Abisinska gladiola, naučnog naziva Gladiolus murielae, zaista je posebna i elegantna biljka koja potiče iz brdovitih područja jugoistočne Afrike, posebno iz Etiopije (ranije Abisinije), odakle potiče i njen poznati naziv. Njen izgled je izuzetno privlačan; na dugim, vitkim stabljikama nosi graciozno pognute, snežnobele cvetove čiju sredinu krasi tamnocrvena, zvezdasta mrlja, stvarajući dramatičan kontrast sa čistoćom latica. Ovi cvetovi ne osvajaju samo svojim izgledom, već i prijatnim, slatkastim mirisom koji očarava ljubitelje vrtova, šireći svoju finu aromu posebno u večernjim časovima. Biljka otkriva svoju punu raskoš kasno leti i početkom jeseni, kada su mnogi drugi baštenski cvetovi već precvetali, čineći je vrednim dodatkom bojama vrta na kraju sezone.
Listovi su dugi, uski i nalik travi, svetlozelene boje, što takođe doprinosi prozračnom, elegantnom izgledu biljke. Visina obično dostiže 60-90 centimetara, stoga je izvrsna i kao rezani cvet, dugo zadržavajući svežinu i dekorativnu vrednost u buketima. Važno je napomenuti da, iako pripada porodici gladiola, svojim izgledom i zahtevima pokazuje određene razlike u odnosu na poznatije, krupnocvetne hibridne gladiole, predstavljajući svojevrsnu finiju, prirodniju draž. Sa botaničkog stanovišta, radi se o višegodišnjoj biljci sa lukovičastim krtolama, što znači da svake godine ponovo niče iz podzemnog skladišnog organa, krtole, pod uslovom da su obezbeđeni odgovarajući uslovi.
Predstavljanje i botaničke karakteristike abisinske gladiole
Abisinska gladiola, poznata i kao mirisna gladiola ili acidantera, višegodišnja je biljka sa lukovičastim krtolama iz porodice perunika (Iridaceae), čije je izvorno stanište istočna Afrika, prvenstveno viša, travnata područja Etiopije i Malavija. Ovo poreklo takođe određuje neke od njenih potreba, poput preferencije za dobro drenirano zemljište i sunčan položaj. Botanički se svrstava u rod Gladiolus, iako je ranije bila poznata i kao samostalan rod, Acidanthera, odakle potiče jedan od njenih uobičajenih naziva. Krtole biljke su relativno male, okruglaste, sa vlaknastim omotačem, iz kojih u proleće izrastaju dugi, uski, sabljasti, živozeleni listovi koji čine osnovu lisne mase biljke.
Cvetanje se obično dešava u drugoj polovini leta, u avgustu i septembru, kada druge baštenske biljke počinju da venu, pružajući tako osvežavajući prizor u vrtu. Cvetovi su smešteni u rastresitim grozdastim cvastima na dugoj, vitkoj cvetnoj stabljici koja može narasti i do 60-100 cm visine, a na jednoj stabljici obično se može razviti 5-10 cvetova. Sami cvetovi su levkastog oblika, sastoje se od šest snežnobelih, elegantno savijenih latica, u čijem se središtu nalazi upečatljiva, kestenjasto smeđa ili tamnocrvena, zvezdasta mrlja, koja cvetu daje jedinstven karakter. Ova kontrastna obojenost i fini, slatkasti miris cvetova koji podseća na jasmin čine ovu biljku zaista posebnom i privlačnom, a miris je posebno intenzivan u večernjim časovima.
Morfološke osobenosti abisinske gladiole uključuju i relativno tanku, ali snažnu cvetnu stabljiku koja, iako vitka, obično dobro drži cvetove, no na vetrovitim mestima može biti korisno obezbediti joj potporu. Listovi su tipično nalik šašu, uski i dugi, usmereni vertikalno prema gore, pa je habitus biljke prozračan i elegantan. Krtola se svake godine obnavlja; iznad matične krtole razvija se nova, veća krtola, dok donji, iskorišćeni deo odumire, a u podnožju nove krtole mogu se formirati i sitne bočne krtolice, takozvani bulbilusi, koji mogu poslužiti kao osnova za razmnožavanje.
Važno je spomenuti da, iako je biljka višegodišnja, u našim klimatskim uslovima krtole su osetljive na mraz, stoga je potrebno obezbediti njihovo prezimljavanje, slično kao i kod drugih vrsta gladiola koje nisu otporne na zimu. To znači da se u jesen, pre prvih mrazeva, krtole moraju izvaditi iz zemlje i čuvati na mestu zaštićenom od smrzavanja i prozračnom do sledeće prolećne sadnje. Uz odgovarajuću negu i prezimljavanje, iz godine u godinu možemo uživati u cvetanju ove biljke izuzetne lepote i mirisa, koja može biti pravi dragulj svake cvetne leje ili čak sadnje u saksijama.
Odabir idealnog mesta za sadnju i priprema zemljišta
Jedan od ključnih elemenata uspešnog gajenja abisinske gladiole jeste pažljiv odabir odgovarajućeg mesta za sadnju. Ova biljka izrazito voli svetlost, stoga joj treba pronaći mesto u vrtu gde će biti izložena direktnoj sunčevoj svetlosti najmanje šest do osam sati dnevno. Senoviti ili polusenoviti položaji ometaju cvetanje, stabljike se mogu izdužiti, a broj cvetova može biti manji, čak se i intenzitet mirisa može smanjiti. Leje okrenute prema jugu ili jugozapadu mogu biti idealne, gde biljka obilno dobija sunčevu toplotu i svetlost, što je neophodno za pravilan razvoj krtola i bogatu produkciju cvetova.
Kvalitet zemljišta takođe je odlučujući faktor za abisinsku gladiolu. Najoptimalnije je dobro propusno zemljište, rastresite strukture i bogato hranljivim materijama. Stajaća voda izrazito je štetna za krtole, lako može izazvati truljenje, stoga treba izbegavati duboko položena, glinovita, zbijena zemljišta. Ako je zemljište u našem vrtu teže, svakako ga treba poboljšati dodavanjem peska, sitnog šljunka ili zrelog komposta kako bi se osiguralo brzo oticanje viška vode. Što se tiče pH vrednosti zemljišta, najpovoljnija je neutralna ili blago kisela (pH 6.0-7.0).
Prilikom pripreme zemljišta pre sadnje, preporučljivo je označeno područje prorahhliti na dubinu od najmanje 25-30 cm kako bi se korenje moglo lako širiti i krtole pravilno razvijati. Tada je takođe prilika za poboljšanje sadržaja hranljivih materija u zemljištu. U zemljište treba umešati zrelo stajsko đubrivo ili kompost, koji dugoročno obezbeđuju potrebne hranljive materije te poboljšavaju strukturu zemljišta i sposobnost zadržavanja vode bez izazivanja zastoja vode. Treba izbegavati korišćenje svežeg stajskog đubriva jer može oštetiti krtole.
Važan aspekt može biti i zaštita od vetra, posebno ako gajimo više primerke. Iako su stabljike abisinske gladiole relativno snažne, jači nalet vetra može im naštetiti, a cvetovi se mogu slomiti. Zaštićeniji, ali sunčan kutak može biti idealan izbor, ili po potrebi treba obezbediti diskretnu potporu biljkama. Odgovarajuće mesto i pažljiva priprema zemljišta temelj su zdravog razvoja biljke i obilnog cvetanja, stoga ovim koracima svakako treba posvetiti dovoljnu pažnju.
Postupak sadnje i odabir vremena sadnje
Najpogodnije vreme za sadnju krtola abisinske gladiole je proleće, kada opasnost od prizemnih mrazeva prođe i temperatura zemljišta trajno poraste iznad 10-12 °C. U Srbiji je to obično period od kraja aprila do sredine maja, ali preporučljivo je pratiti aktuelne vremenske prognoze. Prerana sadnja može uzrokovati oštećenja od mraza na izniklim biljkama, dok prekasna sadnja može odložiti cvetanje ili čak dovesti do njegovog izostanka u tekućoj sezoni. Odabirom optimalnog vremena obezbeđujemo da biljka ima dovoljno vremena za razvoj korenovog sistema i lisne mase pre cvetanja krajem leta.
Dubina sadnje ključna je za stabilan rast i odgovarajuće cvetanje. Opšte pravilo je da se krtole sade na dubinu koja odgovara dvostrukoj do trostrukoj njihovoj veličini, što obično znači dubinu od 8-12 cm. Na lakšim, peskovitim zemljištima može se saditi nešto dublje, dok na težim zemljištima pliće. Što se tiče razmaka sadnje, treba ostaviti najmanje 10-15 cm prostora između pojedinih krtola kako bi odrasle biljke imale dovoljno mesta za rast i kako bi vazduh mogao pravilno cirkulisati između njih, čime se sprečavaju moguće gljivične bolesti.
Prilikom sadnje, krtole treba postaviti u pripremljenu sadnu jamu sa vrhom okrenutim prema gore. Nakon što su postavljene, pažljivo ih treba prekriti zemljom, a zatim lagano pritisnuti zemljište oko njih kako bi se obezbedio dobar kontakt sa zemljištem. Nakon sadnje, područje treba temeljno zaliti kako bi se podstaklo ukorenjivanje. Ako se abisinska gladiola sadi u većim grupama, postići će se mnogo upečatljiviji efekat nego da se sadi pojedinačno po vrtu; grupa od 5-7 krtola već stvara lepu celinu.
Moguće je i prednaklijavanje krtola ako se želi postići ranije cvetanje. U tu svrhu, krtole se mogu posaditi u saksije u martu i držati na svetlom mestu zaštićenom od mraza (npr. u stakleniku, zimskoj bašti ili na sunčanoj prozorskoj dasci) do sadnje na otvoreno. Kada opasnost od mraza prođe, prednaklijale biljke mogu se pažljivo, zajedno sa busenom zemlje, presaditi na otvoreno. Ova metoda može biti posebno korisna u područjima sa hladnijom klimom gde je vegetaciona sezona kraća.
Nega abisinske gladiole tokom vegetacione sezone
Nega abisinske gladiole tokom vegetacione sezone ne zahteva preterano složene zadatke, ali na nekoliko osnovnih stvari vredi obratiti pažnju radi obilnog cvetanja i zdravog rasta. Jedan od najvažnijih zadataka je redovno, ali umereno zalivanje, posebno tokom sušnijih, žarkih perioda. Zemljište treba održavati umereno vlažnim, ali izbegavati prekomerno zalivanje i stajaću vodu jer to može dovesti do truljenja krtola. Približavanjem perioda cvetanja, kao i tokom samog cvetanja, potreba biljke za vodom se donekle povećava, pa tada treba pojačano paziti na odgovarajuću opskrbu vodom.
Snabdevanje hranljivim materijama takođe igra važnu ulogu u kvalitetu i količini cvetova. Ako je zemljište prilikom sadnje pravilno pripremljeno organskim materijama, tada će tokom sezone biti potrebno manje dodatnog đubrenja. Međutim, ako je zemljište manje plodno ili ako se biljka gaji u saksiji, tada je tokom perioda rasta preporučljivo svake 2-3 nedelje zalivati kompleksnim tečnim đubrivom koje podstiče cvetanje. Treba izbegavati prekomerno dodavanje azota jer to može rezultirati prekomernim rastom lisne mase na štetu cvetanja. Preparati bogatiji kalijumom i fosforom su povoljniji.
Redovno uklanjanje korova je neophodno jer se oni takmiče sa gladiolom za vodu, hranljive materije i svetlost. Prilikom plevljenja treba postupati pažljivo kako se ne bi oštetile plitko smeštene krtole ili mladi izdanci. Malčiranje površine zemljišta (npr. borovom korom, kompostom ili slamom) može pomoći u suzbijanju korova, očuvanju vlage u zemljištu i stabilizaciji temperature zemljišta, što može biti posebno korisno tokom letnjih vrućina.
Iako su stabljike abisinske gladiole obično dovoljno snažne, viši primerci, posebno na vetrovitim mestima ili ako nose mnogo cvetova, mogu zahtevati potporu. Tanki bambusov štap ili diskretna biljna potpora mogu pomoći u sprečavanju prevrtanja ili lomljenja stabljika. Precvetale cvetove preporučljivo je redovno uklanjati (orezivanje precvetalih cvetova), što nije važno samo sa estetskog stanovišta, već i zato što sprečava stvaranje semena, pa biljka svoju energiju može usmeriti na razvoj novih cvetova i jačanje krtole.
Metode razmnožavanja abisinske gladiole
Razmnožavanje abisinske gladiole u osnovi se može sprovesti na dva načina: vegetativno, odvajanjem bočnih krtolica (bulbilusa), i generativno, setvom semena. Najčešća i ujedno najjednostavnija metoda je razmnožavanje bulbilusima, jer to obezbeđuje da nove biljke budu genetski identične matičnoj biljci, čime zadržavaju sva njena povoljna svojstva, uključujući boju cveta i miris. Ovi mali krtolice formiraju se u podnožju matične krtole, odnosno na bazalnom delu nove, razvijajuće se krtole, do kraja vegetacione sezone.
Za razmnožavanje bulbilusima, potrebno je sa krtola izvađenih i očišćenih u jesen pažljivo odvojiti ove sitne tvorevine, često veličine zrna pirinča ili nešto veće. Odvajanje se može obaviti neposredno nakon vađenja, tokom čišćenja, ili čak u proleće, pre sadnje. Važno je koristiti samo one bulbiluse koji su zdravi, neoštećeni i tvrdi. Ove male krtolice sledećeg proleća, slično kao i matične krtole, ali nešto pliće (na dubinu od oko 3-5 cm) i gušće, možemo posaditi u dobro pripremljenu leju ili čak u saksiju, na zasebno mesto za gajenje.
Biljke gajene iz bulbilusa obično ne cvetaju prve godine; zavisno od njihove veličine, može im trebati 1-3 godine da dostignu veličinu sposobnu za cvetanje. Prve godine obično razvijaju samo lišće, a njihova krtola raste. Važno je da im i u tom periodu obezbedimo odgovarajuću negu: redovno zalivanje, uklanjanje korova i, po potrebi, dohranu. Ovako gajene mlade krtole u jesen treba jednako izvaditi i prezimiti kao i odrasle primerke, sve dok ne dostignu veličinu kada od njih možemo očekivati cvetanje.
Razmnožavanje semenom je dugotrajniji proces koji zahteva više strpljenja, a tako dobijeni potomci ne moraju nužno zadržati sva svojstva matične biljke, posebno ako je postojala mogućnost hibridizacije. Seme se može prikupiti iz čaura koje se formiraju nakon precvetalih cvetova, nakon što se osuše. Setva semena obavlja se u proleće, u rastresit, dobro dreniran supstrat za setvu, tanko prekrivajući seme. Klijanje može potrajati nekoliko nedelja, a mlade biljčice su vrlo male i osetljive. Biljkama gajenim iz semena obično treba 3-5 godina da razviju krtolu sposobnu za cvetanje, stoga ovu metodu uglavnom primenjuju baštovani skloni eksperimentisanju ili oplemenjivači biljaka.
Prezimljavanje krtola i obezbeđivanje cvetanja sledeće godine
Abisinska gladiola u našim klimatskim uslovima nije otporna na zimu, stoga se njene krtole moraju svake jeseni, pre nastupa prvih jačih mrazeva, izvaditi iz zemljišta. To je obično aktuelno krajem oktobra ili početkom novembra, ali preporučljivo je pratiti razvoj vremenskih prilika i stanje biljke. Žućenje i sušenje lišća signalizira da je biljka završila svoj vegetacioni ciklus i da se krtola povukla. Za vađenje, pažljivo, pomoću vila za kopanje, treba prorahhliti zemljište oko biljke, pazeći da se krtole ne oštete.
Sa izvađenih krtola treba pažljivo ukloniti ostatke zemlje, ali ih ne treba prati jer vlaga može uzrokovati truljenje tokom skladištenja. Stabljiku i lišće treba odrezati na otprilike 5-10 cm dužine. Nakon toga, krtole treba sušiti i „dozrevati“ nekoliko nedelja na dobro prozračenom, toplom, suvom mestu (npr. u šupi, garaži, ili čak na poslužavniku prekrivenom novinskim papirom u manje grejanoj prostoriji stana). Ovaj proces, takozvano sušenje ili kuriranje, pomaže u zaceljivanju rana i jačanju spoljnih omotačkih listova, što smanjuje rizik od bolesti tokom skladištenja.
Nakon sušenja, sa krtola treba ukloniti potpuno osušene ostatke stabljike, staro, odumrlo korenje i ostatke stare, prošlogodišnje krtole, koji se obično nalazi ispod nove, veće krtole. Tada je takođe prilika za odvajanje ranije spomenutih bulbilusa, koje možemo zasebno skladištiti i dalje gajiti. Očišćene, zdrave krtole zatim treba čuvati na mestu zaštićenom od smrzavanja, hladnom (idealno između 5-10 °C), tamnom i dobro prozračenom do prolećne sadnje. U tu svrhu može poslužiti podrum, negrejana garaža ili ostava.
Za skladištenje se mogu koristiti papirne kese, kartonske kutije ili mrežaste vreće, ili eventualno gajbice, koje se rastresito napune suvim tresetom, piljevinom, vermikulitom ili peskom, kako krtole ne bi dolazile u međusobni kontakt i kako bi se obezbedila odgovarajuća cirkulacija vazduha. Povremeno, jednom mesečno, preporučljivo je proveriti uskladištene krtole i ukloniti eventualno plesnive ili omekšale primerke kako bi se sprečilo dalje širenje zaraze. Pažljivo prezimljavanje obezbeđuje da sledećeg proleća možemo posaditi zdrave, snažne krtole koje će nas ponovo obradovati svojim prekrasnim cvetovima.
