Japanski dren, ili naučnim imenom Cornus kousa, sve je popularnija ukrasna biljka u srpskim baštama, što i ne čudi, jer u proleće oduševljava svojim zadivljujućim cvetovima, a u jesen narandžasto-crvenom ili skerletno crvenom bojom lišća i jestivim plodovima koji podsećaju na maline. Međutim, da bi ova posebna biljka iz godine u godinu pokazivala svoj najlepši oblik, neophodno je tačno poznavanje njenih potreba za hranljivim materijama i stručno đubrenje. Mnogi prave grešku zanemarujući ili, naprotiv, preterujući sa snabdevanjem hranljivim materijama, iako japanski dren, iako se smatra relativno nezahtevnim, uzvraća svesnom brigom. Adekvatno snabdevanje hranljivim materijama nije samo garancija obilnog cvetanja i spektakularne jesenje boje lišća, već suštinski određuje i opšte zdravstveno stanje biljke i njenu otpornost na bolesti i štetočine. Ovaj članak detaljno predstavlja šta je japanskom drenu potrebno za cvetajuće zdravlje.
Japanski dren u osnovi preferira kisela ili blago kisela zemljišta, idealan opseg za njega je između pH 5,5 i 6,5. Ako je reakcija zemljišta previše alkalna (krečna), biljka ne može da apsorbuje za nju vitalne mikroelemente, posebno gvožđe (Fe) i mangan (Mn). Kao posledica toga, može doći do takozvane gvozdene hloroze, čiji je karakterističan simptom žućenje između nerava lista, dok nervi ostaju zeleni. Dugoročno, ovo stanje nedostatka dovodi do zaustavljanja rasta, izostanka cvetanja i opšteg propadanja biljke. Zbog toga se pre sadnje svakako isplati uraditi analizu zemljišta ili bar proveriti reakciju zemljišta jednostavnim testom dostupnim u vrtnim centrima.
Struktura zemljišta je bar jednako važna kao i njegova hemijska reakcija. Japanski dren preferira dobro drenirana zemljišta, rahle strukture i bogata organskom materijom. U previše zbijenim, glinovitim zemljištima, koreni ne dobijaju dovoljno kiseonika, što može dovesti do truljenja korena, posebno u kišnim periodima. S druge strane, previše rahla, peskovita zemljišta ne zadržavaju vodu i hranljive materije, pa je biljka izložena stalnom stresu. Za postizanje idealnog stanja zemljišta, preporučljivo je poboljšati zemlju u sadnoj jami velikim udelom kiselog treseta, zrelog komposta ili seckane kore drveta. Ovi materijali ne samo da optimizuju strukturu zemljišta, već i pomeraju njegovu reakciju ka kiselom.
Od makroelemenata, za japanski dren najvažniji je uravnotežen odnos azota, fosfora i kalijuma (N−P−K). Azot (N) je odgovoran za rast zelene mase, odnosno lišća i izdanaka. Fosfor (P) je neophodan za formiranje korena, cvetova i plodova, kao i za procese energetskog metabolizma. Kalijum (K) pak povećava opštu otpornost biljke, njenu otpornost na mraz i sušu, kao i otpornost na bolesti. Za zdravu, odraslu biljku obično je najpogodnije uravnoteženo đubrivo, na primer odnosa 10-10-10, koje se primenjuje u rano proleće.
Mikroelementi, iako potrebni samo u malim količinama, neophodni su za zdrav razvoj japanskog drena. Pored već pomenutog gvožđa i mangana, važnu ulogu igraju i bor (B), cink (Zn) i bakar (Cu). Ovi elementi pomažu u radu različitih enzima i ključni su za fotosintezu i druge fiziološke procese. U zemljištu bogatom organskom materijom i blago kisele reakcije, ovi mikroelementi su obično prisutni u obliku koji biljka može da apsorbuje. U slučaju njihovog nedostatka, biljci možemo pružiti brzu pomoć posebnim folijarnim đubrivima koja sadrže i mikroelemente, ali dugoročno rešenje je uvek sređivanje uslova u zemljištu.
Nega prilikom sadnje i mladih biljaka
Temelji uspešnog gajenja japanskog drena moraju se postaviti već prilikom sadnje, a to se posebno odnosi na snabdevanje hranljivim materijama. Najvažniji korak je pravilna priprema zemljišta, koja se ne sme svesti na kopanje uske sadne jame. Preporučuje se poboljšanje zemljišta na većem području oko buduće biljke, najmanje 1×1 metar, kako bi se koreni u prvim godinama mogli lako širiti u rahlom i hranljivim materijama bogatom medijumu. Ovo područje treba duboko, najmanje 40-50 cm, prekopati i u iskopanu zemlju umešati obilje kiselog treseta, zrelog stajskog đubriva ili komposta, kao i borove kore. Ova mešavina obezbeđuje odgovarajuću strukturu, kiselu reakciju i organske hranljive materije koje se dugoročno razgrađuju.
Prilikom sadnje, neposredno uz korenje ne treba sipati agresivno, brzo rastvorljivo veštačko đubrivo, jer ono može da opeče osetljive mlade korenčiće, što može dovesti i do propadanja biljke. Umesto toga, radije koristite sporo razgradivo organsko đubrivo ili startno đubrivo namenjeno četinarima i acidofilnim biljkama, koje ima veći sadržaj fosfora za podsticanje razvoja korena. Međutim, najbolje rešenje je osloniti se na stručno pripremljeno zemljište obogaćeno organskim materijama za početno snabdevanje hranljivim materijama. Temeljno zalivanje nakon sadnje pomaže da se čestice zemlje čvrsto priljube uz korenje.
Kod mladih, sveže zasađenih japanskih drenova, u prve dve do tri godine najvažnije je podržati razvoj stabilnog korenovog sistema. U tom periodu, prekomerno dodavanje azota je više štetno nego korisno, jer može podstaći snažan rast izdanaka na štetu korenovog sistema, čineći biljku nestabilnom i osetljivijom na ekološke stresove. Umesto toga, u rano proleće, pre pupoljenja, preporučljivo je oko biljke rasuti uravnoteženo, sporo otpuštajuće granulirano đubrivo. Izaberite proizvod razvijen za rododendrone ili azaleje, jer su njihov sastav i hemijska reakcija idealni i za japanski dren.
Način i vreme đubrenja mladih biljaka su ključni. Granulirano đubrivo ravnomerno raspršite u pojasu ispod ivice krošnje biljke, u takozvanoj zoni kapanja, pazeći da granule ne dođu u direktan kontakt sa biljkom ili njenim stablom. Rasuto đubrivo plitkim okopavanjem ili rahljenjem površine zemlje unesite u zemlju, a zatim područje temeljno zalijte. Ovo osigurava da se hranljive materije rastvore i dospeju u zonu korena. Đubrenje uvek obavljajte u rano proleće; u drugoj polovini leta ili u jesen više ne dodajte hranljive materije, jer to može podstaći kasni rast izdanaka koji se ne mogu stvrdnuti pre zimskih mrazeva i tako mogu pretrpeti oštećenja od mraza.
Đubrenje odraslih biljaka
Potrebe za hranljivim materijama odraslog, dobro ukorenjenog japanskog drena koji se na svom mestu nalazi već nekoliko godina, značajno se razlikuju od mladih primeraka. Ako biljka raste u kvalitetnom zemljištu bogatom organskom materijom i svake godine se njen korenov sistem prekriva odgovarajućim slojem malča, može se desiti da godinama nema potrebe za posebnim đubrenjem. Razgradnjom malča, naime, kontinuirano se obezbeđuju potrebne hranljive materije. Potrebu za đubrenjem najbolje pokazuje stanje biljke: ako je lišće bujno, tamnozeleno, cvetanje obilno, a godišnji prirast izdanaka takođe odgovarajući (oko 15-25 cm), onda je verovatno sve u redu sa snabdevanjem hranljivim materijama.
Prepoznavanje simptoma nedostatka hranljivih materija pomaže u ciljanoj intervenciji. Pored najčešće, već pomenute gvozdene hloroze, nedostatak azota može izazvati opšte žućenje i slab rast, pri čemu starije, donje lišće prvo požuti. Nedostatak fosfora može se manifestovati slabim cvetanjem, malim brojem plodova i ljubičastom bojom lišća. Znak nedostatka kalijuma je karakteristično žućenje ivica lišća, koje zatim posmeđi i osuši se, kao da je ivica lista opečena. Pri uočavanju ovih simptoma, preporučljivo je nadoknaditi nedostajući element, ali pre toga uvek proverite da li je uzrok problema loša reakcija zemljišta.
Ako se odlučite za đubrenje odrasle biljke, na primer, jer želite da pojačate cvetanje ili je vaše zemljište u osnovi siromašno hranljivim materijama, onda je rano proleće najpogodnije vreme za to. Koristite kompleksno đubrivo uravnoteženog odnosa N-P-K, namenjeno biljkama koje vole kiselo zemljište, a koje sadrži i mikroelemente. Proizvod sastava 10-10-10 ili sličnog obično je dobar izbor. Količinu koju treba primeniti uvek odredite prema uputstvima na pakovanju proizvoda, uzimajući u obzir veličinu biljke. Prekomerno đubrenje je bar jednako štetno kao i nedostatak hranljivih materija.
Tehnika primene đubriva kod odraslih stabala takođe se usredsređuje na zonu kapanja, koja se nalazi na spoljnoj ivici krošnje, jer se većina aktivnih korenčića odgovornih za apsorpciju hranljivih materija nalazi ovde. Granulat ravnomerno raspršite oko stabla u tom pojasu, a zatim temeljno zalijte. Alternativno, posebno u slučaju simptoma nedostatka koji zahtevaju brzu intervenciju, možete primeniti tečni, vodom razrediv hranljivi rastvor. Ovaj hranljivi rastvor možete, pored zalivanja, koristiti i kao folijarno đubrivo, što obezbeđuje trenutni, iako manje trajan efekat, jer biljka može da apsorbuje hranljive materije i putem lišća.
Organska rešenja i izbegavanje čestih grešaka
Najprirodniji i jedan od najefikasnijih načina dopune hranljivih materija japanskom drenu je upotreba organskih materijala, posebno malčiranja. Sloj malča debljine 5-10 cm, koji se godišnje prostire oko podnožja biljke, ne samo da sprečava rast korova i čuva vlažnost zemljišta, već se njegovom razgradnjom kontinuirano i polako oslobađaju hranljive materije u zemljište. Kao malč odlično su pogodni borova kora, drvna sečka, kompost od lišća ili čak borove iglice. Ovi materijali tokom svoje razgradnje takođe blago zakiseljavaju zemljište, što je za japanski dren izuzetno povoljno. Malčiranje je agrotehnička mera koja istovremeno rešava nekoliko problema.
Za pristalice isključivo organskog đubrenja dostupne su brojne mogućnosti. Zreli kompost je najbolji poboljšivač zemljišta i izvor hranljivih materija, koji kompleksno sadrži potrebne makro- i mikroelemente i poboljšava strukturu i biološku aktivnost zemljišta. Primenjen na zemljište oko podnožja stabla u rano proleće i plitko unesen u zemlju, ima odličan efekat. Zrelo stajsko đubrivo (posebno goveđe) takođe je odličan izbor, ali se sme koristiti samo u potpuno zrelom obliku, jer sveže đubrivo može da opeče korenje. Za specifične potrebe možemo koristiti koštano brašno za dopunu fosfora ili sušeno krvno brašno za brzu dopunu azota, ali sa njima treba postupati oprezno.
Jedna od najčešćih grešaka je prekomerno đubrenje, posebno prekomeran unos azota. To dovodi do prekomernog rasta izdanaka sa rahlim tkivom, što privlači lisne vaši i čini biljku osetljivijom na gljivične bolesti, poput pepelnice. Pored toga, prekomerni vegetativni rast može ići na štetu cvetanja. Uvek se pridržavajte načela „manje je ponekad više“ i đubrite samo ako stanje biljke ili kvalitet zemljišta to opravdavaju. Sprovođenje analize zemljišta je dugoročno isplativa investicija, jer daje tačnu sliku o sadržaju hranljivih materija u zemljištu i potrebnim intervencijama.
Takođe, teška greška je kasno đubrenje, krajem leta ili u jesen. Đubrivo primenjeno u tom periodu, posebno bogato azotom, podstiče biljku na stvaranje novih izdanaka. Međutim, ti sveži izdanci se ne mogu dovoljno stvrdnuti pre početka zime, pa ih zimski mrazevi lako oštećuju. To ne samo da estetski narušava izgled biljke, već ugrožava i cvetanje sledeće godine i otvara vrata raznim patogenima. Đubrenje završite najkasnije do kraja juna, kako bi biljka imala vremena da se pripremi za zimsko mirovanje.
