Stričkovac, naučnog naziva Vanessa cardui, jedan je od najpoznatijih i najrasprostranjenijih migratornih leptira, prisutan u gotovo celom svetu. Iako se odrasli leptir, koji posećuje cveće, može smatrati korisnim zbog svoje uloge u oprašivanju, njegova gusenica može postati značajan poljoprivredni štetočina. Gusenica stričkovca je polifagna, što znači da se hrani lišćem mnogih različitih biljnih vrsta, uključujući važne useve poput suncokreta, soje i raznog povrća. Osnova efikasnog suzbijanja je temeljno poznavanje načina života štetočine i primena preventivnih, integrisanih strategija zaštite bilja.
Životni ciklus stričkovca započinje polaganjem jaja od strane ženki, koja se obično polažu pojedinačno na naličje listova biljaka domaćina. Izlegle gusenice odmah počinju sa ishranom i stvaraju karakterističnu paučinu oko sebe, koja im pruža zaštitu od predatora i nepovoljnih vremenskih uslova. Gusenica je crno-sive boje, sa žućkastim mrljama i prugama, a telo joj je prekriveno razgranatim bodljama, što takođe služi za odbranu. Stadijum larve traje otprilike dve do četiri nedelje, tokom kojih gusenica može pojesti značajnu lisnu površinu, uzrokujući ozbiljnu štetu razvoju biljke.
Šteta se najviše očituje u izgrizanju, skeletiranju i stvaranju rupa na lišću. Mlade larve u početku jedu samo tkivo lisne ploče, ostavljajući nerve netaknutima, što rezultira karakterističnom „skeletizacijom“. Kako gusenice rastu, izgrizaju sve veće i nepravilnije rupe na lišću, a u slučaju teške zaraze mogu uzrokovati potpuni golobrst, što dovodi do drastičnog smanjenja asimilacione površine biljke. Ovaj proces usporava rast biljke, smanjuje prinos i predstavlja ozbiljnu pretnju, posebno za mlade biljke u razvoju.
Preventivne i agrotehničke metode suzbijanja
Najefikasniji i ekološki najprihvatljiviji način borbe protiv stričkovca je primena preventivnih agrotehničkih mera. Cilj prevencije je stvoriti okruženje za useve koje je što manje pogodno za naseljavanje i razmnožavanje štetočine. Pažljivo isplaniran i dosledno sproveden agrotehnički sistem sam po sebi može minimizirati štetu. Na primer, temeljna obrada zemljišta i uravnotežena prihrana rezultiraju snažnim i zdravim usevom koji je otporniji na napade štetočina.
Ključni element strategije suzbijanja je efikasna kontrola korova. Primarne biljke domaćini stričkovca su korovi iz porodice glavočika, posebno vrste strička i osjaka (Cirsium, Carduus). Redovno održavanje čistoće rubova parcela, jaraka i neobrađenih površina te košenje ili uklanjanje korova pre cvetanja značajno smanjuju dostupna mesta za polaganje jaja i početnu populaciju larvi. Time se može sprečiti da se štetočina razmnoži na korovima i kasnije proširi na gajene useve.
Drugi stub prevencije je kontinuirano i sistematsko praćenje. Tokom perioda migracije stričkovca (obično u proleće i rano leto), potrebno je redovno pregledati useve na prisustvo leptira, jaja i mladih gusenica. Rano otkrivanje zaraze sa malim brojem jedinki omogućava ciljanu i manje drastičnu intervenciju pre nego što problem postane masovan. Korišćenje feromonskih zamki može pomoći u praćenju leta leptira, čime se predviđa očekivano vreme pojave gusenica, što povećava tačnost tempiranja suzbijanja.
Biološka i biotehnološka rešenja
Biološko suzbijanje se zasniva na korišćenju prirodnih neprijatelja stričkovca i igra sve važniju ulogu u sistemima integrisane zaštite bilja (IPM). Ovaj pristup nudi ekološki prihvatljivu alternativu sintetičkim pesticidima jer deluje ciljano na štetočinu, dok istovremeno štiti korisne organizme poput oprašivača. Biološko suzbijanje je ekosistemski pristup koji teži očuvanju biološke raznolikosti i jačanju prirodnih regulatornih procesa. To dugoročno pomaže u stvaranju stabilnijeg i otpornijeg poljoprivrednog okruženja.
Jedno od najefikasnijih biotehnoloških oružja protiv gusenica stričkovca je primena preparata na bazi bakterije Bacillus thuringiensis (Bt). Posebno je efikasan podvrsta kurstaki (Btk), koja proizvodi proteinske kristale (endotoksine) koji se specifično aktiviraju i deluju u digestivnom sistemu larvi leptira (Lepidoptera). Bt preparati su najefikasniji protiv mladih, aktivno hranećih gusenica, pa njihovu primenu treba tempirati na početak izleganja larvi za maksimalnu efikasnost. Ova sredstva su bezopasna za ljude, kičmenjake i većinu neciljanih organizama.
Povećanje uloge prirodnih neprijatelja, poput predatora i parazitoida, takođe je ključno. Mnoge vrste parazitskih osa, mrežokrilaca, kao i predatorskih stenica i bubamara, hrane se jajima i larvama stričkovca. Obezbeđivanjem staništa i izvora hrane za ove korisne organizme, na primer sadnjom cvetnih traka ili izbegavanjem upotrebe insekticida širokog spektra, može se značajno povećati efikasnost prirodne biološke kontrole. Ova strategija doprinosi smanjenju upotrebe pesticida i stvaranju održivijeg sistema gazdovanja.
Principi i tempiranje hemijskog suzbijanja
Hemijsko suzbijanje treba primeniti samo kada se preventivne i biološke metode više ne pokažu dovoljnim, a nivo štete dostigne prag ekonomske štetnosti. Temeljni princip moderne zaštite bilja je da upotreba insekticida treba da bude poslednji mogući alat u piramidi integrisane zaštite bilja (IPM). Nepotrebna ili prekomerna upotreba hemikalija ne samo da je skupa, već može naštetiti okolini, uništiti korisne organizme i dovesti do razvoja otpornosti kod štetočina. Stoga se odluka o prskanju uvek mora zasnivati na pažljivom posmatranju i stvarnom pritisku štetočina.
Ako hemijska intervencija postane neizbežna, odabir odgovarajuće aktivne supstance i pravilno tempiranje su ključni za uspeh. Treba dati prednost selektivnim insekticidima koji su efikasni protiv gusenica leptira, ali u najmanjoj mogućoj meri štete pčelama, bubamarama i drugim korisnim insektima. Suzbijanje treba usmeriti protiv mladih stadijuma larvi (L1-L3), jer su one najosetljivije na hemikalije i još nisu uzrokovale značajnu ekonomsku štetu. Efikasnost tretmana protiv starijih gusenica i leptira znatno se smanjuje.
Prilikom prskanja treba se pridržavati odgovornih praksi zaštite bilja kako bi se osigurala maksimalna efikasnost i minimalan uticaj na okolinu. Potrebno je strogo se pridržavati uputstava na etiketi sredstva o dozi, količini vode i karenci. Prskanje je preporučljivo obaviti u ranim jutarnjim ili kasnim večernjim satima, kada je vetar slab, temperatura niža, a aktivnost oprašivača smanjena. Korišćenje ispravne tehnike prskanja osigurava ravnomernu raspodelu sredstva po površini biljke i smanjuje rizik od zanošenja.
