Japanski dren, sa naučnim nazivom Cornus kousa, je fascinantna ukrasna biljka poreklom iz Istočne Azije, koja nagrađuje ljubitelje bašta u proleće svojim zvezdastim cvastima ukrašenim velikim pripernim listovima, krajem leta jestivim plodovima nalik malinama, a u jesen raskošnom, crvenkasto-ljubičastom bojom lišća. Međutim, da bi ova posebna biljka zasijala u našoj bašti u punom sjaju, neophodno je poznavanje ispravnih tehnika sadnje i nege, kao i ovladavanje metodama razmnožavanja. Ključ uspeha leži u dubokom razumevanju potreba biljke i prilagođavanju njima, što vodi do doživotnog, cvetajućeg odnosa sa biljkom. U nastavku detaljno predstavljamo stručne savete pomoću kojih svako može uspešno da uzgaja japanski dren.
Odabir idealnog mesta i priprema zemljišta
Odabir savršenog mesta za japanski dren je od fundamentalne važnosti za njegovo dugoročno zdravlje i obilno cvetanje. Ova biljka preferira filtrirano svetlo ili delimičnu senku, posebno u toplijim klimatskim područjima gde joj popodnevno pržeće sunce može oštetiti lišće. Idealno mesto za nju je istočna pozicija gde može da uživa u jutarnjem suncu, ali je zaštićena od intenzivnog popodnevnog zračenja. Može da preživi i na punom suncu, ali samo ako joj zemljište ostaje stalno vlažno, inače rubovi listova mogu da posmeđe i biljka može da dođe u stanje stresa. Setimo se da u svom prirodnom staništu često raste kao podrast ispod većih stabala, pa pokušajmo taj ambijent da reprodukujemo i u našoj bašti.
Kvalitet zemljišta je takođe kritičan faktor u uzgoju japanskog drena, jer biljka voli dobro drenirana, humusom bogata, blago kisela do neutralna zemljišta (pH 5.5-7.0). Ne podnosi teška, glinovita, stajaćom vodom natopljena zemljišta, jer takvi uslovi mogu dovesti do truljenja korena, što može uzrokovati propadanje biljke. Stoga je pre sadnje neophodna odgovarajuća priprema zemljišta, što uključuje poboljšanje njegove strukture. Vredi u zemljište umešati veliku količinu organske materije, poput zrelog komposta, treseta ili kvalitetne zemlje za cveće, kako bi postalo rahlije, prozračnije i bogatije hranljivim materijama.
Prilikom pripreme sadne jame, nemojmo pogrešiti i iskopati samo malu rupu za biljku. Jama bi trebalo da bude najmanje dva do tri puta šira od korenovog busena biljke, ali ne i dublja. Preduboka sadnja je jedna od najčešćih grešaka, koja dovodi do nakupljanja vlage oko korenovog vrata i kasnije do razvoja gljivičnih bolesti. Iskopanu zemlju pomešajmo sa već spomenutim organskim materijalima kako bi se mladi koreni mogli lako širiti na svom novom mestu. Ova pažljiva priprema osigurava biljci najbolje početne uslove i postavlja temelje za njen budući zdrav razvoj.
Proces sadnje
Idealno vreme za sadnju je proleće ili jesen, kada je temperatura umerenija, a količina padavina dovoljna za ukorenjivanje. Prednost prolećne sadnje je što biljka ima celu vegetacionu sezonu da se ojača pre dolaska zime. Jesenja sadnja je takođe odličan izbor, jer je zemljište još uvek dovoljno toplo za stvaranje korena, a hladnije, kišovitije vreme smanjuje transplantacioni stres. Izbegavajmo sadnju u letnjoj vrućini, jer to izuzetno opterećuje biljku. Sadnja kontejnerskih biljaka je fleksibilnija, ali primerke sa golim korenom svakako treba saditi u periodu mirovanja.
Pažljivo izvadite biljku iz kontejnera i pregledajte korenov busen. Ako korenje raste kružno uz zid posude (zapetljano korenje), pažljivo ga olabavite rukom ili makazama za orezivanje, pa čak i napravite nekoliko vertikalnih rezova na njima kako biste podstakli rast novih korena. Postavite biljku u središte pripremljene sadne jame tako da vrh korenovog busena bude u ravni ili malo viši od okolnog nivoa zemljišta. Ovaj korak je ključan za sprečavanje truljenja korenovog vrata. Nikada ne sadite biljku dublje nego što je rasla u rasadniku.
Nakon što ste biljku postavili na odgovarajuću visinu, počnite da zatrpavate jamu poboljšanom mešavinom zemljišta. Zemlju pažljivo, slojevito, zbijajte oko korena kako ne bi ostali vazdušni džepovi koji bi mogli da isuše korenje. Po završetku sadnje, oblikujte mali tanjir oko stabla biljke koji će pomoći da se voda usmeri ka zoni korena. Nakon sadnje, temeljno zalijte biljku, sa najmanje 10-15 litara vode, kako bi se zemljište dobro natopilo i postalo blato oko korena. Redovno zalivanje je posebno važno tokom prve vegetacione sezone, naročito u sušnijim periodima.
Razmnožavanje semenom
Razmnožavanje japanskog drena iz semena je dugotrajan, ali izuzetno uzbudljiv proces koji pruža priliku da sami uzgajate nove biljke. Važno je znati da biljke uzgojene iz semena prikupljenog sa oplemenjenih sorti neće nužno naslediti sva svojstva matične biljke, poput veličine ili boje cvetova. Sakupljajte seme krajem leta ili početkom jeseni, kada plodovi sazreju, postanu jarko crveni ili ružičasti i mekani. Plod je zapravo zbirna koštunica koja se sastoji od više malih koštunica, pa iz jednog „ploda“ možemo dobiti više semena.
Seme je potrebno što pre ukloniti iz prikupljenih plodova, jer mesnati deo ploda sadrži supstance koje inhibiraju klijanje. Najlakši način za to je da plodove zgnječite, a zatim sa njih temeljno isperete meso pod tekućom vodom u cedilu. Čisto seme zatim mora proći kritičan korak, hladnu stratifikaciju. Ovaj proces simulira prirodni zimski hladni period, koji je neophodan za prekidanje mirovanja semena. Pomešajte seme sa blago vlažnim peskom ili tresetom, stavite ga u plastičnu kesu sa zatvaračem i čuvajte u frižideru 3-4 meseca.
Nakon isteka perioda hladnog tretmana, u proleće, posejte seme u dobro drenirani setveni supstrat, na primer, mešavinu treseta i perlita. Seme pokrijte samo tankim slojem supstrata, debljine oko pola centimetra. Za klijanje, održavajte zemljište stalno vlažnim, ali ne previše mokrim, i obezbedite toplo, svetlo mesto. Klijanje može biti sporo i neujednačeno, trajati od nedelja do čak meseci, stoga budite strpljivi. Kada presadnice ojačaju i razviju barem dva para pravih listova, pažljivo ih presadite u zasebne posude i nastavite da ih uzgajate godinu-dve pre nego što ih posadite na njihovo konačno mesto u bašti.
Metode vegetativnog razmnožavanja
Metode vegetativnog razmnožavanja, poput reznica ili kalemljenja, omogućavaju stvaranje potomaka genetski potpuno identičnih matičnoj biljci. To je posebno važno kod oplemenjenih sorti, gde želimo da sačuvamo neku poželjnu osobinu (npr. izuzetno veliki cvetovi, posebna boja lišća). Najčešće primenjivana metoda, koja se može izvesti i u kućnoj bašti, je razmnožavanje zelenim reznicama. Ovom tehnikom možemo u relativno kratkom vremenu dobiti ukorenjene biljke koje će biti verne kopije matične biljke. Uspeh u velikoj meri zavisi od pravilnog vremenskog odabira i pažljive izvedbe.
Idealno vreme za zelene reznice je kasno proleće ili rano leto, kada su ovogodišnji izdanci napola odrveneli. To znači da je izdanak već dovoljno čvrst, ali još uvek fleksibilan, i puca kad se savije. Odsecite 10-15 cm duge vrhove izdanaka oštrim, sterilnim makazama, neposredno ispod lisnog čvora (nodusa). Sa donjeg dela reznice uklonite lišće, ostavljajući samo gornja 2-4 lista, koja možete prepoloviti kako biste smanjili isparavanje. Bazu reznica umočite u hormon za ukorenjivanje, što značajno povećava šanse za ukorenjivanje, a zatim ih zabodite u sterilni, rahli supstrat za ukorenjivanje, poput mešavine perlita i treseta.
Za ukorenjivanje, reznicama je potrebna stalna, visoka vlažnost vazduha, stoga sandučić za razmnožavanje prekrijte prozirnom plastičnom folijom ili kupolom kako biste stvorili mini staklenik. Postavite sandučić na svetlo mesto, ali zaštićeno od direktnog sunca, i održavajte supstrat stalno vlažnim. Ukorenjivanje obično traje 6-8 nedelja, što se vidi po pojavi novih izdanaka. Tada možemo započeti postepeno privikavanje na spoljni vazduh povremenim uklanjanjem poklopca. Ukorenjene reznice zatim presadite u zasebne posude i nastavite da ih uzgajate dok ne ojačaju dovoljno za sadnju na otvorenom.
