rano proleće, kada se pojave izdanci, rasipajte oko biljaka sporo otapajuće đubrivo sa niskim sadržajem azota, ali visokim sadržajem fosfora i kalijuma. Ovaj sastav hranljivih materija podstiče razvoj lukovica i stvaranje cvetova bez podsticanja prekomernog rasta lišća.
Uklanjanje precvetalih cvetova, ili „deadheading“, jedan je od najvažnijih poslova nege nakon cvetanja. Čim latice počnu da opadaju, otkinite ili odsecite cvetnu glavicu zajedno sa stabljikom, čime se sprečava stvaranje semena. Ako biljka stvara seme, to oduzima ogromnu količinu energije iz lukovice, što ide na štetu cvetanja sledeće godine i dovodi do smanjenja veličine lukovice. S druge strane, lišće nikako nemojte prerano rezati. Lišću nakon cvetanja treba još nedeljama za fotosintezu kako bi proizvelo dovoljno hranljivih materija koje će lukovica zatim uskladištiti za sledeću sezonu.
Lišće uklonite tek kada potpuno požuti, posmeđi i osuši se, jer se tada lako može izvući iz zemlje. Ova pojava ukazuje na to da je proces vraćanja hranljivih materija završen. Prerano uklanjanje lišća jedan je od najčešćih uzroka zašto lale sledećih godina ne cvetaju ili slabo cvetaju. Strpljenje je stoga ključno: pustite da priroda obavi svoj posao i da biljka završi ovu važnu fazu svog životnog ciklusa. Ako je pogled na žuto lišće ometajući, posadite među lale trajnice čiji će izbijajući listovi sakriti povlačeće delove lala.
Razmnožavanje lala i skladištenje lukovica
Najjednostavnija i najrasprostranjenija baštovanska metoda razmnožavanja lala je vegetativno razmnožavanje, koje se zasniva na odvajanju mladih lukovica. Tokom godina, oko matične lukovice razvijaju se manje ili veće nove lukovice, takozvane mlade lukovice, koje vremenom narastu do veličine sposobne za cvetanje. Idealno vreme za vađenje lukovica je rano leto, nakon što se lišće potpuno osuši. Pomoću vila za kopanje pažljivo izvadite grupe lukovica iz zemlje, pazeći da ih ne oštetite. Nakon vađenja, pažljivo otresite višak zemlje sa lukovica.
Izvađene lukovice potrebno je pripremiti za skladištenje. Prvo, pažljivo odvojite veće, zdrave mlade lukovice od matične lukovice, a vrlo male ostavite na njoj ili ih bacite na kompost. Zatim, lukovice rasporedite u jednom sloju na senovito, suvo i dobro provetreno mesto, poput šupe ili garaže, i ostavite ih nekoliko nedelja da se suše, „zru“. Ovaj proces pomaže zaceljivanju rana i jačanju spoljne ljuske, što štiti lukovicu od isušivanja i bolesti tokom skladištenja. Nakon sušenja, ostatke zemlje i staro korenje uklonite mekom četkom.
Pravilno pripremljene i očišćene lukovice treba do jeseni skladištiti na hladnom, tamnom, suvom i dobro provetrenom mestu. U tu svrhu odlične su mrežaste vreće, papirne kese ili sanduci sa rupama, koji obezbeđuju stalnu ventilaciju i sprečavaju kondenzaciju pare, što bi moglo dovesti do gljivičnih bolesti. Važno je lukovice tokom skladištenja redovno, barem jednom mesečno, proveravati i eventualne trule ili plesnive komade odmah ukloniti kako ne bi zarazili ostale. Ove zdrave, prezimljene lukovice zatim možemo u jesen ponovo posaditi kako bismo se sledećeg proleća opet divili njihovim cvetovima.
